OMIŠ STRME PLANINE, RIJEKA, MORE... KONFIGURACIJA TLA JE TAKVA DA ČOVJEK OV­DJE MORA BITI GUSAR

ŠIROKA RAMENA, MLAD, OŽILJCI OD NOŽA ILI SABLJE I BIJELA MARAMA NA GLAVI... TAKVI SU BI­LI GUSARI

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Pe­tar Bu­lje­vić Omi­šku po­vi­jest ima u ma­lom pr­stu i ra­do pri­ča kak­vi su bi­li ti straš­ni gusari

Oko omi­ških gu­sa­ra mo­gla bi se za­vr­tje­ti turistička pri­ča za ‘past u ne­svi­jest’, a mi iz tog po­vi­jes­nog bla­ga još ni­smo iz­vuk­li tu­ris­tič­ku ko­rist

Široka ramena, is­pi­je­no li­ce. Marama na glavi. Vje­ro­jat­no ne cr­na, već bijela. Na li­cu ožiljci od ma­ča i noža, us­po­me­ne iz ne­mi­lo­srd­nih bor­bi, po­ja­ča­ni od so­li, sun­ca... Bijela plat­ne­na ko­šu­lja. Gru­bo plat­no. Dob? Mo­žda 25 go­di­na. Ta­ko je iz­gle­dao omi­ški gusar. Slav­ni gusar, oko ko­jeg bi se mo­gla za­vr­tje­ti turistička pri­ča za ‘pas­ti u ne­svi­jest’, Ins­ta­gram bi go­rio... No o nje­mu se ma­lo zna, go­to­vo ni­šta. Svi smo ne­što ču­li, ali, eto, zna­mo da su – u Omi­šu bi­li gusari. I to je to. Kraj. Omi­ški gusar. Gusar iz Omi­ša. Toč­ka. Uz Ce­ti­nu, na oba­li, sje­dim s Pe­trom Bu­lje­vi­ćem koji ima omi­šku kul­tu­ru i po­vi­jest u ma­lom pr­stu. Po­ku­ša­va­mo por­tre­ti­ra­ti gu­sa­ra. Ov­dje, baš tu gdje mi sad sje­di­mo i pi­je­mo ka­vu, gusari su – ra­di­li. – Bio je rat­nik, a u to se do­ba ži­vje­lo do 30 go­di­na. Ne du­lje... Što zna­mo? – Zna­mo da se gu­sar­ski brod zvao stri­je­la, od­nos­no sa­gi­ta. Bio je dr­ven, pli­tak, brz. Mu­nje­vit! I imao je ri­lo ko­jim bi pro­bio bok. Na nje­mu dva je­dra i tri­de­set ves­la­ča – go­vo­ri on i po­ka­zu­je ne­ko­li­ko me­ta­ra da­lje mjes­to ko­je se zo­ve Pla­no­vo. Tu je tu­nel, vi­djet će ga sva­ki tu­rist. U nje­mu su gusari gra­di­li svo­je bro­do­ve. Zbog slat­ke vo­de bro­do­vi bi im du­lje tra­ja­li, a te­ško bi ne­pri­ja­telj­ski brod mo­gao ova­mo doći i za­pa­li­ti ih. OK, us­pje­li su to kas­ni­je Mle­ča­ni. Ka­ko su omi­ški gusari na­pa­da­li? – Pri­kri­li bi se, re­ci­mo neg­dje oko Hva­ra ili Bra­ča. Ma oni su na­pa­da­li od Bo­ke ko­tor­ske do La­bi­na. Pa­zi, to je 12., 13., 14. sto­lje­će. Na bro­du 30 ves­la­ča i 40 fra­je­ra, gu­sa­ra – go­vo­ri Pe­tar i po­ka­zu­je na iz­laz ri­je­ke Ce­ti­ne.

Zam­ka za ga­li­je

– Tu su ima­li pod­zem­nu for­ti­fi­ka­ci­ju Mos­ti­nu. Ra­di se o po­dvod­nom mos­tu. Na­pa­li bi na pu­či­ni, re­ci­mo, ga­li­ju, te po­bje­gli. Ga­li­ja za nji­ma, a oni bi je tu na­ma­mi­li u zam­ku. Kad bi oni, ona­ko plit­ki, proš­li, ga­li­ja bi se na­su­ka­la na taj po­dvod­ni most. S dvi­ju ku­la još bi na­teg­nu­li lan­ce i, eto, ne­pri­ja­telj­skom bro­du ne bi bi­lo vi­še spa­sa. Kla­sič­na zam­ka... Pa­zi, ni­je tad bi­lo ba­ru­ta. Do­šao bi na brod s bo­de­žom i bor­ba pr­sa o pr­sa. Even­tu­al­no su ima­li va­tre­ne ku­gle sa smo­lom, od­nos­no ku­gle s je­že­vi­ma – ve­li Bu­lje­vić. Tak­ti­ka bor­be bi­la je – kla­sič­na. Is­ta kao i da­nas. Re­ci­mo, kod su­ko­ba hu­li­ga­na. Pr­vo idu oni naj-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.