Sve je do­ma­će, iz nji­ho­va vr­ta, a poz­na­ti su po pe­ki

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama -

Por­cu­lan­ski ta­njur, sprem­ljen na go­to­vo dvi­je sto­ti­ne me­ta­ra iz­nad mora, u vi­tri­ni ko­no­be Hrid tik iz­nad Ore­bi­ća, ima pri­ču. – Imao sam mo­žda šest mje­se­ci, bi­lo je to 70-ih – go­vo­ri vlas­nik Bo­ris Gr­lju­šić. Maj­ka Ivan­ka u pro­la­zu mu mah­ne. Ona je glav­ni ak­ter pri­če. Doš­li su ta­da, pri­je go­to­vo 40 go­di­na, ne­ki Ni­jem­ci. I rek­li joj: “Mi bi­smo se kod vas na­pi­li vi­na.” A ma­ma sko­ro da je u zem­lju pro­pa­la. Od sra­mo­te, bi­li su ta­da bez nov­ca, da­le­ko na br­du, vo­du no­si­li ma­gar­ci­ma, a u ku­hi­nji je ima­la vi­na, ali ne i ča­ša. Sa­mo pet, raz­li­či­tih, ma­lih, ve­li­kih... – Ne­ma pro­ble­ma, la­ko za ča­še – rek­li Ni­jem­ci. Po­dru­ži­li se, po­pi­li par li­ta­ra vi­na i – otiš­li. Ne­ko­li­ko da­na kas­ni­je, eto ih s osam ča­ša, is­tih. – Sku­pi­li smo ih do­lje u ho­te­lu pa vam do­ni­je­li – rek­li gos­po­đi Ivan­ki Ni­jem­ci. Ukra­li ča­še u ho­te­lu, vje­ro­jat­no na do­ruč­ku pa joj do­ni­je­li. Dir­nu­lo ju to, a ka­ko bi im za­hva­li­la, ona uzela ta­njur, ovaj por­cu­lan­ski, i – na­re­za­la pr­šu­ta. Tu­ris­ti se na­smi­ja­li, ta­njur u ru­ke i – otiš­li. – I, evo, ima to­me ne­du­go, ta­man kad nam se ro­dio dru­gi sin, do­šao ne­ki sta­ri par Ni­je­ma­ca. Tra­že ne­što tu oko ko­no­be – go­vo­ri su­pru­ga Va­nja vra­ća­ju­ći pri­ču u da­naš­nje do­ba. A što tra­že? Gos­po­đu Ivan­ku. – Ima li ča­ša – pi­ta­li su je... Ivan­ka gle­da, ni­šta joj jas­no, a on­da joj si­jev­ne! To su lju­di ot­pri­je sko­ro 40 go­di­na! Koji su doš­li kad je bi­la mla­da, s no­vo­ro­đen­če­tom, na­pi­ti se vi­na. Su­ze su kre­nu­le, ras­pla­ka­li se i Ni­jem­ci i maj­ka. – Ima ča­ša, eto sin ima ko­no­bu, ima u šan­ku vi­še od 300 ča­ša – rek­la im ona. A oni iz­va­di­li ta­njur. Bio je u Nje­mač­koj sko­ro če­ti­ri de­set­lje­ća. Doš­li su ga vra­ti­ti... – Do­ni­je­li smo vam ta­njur. Os­tao je kod nas. Pr­šut je bio fin... Ne­vje­ro­jat­na pri­ča, zar ne? Ko­no­ba Hrid u sklo­pu je OPG-a, naj­bo­ljeg na Pe­lješ­cu. A ona, osim ti­tu­le, ima naj­ljep­ši po­gled na po­lu­oto­ku. Pu­ca... Ne­vje­ro­jat­no. Gost ne­će vi­dje­ti ta­njur, ali će pam­ti­ti ovaj po­gled. Hra­na do­ma­ća, sve je vi­še-ma­nje iz nji­ho­va vr­ta. Ci­je­ne? Pris­tu­pač­ne – 70 ku­na žr­nov­ski ma­ka­ro­ni s gu­la­šom od div­lja­či, kon­kret­no div­lje svi­nje. Poz­na­ti su po od­lič­noj pe­ki. Ali ovaj ta­njur, e to im je naj­ve­ći for­te. Tu se vi­di tu­ri­zam. Ži­vot.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.