Oluja je bi­la he­roj­ska, ali i obič­na – bit­ka za ma­te­rin ru­čak

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis -

Ne­ki uva­že­ni opor­be­ni po­li­ti­ča­ri uvje­ra­va­li su me da oku­pi­ra­na hr­vat­ska po­dru­čja ni­kad ne­će biti os­lo­bo­đe­na. U svo­joj ma­lo­duš­nos­ti, ko­ja se kad­što mi­je­ša­la sa zlo­bom pre­ma dr. Fra­nji Tuđ­ma­nu, ko­je je bi­lo na­pre­tek, bi­li su se po­mi­ri­li s po­di­je­lje­nom Hr­vat­skom, sa sr­p­skom dr­ža­vom u dr­ža­vi. Prem­da je i obi­čan svi­jet u svo­joj nes­trp­lji­vos­ti kad­što bio gnje­van na vlast, mis­le­ći da pre­vi­še ok­li­je­va, da ne­ma hra­bros­ti, ne sje­ćam se da se it­ko po­put tih po­li­ti­ča­ra bio “pre­dao” i iz­gu­bio vje­ru da će se kad-tad do­go­di­ti ne­što sud­bo­nos­no. I do­go­di­la se Oluja, pos­li­je ko­je su spo­me­nu­ti skep­tič­ni po­li­ti­ča­ri po­hi­ta­li oda­ti priz­na­nje dr­žav­nom vr­hu, a bi­lo je i čes­tit­ki s dje­ti­njim odu­šev­lje­njem. Pre­sje­če­na, po­ra­že­na, po­ni­že­na, de­pre­siv­na Hr­vat­ska ta­ko re­ći u tre­nu se pre­tvo­ri­la u he­roj­sku zem­lju, na­rod kao da je iz mra­ka oku­pa­ci­je pro­va­lio na svje­tlost us­kr­s­log ži­vo­ta, u slo­bo­du. U po­vi­jes­ti ne­ma pu­no pri­mje­ra tak­ve br­ze pro­mje­ne sta­nja i ras­po­lo­že­nja jed­ne zem­lje, tak­ve po­pla­ve emo­ci­ja, eks­plo­zi­je pa­tri­otiz­ma i takva osje­ća­ja na­ci­onal­nog je­dins­tva. Kao što se zna, u sa­mom po­če­ku Olu­ju su po­što-po­to htje­li za­us­ta­vi­ti po­seb­ni iz­as­la­nik EU za biv­šu dr­ža­vu Carl Bil­dt, po­vje­re­nik za vanj­sku po­li­ti­ku EU Hans van den Bro­ek, glav­ni taj­nik NATO-a Xa­vi­er So­la­na, lord Pad­dy Ash­down koji je iz­mis­lio pri­ču o “Tuđ­ma­no­voj sal­ve­ti” i dru­gi, ona je uve­li­ke uda­lji­la Hr­vat­sku od Eu­rop­ske uni­je, a naj­go­ra osve­ta tzv. me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce bi­lo je su­đe­nje u Ha­agu. Ali je baš slu­čaj ge­ne­ra­la An­te Go­to­vi­ne po­ka­zao svu ve­li­či­nu Olu­je, sro­đe­nost na­ro­da s tim ve­li­čans­tve­nim os­lo­bo­đe­njem Hr­vat­ske, ali i svu ve­li­či­nu bi­je­de hr­vat­skih po­li­ti­ča­ra. Ta bi­je­da naj­vi­še će os­ta­ti upam­će­na po dva do­ga­đa­ja. Pr­vi je sjed­ni­ca Ra­ča­no­ve Vla­de na ko­joj su bi­li i bri­tan­ski oba­vje­štaj­ci – ne­što slič- no ni­je se valj­da do­go­di­lo ni u jed­noj su­ve­re­noj zem­lji u po­vi­jes­ti de­mo­kra­ci­je – koji će s Ran­kom Os­to­ji­ćem i nje­go­vom po­li­cij­skom pos­troj­bom na­pra­vi­ti plan za uhi­će­nje Go­to­vi­ne. Dru­gi je Sa­na­de­rov “ak­cij­ski plan” za ot­kri­va­nje i uhi­će­nje ge­ne­ra­la, koji je, ka­ko su is­ti­ca­li nje­go­vi au­to­ri, tre­bao oja­ča­ti i prav­nu svi­jest i kul­tu­ru. Is­to­dob­no, sva su is­pi­ti­va­nja po­ka­zi­va­la da Go­to­vi­na ima ne­za­pam­će­nu pot­po­ru na­ro­da, što naj­bo­lje po­ka­zu­je i jed­na emi­si­ja na HTV-u u ko­joj je na kra­ju gle­da­te­lji­ma pos­tav­lje­no pi­ta­nje – “Go­to­vi­na ili EU?”, a za Go­to­vi­nu je bi­lo vi­še od de­ve­de­set pos­to gla­so­va. Bio je to pos­to­tak koji je još imao sa­mo re­fe­ren­dum o neo­vis­nos­ti, što po­ka­zu­je da su Oluja i Hr­vat­ska, Go­to­vi­na i Hr­vat­ska – jed­no. Ni Europ­ska uni­ja ni tzv. me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ni­kad to jed­no ni­su mo­gli ni okrz­nu­ti a nek­mo­li ras­ci­je­pi­ti. To bi da­nas po­go­to­vo tre­ba­la zna­ti Sr­bi­ja, ko­ja će su­tra, dok ci­je­la Hr­vat­ska bu­de sla­vi­la ob­ljet­ni­cu Olu­je, obi­lje­ža­va­ti Dan sje­ća­nja na stra­da­le i prog­na­ne Sr­be ti­je­kom hr­vat­ske voj­no-po­li­cij­ske ak­ci­je Oluja. Zna li Beograd da do nje­go­vih sta­vo­va o Olu­ji Hr­va­ti ne dr­že baš ni­ma­lo, da je, što se Hr­vat­ske ti­če, nji­ho­va pro­pa­gan­da o toj ak­ci­ji pot­pu­no pro­ma­še­na i su­viš­na. Sr­bi baš ni­ka­da me­đu Hr­va­ti­ma ne­će na­ći ni­ko­ga tko bi pris­tao biti su­go­vor­nik o toj te­mi i ras­ple­ta­ti “spo­ro­ve” o Olu­ji. Kad bi iz te is­ti­ne pro­su­đi­va­li o uza­lud­nos­ti svo­jih op­tu­ža­ba za­ci­je­lo bi pri­do­ni­je­li po­bolj­ša­nju od­no­sa dvi­ju ze­ma­lja. Ali oni to ni­kad ne­će uči­ni­ti, me­đu os­ta­lim i za­to što po svom men­ta­li­te­tu ima­ju po­tre­bu za stal­nim pro­tiv­ni­ci­ma, a me­đu pr­vi­ma su Hr­va­ti. Oluja je uš­la u sus­tav nji­ho­vih mi­to­va, to jest la­ži o Hr­vat­skoj i Hr­va­ti­ma, la­ži o 700.000 žr­ta­va Ja­se­nov­ca, me­đu ko­ji­ma 20.000 dje­ce, o “zlo­čin­cu Ste­pin­cu”, o “sr­p­skim zem­lja­ma u Hr­vat­skoj” u ko­ji­ma su Sr­bi “stal­no ugro­že­ni”, o pro­tu­sr­p­skim spre­ga­ma Hr­vat­ske s ne­kim zem­lja­ma u Eu­ro­pi itd. Ali pus­ti­mo Sr­be koji će iona­ko svo­ju agre­si­ju uvi­jek oprav­da­va­ti a “ge­no­cid­ne” Hr­va­te uvi­jek op­tu­ži­va­ti, i spo­me­ni­mo jed­no bit­no obi­ljež­je na­še obra­ne. Ne­ko­li­ko da­na pos­li­je za­vr­šet­ka Olu­je pro­la­zio sam kroz “kra­ji­nu” i na­ila­zio na sku­pi­ne hr­vat­skih voj­ni­ka koji su cva­li od po­bjed­nič­ke sre­će i koji su mi u raz­go­vo­ru po­nav­lja­li “Ne­za­bo­rav­no”. U jed­noj sam sku­pi­ni ot­krio po­nos­nog mla­di­ća iz svo­ga imot­skog kra­ja, po­raz­go­va­rao s njim i na kra­ju ga pi­tao: “A što sa­da, ka­mo ćeš sa­da?” Od­go­vo­rio mi je: “Ne pi­taj me! Je­dva če­kam kad ću ku­ći na ma­te­rin ru­čak!” Ta­ko je na naj­bo­lji na­čin iz­ra­zio obič­nost Olu­je, obič­nost po­vi­jes­ne hr­vat­ske obra­ne, u ko­joj se ra­to­va­lo i po­bi­je­di­lo da bi se na slo­bo­di imao – ma­te­rin ru­čak.

Sr­bi će svo­ju agre­si­ju uvi­jek oprav­da­va­ti a “ge­no­cid­ne” Hr­va­te uvi­jek op­tu­ži­va­ti

DUŠKO JARAMAZ/PIXSELL

Dan po­no­sa i slo­bo­de ovje­ko­vje­čen u knin­skom mu­ze­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.