NE ŽELIM O PRO­BLE­MI­MA ČITATI, NE­GO IH RJEŠAVATI

DA­NAS DJE­CA S OSMI­JE­HOM DO­LA­ZE NA SAT GE­OGRA­FI­JE, A SPOJILI SMO OBRA­ZO­VA­NJE I HUMANITARNI RAD

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - La­na Ko­va­če­vić ZAGREB

Za­hva­lju­ju­ći pri­ja­telj­stvu s Iva­nom Mr­vo­šem i nje­go­voj do­na­ci­ji, bit ću pr­vi uči­telj koji je pa­met­nu klu­pu uveo u Afri­ku

Dru­go je ovo lje­to da pu­tu­je u Afri­ku – po­sje­tit će Tan­za­ni­ju, Ma­la­vi, Mo­zam­bik i Zan­zi­bar. Skrom­no ka­že da mu je kao pro­fe­so­ru to duž­nost

Po­s­ljed­njeg da­na nas­ta­ve u Os­nov­noj ško­li bra­će Ra­dić u za­gre­bač­kom Bo­tin­cu profesor ge­ogra­fi­je Dejan Nemčić je­dva se sti­gao poz­dra­vi­ti sa sva­kim uče­ni­kom pri­je ne­go li su se ra­ziš­li na ljet­ne praznike. Da­pa­če, ti su poz­dra­vi vi­še pod­sje­ća­li na ras­tan­ke do­brih pri­ja­te­lja, ne­go uči­te­lja i uče­ni­ka. Ne­će se vi­dje­ti do ruj­na – ako pi­ta­te uče­ni­ke, to je pre­du­go, bez ob­zi­ra na to što im, ka­ko ka­žu, praz­ni­ci tra­ju pre­krat­ko. Ta­kav je pa­ra­doks pri­hvat­ljiv sa­mo kad je ri­ječ o nas­tav­ni­ku ko­jeg obo­ža­va­ju sva dje­ca – a jas­no je i za­što, Nemčić je u ge­ogra­fi­ji već pro­veo re­for­mu i uče­nje pri­la­go­dio ta­ko da se u nje­mu uži­va.

Praz­ni­ci su po­če­li, ali vi sad od­la­zi­te u Afri­ku po­du­ča­va­ti ge­ogra­fi­ju? Dru­ga je to go­di­na, ne po­že­li­te li se ipak od­ma­ra­ti...

Nas­tav­na je go­di­na u Hr­vat­skoj za­vr­ši­la, ali mo­ja pri­ča sa­da se nas­tav­lja u Afri­ci, u ko­ju od­la­zim pro­vo­di­ti svoj pro­jekt “Afri­ka mo­že­mo za­jed­no”. Ovo je mo­je dru­go lje­to u Afri­ci, glav­ni mi je mo­tiv po­mo­ći u po­bolj­ša­nju obra­zo­va­nja na tom kon­ti­nen­tu, a naj­vi­še po­bolj­ša­ti zna­nje uče­ni­ka u ge­ogra­fi­ji. Taj je pred­met u ta­moš­njim ško­la­ma naj­te­ži. Želim po­mo­ći dje­ci da za­vr­še školu, da ima­ju svi­je­tlu bu­duć­nost jer obra­zo­va­nje je u Afri­ci bi­jeg iz si­ro­maš­tva. Sma­tram da mi je od­go­vor­nost kao uči­te­lju po­mo­ći i po­ka­za­ti dje­ci svu lje­po­tu na­šeg pla­ne­ta koji je pre­di­van i po­se­ban. Sa­da pu­tu­jem u Tan­za­ni­ju, Ma­la­vi, Mo­zam­bik i Zan­zi­bar, dr­ža­ve ko­je spa­da­ju u naj­si­ro­maš­ni­je.

Što vas je uop­će po­tak­nu­lo da ljet­ne praznike pro­vo­di­te u Afri­ci?

Još od sred­nje ško­le že­lio sam oti­ći u Afri­ku. Že­lio sam po­ka­za­ti da je to pre­di­van kon­ti­nent s pu­no pro­ble­ma, ali rje­ši­vih ako se svi udru­ži­mo. Mno­gi­ma sam znao pre­ni­je­ti svo­je vi­zi­je ve­za­ne za taj kon­ti­nent, ali svi su sma­tra­li da je to pre­ve­lik iz­a­zov i da je te mo­je pla­no­ve ne­mo­gu­će re­ali­zi­ra­ti. Sam sam go­di­na­ma smiš­ljao pro­jekt, stav­ljao sve na pa­pir i la­ni pro­jekt na­zvao “Afri­ka mo­že­mo za­jed­no”. Da­nas je to naj­ve­ći pro­jekt u hr­vat­skim ško­la­ma. U nje­ga se uklju­či­lo sto ško­la, ali i vr­ti­ća, fa­kul­te­ta, knjiž­ni­ca i dru­gih us­ta­no­va. Po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na ne­mam slo­bod­no lje­to, dra­že mi je da sam neg­dje u svi­je­tu i da po­ma­žem lju­di­ma i dje­ci ko­ji­ma je to naj­po­treb­ni­je. Jed­nos­tav­no ne želim čitati o pro­ble­mi­ma u no­vi­na­ma, želim ih osob­no rješavati. Ta­ko sam kao uči­telj i pri­mjer uče­ni­ci­ma, na­kon če­ga će i oni nas­ta­vi­ti moj put.

La­ni ste na­kon po­vrat­ka ini­ci­ra­li grad­nju ško­le. Ka­ko na­pre­du­je?

Ima­mo lo­ka­ci­ju na ko­joj će se ško­la gra­di­ti, ima­mo vi­zi­ju ka­ko će iz­gle­da­ti. Sad pri­kup­lja­mo gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal koji usko­ro ide kon­tej­ne­rom u Afri­ku. Mo­ja je že­lja od po­čet­ka da se ško­la gra­di ma­te­ri­ja­lom iz Hr­vat­ske, jer želim pro­mo­vi­ra­ti svo­ju dr­ža­vu, rad i pro­izvo­de. Plan je da uz školu, ko­ju bi po­ha­đa­lo 500 uče­ni­ka u jed­noj smje­ni, sa­gra­di­mo i vr­tić, ali i ku­ću za uči­te­lje. Uz ci­je­li taj kom­pleks bio bi i uče­nič­ki dom, ta­ko bi dje­ca pre­ko tjed­na bi­la mak­si­mal­no po­sve­će­na ško­li i uče­nju. Sa­di­li bi vr­to­ve i uči­li po­ljo­pri­vred­ne vje­šti­ne. Uz­go­je­ne bi pro­izvo­de ku­ha­li u škol­skoj ku­hi­nji. Bi­tan je na­gla­sak na vje­šti­na­ma jer pri­mje­na zna­nja u sva­kod­nev­nom ži­vo­tu u Afri­ci je po­seb­no važ­na. To je ško­la u ko­joj pla­ni­ram uves­ti svoj ve­li­ki pro­jekt “Uži­vo sa svih kon­ti­ne­na­ta”. Plan je da mo­ji za­gre­bač­ki uče­ni­ci dr­že pre­da­va­nja pre­ko Skypea afrič­koj dje­ci u toj ško­li. Oni bi ta­da bi­li pre­da­va­či i uči­te­lji afrič­koj dje­ci, do­bi­li bi na važ­nos­ti i neo­s­por­no pos­ta­li bit­ni su­di­oni­ci na­šeg obra­zo­va­nja, ali i fak­tor pro­mje­na. Bi­la bi to i no­vost i u na­šem sa­tu.

Bit će­te pr­vi u Afri­ci koji će dje­ci u ško­le uves­ti pa­met­ne klu­pe? Kak­ve re­ak­ci­je oče­ku­je­te?

Za­hva­lju­ju­ći pri­ja­telj­stvu s Iva­nom Mr­vo­šem, koji je na­pra­vio pr­vu pa­met­nu klu­pu, i nje­go­voj do­na­ci­ji, mo­gu re­ći da ću biti pr­vi uči­telj koji je pa­met­nu klu­pu uveo na afrič­ki kon­ti­nent. Oče­ku­jem ve­li­ki val po­zi­tiv­ne ener­gi­je. Po­tez je to zbog ko­jeg se na­dam da će i vlas­ti u afrič­kim dr­ža­va­ma do­bro raz­mis­li­ti i po­kre­nu­ti ve­li­ke stva­ri za nji­ho­vu djecu. De­fi­ni­tiv­no će ova vi­jest odjek­nu­ti u mno­gim me­di­ji­ma na kon­ti­nen­tu.

Za pr­vog bo­rav­ka u Afri­ci bi­lo je do­volj­no de­se­tak da­na da vas po­že­le upoz­na­ti lju­di iz mi­nis­tar­stva obra­zo­va­nja u Tan­za­ni­ji, dok ste u Hr­vat­skoj na pri­jam po­zva­ni tek na­kon se­dam go­di­na ra­da.

Vje­ru­jem da je in­for­ma­ci­ja o mo­jem dje­lo­va­nju do mi­nis­tar­stva doš­la od rav­na­te­lja broj­nih ško­la ko­je sam obi­šao i zbog to­ga sam bio sre­tan. U tom tre­nut­ku bio sam u Ke­ni­ji, sjeo na auto­bus i na­kon de­set sa­ti pu­to­va­nja oti­šao na pri­jam. Ta­da smo do­go­vo­ri­li sve po­te­ze ko­je će­mo za­jed­nič­ki na­pra­vi­ti za do­bro­bit nji­ho­vih ško­la. Po­treb­no im je pu­no klu­pa i sto­la­ca jer ve­ći­na dje­ce sje­di na po­du i na zem­lji. Obve­zao sam se da ću im po­mo­ći. Iz na­šeg Mi­nis­tar­stva osob­no me ni­su po­zva­li, ali ne gle­dam na to kao da mo­ra­ju. Ja sa­mo ra­dim ono što vo­lim, za što ži­vim. Afrič­ko mi­nis­tar­stvo shva­ti­lo je da ra­dim do­bre stva­ri i osob­no su se htje­li za­hva­li­ti na ener­gi­ji ko­ju sam do­nio, vje­ru­jem da će me i na­še Mi­nis­tar­stvo po­zva­ti da do­go­vo­ri­mo pro­jek­te za bo­lje obra­zo­va­nje.

Pro­ve­li ste re­for­mu ge­ogra­fi­je, omo­gu­ći­li druk­či­je uče­nje i to vlas­ti­tom vo­ljom i nov­cem. Mo­že­mo li ko­nač­no pro­ves­ti cje­lo­kup­nu re­for­mu škol­s­tva?

Od pr­vog da­na ula­ska u raz­red kao uči­telj ge­ogra­fi­je slu­šam o re­for­mi obra­zo­va­nja. A i da­nas sve sto­ji na mjes­tu. Obra­zo­va­nje mora biti pri­ori­tet sva­ke vla­de i sva­kog mi­nis­tra obra­zo­va­nja. Da­nas si­tu­aci­ja ni­je ni pri­bliž­no onak­va kak­va bi tre­ba­la biti za jed­nu dr­ža­vu EU. Shva­tio sam da ne mo­gu če­ka­ti pro­mje­ne i do­bru vo­lju po­li­ti­ča­ra. Uzeo sam stva­ri u svo­je ru­ke, od svo­je uči­telj­ske pla­će sva­ki mje­sec odvo­jio od 30 do 40 pos­to i na­pra­vio ma­lu re­for­mu obra­zo­va­nja, re­for­mu ge­ogra­fi­je. Da­nas su re­zul­ta­ti vid­lji­vi – dje­ca s osmi­je­hom do­la­ze na sat ge­ogra­fi­je. Imao sam dva ve­li­ka me­đu­na­rod­na pro­jek­ta, poz­na­ta u ci­je­lom svi­je­tu, i spojili smo dvi­je kom­po­nen­te – obra­zo­va­nje i humanitarni rad. Po­an­ta je da svat­ko mo­že na­pra­vi­ti svo­ju re­for­mu, a ni­jed­na re­for­ma ne­će us­pje­ti ako se mi uči­te­lji ne bu­de­mo sprem­ni mi­je­nja­ti.

Kad se vra­ti­te iz Afri­ke, pri­klju­ču­je­te se no­vom pro­jek­tu?

Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci do­bio sam po­ziv Syner­gy mo­ona koji pr­vog da­na pro­sin­ca s Flo­ri­de lan­si­ra ra­ke­tu u Zem­lji­nu or­bi­tu. Ra­ke­ta će kru­ži­ti 73 da­na oko Zem­lji­ne or­bi­te, a mo­ji će uče­ni­ci ta­ko uči­ti kon­ti­nen­te, dr­ža­ve, ri­je­ke, oce­ane pro­ma­tra­ju­ći Zem­lju iz sve­mi­ra, a sa­mim ti­me pro­uča­vat će­mo i sve­mir i ta­ko jed­nos­tav­ni­je ra­zu­mje­ti i to gra­di­vo. Je­dva če­kam sva­kom uče­ni­ku da­ti pri­li­ku da iz­a­be­re zvi­jez­du, a on­da će­mo o zvi­jez­da­ma uči­ti po ime­ni­ma uče­ni­ka u raz­re­du. To je pro­jekt koji fi­nan­ci­ra Go­ogle.

Dje­ca sje­de na po­du Uvje­ti afrič­kih ško­la na­tje­ra­li su ga da se obve­že ka­ko će da­ti sve od se­be da se stva­ri pro­mi­je­ne. I ide mu od­lič­no – gra­di no­vu školu

Je­dva če­kam sva­kom uče­ni­ku da­ti pri­li­ku da iz­a­be­re zvi­jez­du, a on­da će­mo o zvi­jez­da­ma uči­ti po nji­ho­vim ime­ni­ma. Su­dje­lu­je­mo u pro­jek­tu koji fi­nan­ci­ra Go­ogle

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.