Ka­pe­tan Ru­de­ša odu­šev­ljen je psi­ho­lo­škim pris­tu­pom tre­ne­ra

Skrom­nost i jed­nos­tav­nost vr­li­ne su ko­je di­je­li s Ina­ki­jem Alon­som, a svo­jim is­kus­tvom po­ma­že mla­đim su­igra­či­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Ro­bert Ju­na­ci sport@ve­cer­nji.net ZAGREB

Plan je bio biti šest mje­se­ci u Ru­de­šu, ali os­tao je sad već go­di­nu da­na i s per­s­pek­tiv­nim klu­bom do­šao do pr­ve li­ge HNL-a Vje­ro­jat­no će sva­ki ma­lo bo­lji poz­na­va­telj no­go­me­ta zna­ti dio pri­če o Le­onar­du Me­sa­ri­ću. Jer, kad ima­te ne­ti­pič­nog no­go­me­ta­ša, on­da je on uvi­jek za­nim­ljiv i, ko­li­ko god že­lje­li pri­ča­ti o no­go­me­tu, jed­nos­tav­no se ne mo­že po­bje­ći od pri­ča o igra­ču koji je ma­gis­tri­rao, upi­sao dok­to­rat iz pe­da­go­gi­je ko­jeg je tre­nut­no sta­vio po stra­ni, ba­vio se glu­mom, go­vo­ri stra­ne je­zi­ke, a igrao je me­đu os­ta­lim u Za­gre­bu, Lo­ko­mo­ti­vi, TŠK-u, Di­na­mu, iran­skom Fo­ola­du, a da­nas je ka­pe­tan Ru­de­ša, no­vog pr­vo­li­ga­ša. U taj klub sti­gao je iz Ira­na.

Po­vra­tak u Zagreb

– Du­ga je to pri­ča, no vra­ćao sam se u Zagreb, An­te To­mić me pre­po­ru­čio, zvao me i Igor Biš­ćan i do­la­zak u Ru­deš či­nio mi se kao do­bra op­ci­ja na šest mje­se­ci, pa su se po­tom pos­lo­ži­le još ne­ke pri­vat­ne stva­ri i os­tao sam još šest mje­se­ci i eto me još uvi­jek ov­dje – ka­že ka­pe­tan Ru­de­ša, klu­ba koji je is­pi­sao li­je­pu pri­ču, ušao u Pr­vu HNL i već u pr­va dva ko­la pro­tiv Osi­je­ka i Ri­je­ke po­ka­zao da ni­je za­lu­tao u to druš­tvo. – Te­žak je to bio put iako mi ni­smo ni ima­li ve­li­ke pla­no­ve ni vi­so­ke am­bi­ci­je. No tre­ba­li bis­te biti za­do­volj­ni bo­dom u Osi­je­ku, do­brom par­ti­jom u Ri­je­ci. – I za­do­volj­ni smo, nit­ko to od nas ni­je oče­ki­vao, no sad se ‘di­žu obr­ve’. Vi­djet će­mo ka­ko će ići da­lje. Tre­ner vam je Špa­njo­lac Ina­ki Alon­so, kak­vi su vam dojmovi? – Od­lič­ni, ima pu­no druk­či­ji pris­tup, ne sa­mo u no­go­met­nom smis­lu već po­go­to­vu psi­ho­lo­ški. To su za­pra­vo kod tre­ne­ra ni­jan­se, sva­ki ima ne­što svo­je, ali me­ni je s njim ja­ko za­nim­ljiv taj psi­ho­lo­ški pris­tup jer to mi je za­pra­vo i stru­ka, ta­ko da za­pra­vo uži­vam. U svo­joj igrač­koj ka­ri­je­ri bio je su­igrač Igo­ru Biš­ća­nu u Di­na­mu, a on­da mu je Biš­ćan bio tre­ner pr­ve go­di­ne u Ru­de­šu. Kak­va je raz­li­ka biti s Biš­ća­nom su­igrač i kad vam je on ‘šef’? – Raz­li­či­te su to stva­ri. Kad mi je bio tre­ner, po­ku­ša­vao sam mu biti od po­mo­ći. Jed­nos­tav­no sam se sta­vio u ulo­gu igra­ča i ta­ko se po­na­šao iako je naš od­nos bio ma­lo druk­či­ji ne­go kla­sič­ni od­nos tre­ner-igrač, jer smo u raz­go­vo­ru pris­ni­ji i otvo­re­ni­ji. Dvi­je go­di­ne Me­sa­rić je pro­veo u Ira­nu, ko­li­ko je to druk­či­ji svi­jet od na­šeg? – Pu­no je druk­či­ji, ne­ka­ko je sve na­gla­vač­ke, ali ne u ne­ga­tiv­nom smis­lu. Me­ni su pu­no po­mo­gli na­ši tre­ne­ri, Sko­čić i Mat­hi­as Cha­go. Kul­tu­ro­lo­ški je sve druk­či­je, a opet – ja­ko vo­le no­go­met, pu­no ula­žu u nje­ga, ne fi­nan­cij­ski kao Emi­ra­ti ili Ka­tar, ali ula­žu u mla­de se­lek­ci­je, že­le biti broj je­dan u Azi­ji. Za­sad još ni­su, ali eto, već su iz­bo­ri­li Svjet­sko pr­vens­tvo.

Ho­bi­ji za pro­fe­si­onal­ce?

Zna­mo da ste uči­li i per­zij­ski uza sve je­zi­ke s ko­ji­ma ba­ra­ta­te. – Jo­oj, vo­lio bih da se ra­zjas­ni, ni­sam ni­ka­kav po­li­glot, ra­zu­mi­jem ne­ko­li­ko je­zi­ka, ali da­le­ko je to od to­ga da ih sve go­vo­rim. A glu­ma? Zna­mo da ste is­ku­si­li i ži­vot na ‘da­ska­ma’? – I to sam u jed­nom tre­nut­ku mo­rao os­ta­vi­ti po stra­ni, bi­lo je to vri­je­me ka­da sam do­šao u Di­na­mo, ta­da su mi obve­ze u no­go­me­tu pos­ta­le druk­či­je. Ali to mi je div­no is­kus­tvo, no jed­nos­tav­no sam mo­rao od­lu­či­ti. Vi­di­te, mo­že igrač uči­ti stra­ne je­zi­ke, mo­že se ba­vi­ti i dru­gim stva­ri­ma, ali ne­kad je stvar­no te­ško po­ve­za­ti sve to. U no­go­me­tu te jed­nos­tav­nost mo­že da­le­ko do­ves­ti, ali on­da se ne mo­žeš ba­vi­ti ne­kim stva­ri­ma jer ti od­no­se fo­kus s no­go­me­ta. Me­sa­ri­ću su 34 go­di­ne, iza se­be ima bo­ga­to i no­go­met­no i ži­vot­no is­kus­tvo. Kad raz­go­va­ra­te s njim, osje­ća­te ne­ka­kav mir, sta­lo­že­nost... Vje­ru­je­mo da će to pre­ni­je­ti i mla­đi­ma, dak­le da će os­ta­ti još u no­go­me­tu. – Za­pra­vo, no­go­met je di­van i že­lim što du­lje u nje­mu os­ta­ti iako to sad ma­lo mo­žda zvu­či se­bič­no. Ali zdrav­lje me slu­ži, do­bro se osje­ćam i – ide­mo da­lje – ka­zao nam je Me­sa­rić.

U Ira­nu su mu po­ma­ga­li na­ši tre­ne­ri Sko­čić i Cha­go, a učio je i per­zij­ski

Po­vra­tak u Zagreb U Di­na­mu je ni­zao us­pje­he, ko­je je pros­la­vio s biv­šim su­igra­čem To­mis­la­vom Bu­ti­nom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.