OREBIĆ

BIO SAM BANKAR, DAO SAM OT­KAZ, NI­KAD SE VI­ŠE NE BIH TA­MO VRA­TIO

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama -

Kod školj­ka­ra ne­ma fak­to­ra sre­će, školj­ka­ri sve pla­ni­ra­ju, oni su lju­di koji ima­ju plan. Toč­no zna­ju ko­je su školj­ke sprem­ne za va­đe­nje iz mora Zdje­la pu­na ka­me­ni­ca. S no­ži­ćem u ru­ci, jed­nu za dru­gom, Ma­to ih otva­ra. Br­zi­nom mu­nje, br­že ne­go što bi­smo mi otvo­ri­li pa­šte­tu... Ka­ko je otvo­ri, sta­vi je na ta­njur. Su­pru­ga mu vi­če: – Daj šest ko­ma­da, doš­li Ta­li­ja­ni! I on ih ured­no šest slo­ži na ta­njur. Sje­di­mo u nji­ho­voj ri­bar­skoj, od­nos­no školj­kar­skoj ku­ći­ci, tik do mora. Va­ni ma­la te­ra­sa, gos­ti do­la­ze, ku­pu­ju dag­nje i kamenice, ne­ki sjed­nu, pro­ba­ju od­mah. – Imam pri­ja­te­lja s Iža. On je za ovim sto­lom znao po­jes­ti i 125 ko­ma­da u jed­no pos­li­je­pod­ne. Pa­zi, 125 ka­me­ni­ca! Pa ka­ko to? – Svjet­ski je fe­no­men. I još mi ve­li: “Ma­to, mo­gao bih ja i vi­še, ali mi je žao gle­da­ti ka­ko se mu­čiš otva­ra­ju­ći ih. A znaš, još ni­sam imao ova­kav grif – smi­je se Ma­to Le­di­nić (66). Na Pe­lješ­cu smo, u uva­li Su­tvid. Od­nos­no Sve­ti Vid, skra­ti­lo se s vre­me­nom. Na mjes­tu gdje... – Ži­ve naj­k­va­li­tet­ni­je kamenice na svi­je­tu! Ove na sto­lu, ko­je gle­daš. I ne ka­žem ja to jer su me­ni do­bre, već je to vr­sta ko­ja se još je­di­no tu za­dr­ža­la. Na­je­lit­ni­ja, naj­bo­lja, naj­fi­ni­ja...

Sva­ki tje­dan kon­tro­le

Je l’ to Fer­ra­ri me­đu ka­me­ni­ca­ma, pi­tam? – Ma Fer­ra­ri, Lam­bor­g­hi­ni i Por­s­c­he u jed­nom – po­en­ti­ra Ma­to. Ka­že da je je­di­no u uva­li Ma­lo­ga Sto­na vo­da os­ta­la ne­tak­nu­ta. Čis­ta. A čim je ne­što za­ga­di... – ...kamenice nes­ta­ne. To se do­go­di­lo mno­gi­ma, a eto – je­di­no je još u ovom kra­ju ima. Ima i na No­vom Ze­lan­du, ali ni­je ova vr­sta. Go­vo­ri mi ka­ko mu kon­tro­le do­la­ze sva­ki tje­dan, a ja ve­lim: – Ma ma­nje važ­no. – Ne! Važ­no je. Pi­ši... Dak­le, kon­tro­la iz Ru­đe­ra Bo­ško­vi­ća iz Spli­ta do­la­zi sva­ki tje­dan, ana­li­zi­ra školj­ke i more. To zna­či da ne­ma ni­kak­vog mu­lja­nja! Naj­bo­lje su! Otva­ra on kamenice, stav­lja ih na ta­njur, Ta­li­ja­ni va­ni na te­ra­si na­ru­ču­ju još šest ko­ma­da... A je li is­ti­na da je ka­me­ni­ca afro­di­zi­jak? Ima li tu do­ka­za, pi­tam. – Ima! To je mu­ška hra­na. Supruge ra­do svo­jim mu­že­vi­ma ku­pu­ju kamenice. I gle­da­ju ih ka­ko jedu. Ve­se­le se što ih jedu... – go­vo­ri kroz smi­jeh. Ra­zu­mi­jem što ho­će re­ći, za­što se gos­po­đe ve­se­le kad vi­de mu­ža sa školj­kom u ru­ci. Od­la­že zdje­lu s ka­me­ni­ca­ma, uzi­ma ka­vu, sje­da sa mnom za svoj stol u ku­hi­nji i nas­tav­lja pri­ču: – Mo­ja je kći čak pro­naš­la i bi­ser! Je­la ka­me­ni­cu pa osje­ti­la ne­što tvr­do. A kad ono, na je­zi­ku pro­na-

đe bi­je­li bi­ser! Ma ma­nji od gla­ve ši­bi­ce. Čuj, bio je to­li­ko ma­li da se iz­gu­bio tu neg­dje u ku­ći. Iz­gu­bi­li ste tu bi­ser, pi­tam i gle­dam po po­du, mo­žda ga spa­zim. – I ja sam pro­na­šao je­dan, bio je cr­ni. I nje­ga smo iz­gu­bi­li. Šte­ta, ni­je to vri­jed­nost, već pra­va ri­jet­kost. Uđe ma­lo pi­je­ska, ona ga omo­ta se­de­fom. Pa ni­su ove na­še bi­ser­ni­ce kao u Ti­hom oce­anu... Iz­la­zi­mo iz ku­će, sje­da­mo na bar­ku, a on ru­kom po­ka­zu­je uva­lu poz­na­tu po naj­k­va­li­tet­ni­jim ka­me­ni­ca­ma na pla­ne­tu. – Znaš, ove su se kamenice je­le i na beč­kom dvo­ru Fra­nje Jo­si­pa. Ži­vje­la je tu obi­telj Bje­lo­vu­čić, te kamenice pa­ki­ra­la u sla­mu, bro­dom bi od­la­zi­le do Tr­sta pa kop­nom za Beč. Znaš, ako je kralj to jeo, ne­ma gre­ške! A je­dan, tu iz mjes­ta, on je mo­gao po­jes­ti i 500 ko­ma­da! Taj bi pr­vo po­jeo zu­ba­ca od pet ki­lo­gra­ma pa još 500 ka­me­ni­ca, to ti je ot­pri­li­ke tri ki­lo­gra­ma me­sa. Ko­ja je ci­je­na kamenice? – Par ku­na. Ne­ko­li­ko ko­va­ni­ca. Jed­noz­na­men­kast broj... – ve­li i od­ma­hu­je ru­kom. Objaš­nja­va ka­ko ka­me­ni­ci, ali i dag­nji, tre­ba dvi­je do tri go­di­ne da na­ras­te.

Fuć­kaš pa­pi­re i ad­mi­nis­tra­ci­ju

– I jed­na i dru­ga školj­ka hra­ne se plan­k­to­ni­ma. Sre­ćom, jedu raz­li­či­te vr­ste plan­k­to­na pa mo­gu eg­zis­ti­ra­ti jed­na kraj dru­ge, ne po­je­du si ve­če­ru. Ina­če, školj­ka je inert­na, me­so je bez kr­vi, ne di­še... Je­di­ni je pro­blem – ora­da! E, ako na­le­te, one u jed­nu ve­čer mo­gu po­jest to­nu ško­lja­ka! To­nu... I ne mo­žeš im ni­šta. Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu školj­ka­ra i ri­ba­ra? – Kod nas ne­ma fak­to­ra sre­će. Osim tih pre­da­to­ra, ora­da. Zna­či, ne­ma ono­ga ho­ću li što uhva­ti­ti ili ne. Mi sve planiramo, toč­no zna­mo gdje su školj­ke sprem­ne da ih iz­va­di­mo iz mora. Sa­mi odre­đu­je­mo tem­po ra­da. Mi školj­ka­ri, ov­dje nas je oko 70, mi smo lju­di koji ima­ju plan. A ži­vot na Pe­lješ­cu, pi­tam ga. Ka­ko je ov­dje? – Mir, ti­ši­na, pri­ro­da ni­je za­ga­đe­na, kli­ma je ugod­na. Ne­ma stre­sa. Ali bo­jim se da će to još tra­ja­ti krat­ko... Da će se i to usko­ro pro­mi­je­ni­ti. Ci­je­li ži­vot va­di­te školj­ke? – Ne, bio sam bankar! I pa­ra­lel­no, tri de­set­lje­ća, uz­ga­jao školj­ke. I on­da sam dao ot­kaz u ban­ci, otvo­rio obrt i vra­tio se u svo­je mjes­to. I znaš, ne bih se vi­še vra­tio u ban­ku da mi da­ju pla­ću od 50 ti­su­ća ku­na! Ma fuć­kaš ti ad­mi­nis­tra­ci­ju i pa­pi­re, ovo je ži­vot. U pri­ro­di. Mi­ru i ti­ši­ni. Ti, more i bar­ka...

Kamenice su mu­ška hra­na, supruge gle­da­ju kad ih mu­že­vi jedu i sa­mo se smi­ju

NET­KO PO­JE­DE PET-ŠEST KO­MA­DA, A MOJ PRI­JA­TELJ S IŽA ZNAO JE U JED­NO POS­LI­JE­POD­NE PO­JES­TI I 125 KO­MA­DA KA­ME­NI­CA, KA­ŽE MA­TO LE­DI­NIĆ

Za­jed­nič­ka sli­ka i na­kon lje­to­va­nja vra­tit će sje­ća­nje na mjes­to u ko­jem ras­tu naj­bo­lje kamenice

Na Pe­lješ­cu su mir i ti­ši­na, pri­ro­da ni­je za­ga­đe­na, ali tko zna ko­li­ko će to još tra­ja­ti jer tu­ris­ta je sve vi­še

U uva­li Sve­ti Vid ili, ka­ko je skra­će­no zo­vu, Su­tvid, ima oko 70 školj­ka­ra koji sa­mi odre­đu­ju svoj tem­po ra­da

Na Pe­lje­šac tu­ris­ti uglav­nom sti­žu tra­jek­tom, osim onih koji vo­le plo­vi­ti mo­rem pa do­la­ze svo­jim bro­di­ca­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.