Bio sam obič­ni Fi­ćo, a utr­ki­vao sam se s Fer­ra­ri­ji­ma

San­dra Per­ko­vić i Sa­ra Ko­lak da­nas ima­ju pu­no bo­lje uvje­te ne­go atle­ti­ča­ri u mo­je vri­je­me

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Damir Mr­vec PAG

Ne sje­ća se pu­no de­ta­lja na­tje­ca­nja jer ih je bi­lo mno­go, ali do­bro se sje­ća Iva­na Mus­ta­pi­ća sa SP-a 1993. jer su bi­li ci­me­ri Da­nas na Olim­pij­skom sta­di­onu u Lon­do­nu po­či­nje 16. Svjet­sko atlet­sko pr­vens­tvo. Hr­vat­ska, ra­ču­na­ju­ći od osa­mos­ta­lje­nja, pr­vi je put nas­tu­pi­la na Svjet­skom pr­vens­tvu u Stut­t­gar­tu 1993. go­di­ne. Pr­vi koji je imao čast nas­tu­pi­ti pod hr­vat­skom zas­ta­vom bio je Bran­ko Zor­ko u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma utr­ke na 1500 me­ta­ra. – Imao sam ve­li­ka oče­ki­va­nja jer sam te zi­me osvo­jio bron­ča­nu me­da­lju na Svjet­skom dvo­ran­skom pr­vens­tvu u To­ron­tu. Pro­šao sam us­pješ­no kva­li­fi­ka­ci­je, a on­da sam za­peo u po­lu­fi­na­lu. U to vri­je­me, ka­da bi se bi­je­li tr­kač pla­si­rao u fi­na­le na 1500 me­ta­ra, to je bio kao da osvo­ji­te me­da­lju. Jer, na sred­njim pru­ga­ma do­mi­ni­ra­li su Ma­ro­kan­ci i Al­žir­ci. Na kra­ju je zla­to osvo­jio ču­ve­ni No­ured­di­ne Mor­ce­li – pri­sje­ća se svog pr­vog nas­tu­pa Zor­ko.

Naj­bo­lji zec na svi­je­tu

Za­nim­lji­vo je da ni­je bio je­di­ni hr­vat­ski atle­ti­čar na tom pr­vens­tvu. – To­li­ko je raz­nih na­tje­ca­nja iza me­ne da te­ško pam­tim ne­ke de­ta­lje, ali sam sto pos­to si­gu­ran da je na SP-u 1993. go­di­ne sa mnom bio Ivan Mus­ta­pić. Zna­te ka­ko sam si­gu­ran? Za­to što ja­ko do­bro pam­tim s kim sam bio ci­mer – is­tak­nuo je Bran­ko koji je osvo­jio i pr­vu hr­vat­sku atlet­sku me­da­lju – bron­cu na Europ­skom dvo­ran­skom pr­vens­tvu u Ge­no­vi 1992. go­di­ne. U ka­ri­je­ri je osvo­jio jed­nu sre­br­nu i čak če­ti­ri bron­ča­ne me­da­lje. I sa­mo je jed­na od te če­ti­ri me­da­lje bi­la os­tva­re­na na otvo­re­no­me. Os­ta­le tri su iz dvo­ra­ne. – Sad ka­da po­gle­dam una­zad, mo­ja ka­ri­je­ra tra­ja­la je ja­ko du­go, pu­nih 20 go­di­na. Nas­tu­pao sam pet pu­ta na Olim­pij­skim igra­ma u ni­zu, od Se­ula 1988. do Ate­ne 2004. go­di­ne. Ta utr­ka u Ate­ni bi­la mi je ujed­no i zad­nja. Znao sam da na Igra­ma ne­ću ni­šta na­pra­vi­ti. Ali kad sam već is­tr­čao nor­mu, bi­lo mi je ne­ka­ko lo­gič­no da se od ka­ri­je­re opros­tim na jed­nom ta­ko ve­li­kom na­tje­ca­nju. Pred kraj ka­ri­je­re, kad sam bio dos­ta oz­li­je­đen, uglav­nom sam nas­tu­pao kao “zec”. Imao sam do­bar rej­ting i mo­gu re­ći da sam slo­vio za naj­bo­ljeg ze­ca na svi­je­tu. A mo­glo se i do­bro za­ra­di­ti – is­tak­nuo je 50-go­diš­nji Kri­žev­ča­nin. Što se ti­če nas­tu­pa na Svjet­skim pr­vens­tvi­ma, na­kon Stut­t­gar­ta, tr­čao je u Göte­bor­gu 1995. go­di­ne, gdje ni­je pro­šao kva­li­fi­ka­ci­je, te 1997. u Ate­ni gdje je tr­čao u po­lu­fi­na­lu. – Te­ško je kas­ni­je bi­lo is­pu­ni­ti nor­mu za SP. Na pr­va tri Svjet­ska pr­vens­tva Hr­vat­sku su pred­stav­lja­li sa­mo atle­ti­ča­ri. I ni­je nas bi­lo pu­no. U Stut­t­gar­tu Ivan Mus­ta­pić i ja, dvi­je go­di­ne kas­ni­je u Göte­bor­gu bi­li smo Si­ni­ša Er­go­tić, bra­ća Mus­ta­pić i ja, a 1997. u Ate­ni bi­li smo sa­mo ku­glač Ste­va Er­ce- go­vac i ja. Jas­no da ni­smo bi­li ni bli­zu re­zul­ta­ti­ma ko­je su kas­ni­je os­tva­ri­le na­še cu­re, Blan­ka Vla­šić, San­dra Per­ko­vić i Sa­ra Ko­lak. Eto, još uvi­jek Hr­vat­ska če­ka na pr­vu mu­šku me­da­lju na Svjet­skom pr­vens­tvu – ka­že Zor­ko. Za­pra­vo, čud­no je ka­ko ste pos­ti­za­li ta­ko do­bre re­zul­ta­te na sred­njim pru­ga­ma s ob­zi­rom na to da u Hr­vat­skoj ni on­da, a ni da­nas ne­ma uvje­ta za tre­nin­ge pre­ko zi­me. – Pre­ko zi­me sam pr­vo sam lo­pa­tom čis­tio sni­jeg sa sta­ze, a on­da bih tek mo­gao tre­ni­ra­ti. Znao sam ne­kad oti­ći na tre­nin­ge u Bu­dim­pe­štu, de­se­tak da­na ukup­no. No ni­kad se ni­sam ža­lio na uvje­te. Me­ni je to bio sa­mo mo­tiv vi­še da bu­dem još bo­lji. Pu­no bo­lje uvje­te ima­ju da­nas cu­re ko­je tre­ni­ra­ju ba­cač­ke dis­ci­pli­ne. One su rav­no­prav­ne u od­no­su na os­ta­le, a ja sam bio Fi­ćo koji se mora utr­ki­va­ti s Fer­ra­ri­jem – ka­že Zor­ko.

Tre­ner­ski po­sao ga ne za­ni­ma

Du­go na­kon vas na sred­njim pru­ga­ma ni­smo ima­li do­brog atle­ti­ča­ra, a sa­da se po­ja­vio Ma­ri­no Blo­udek, eu­rop­ski ju­ni­or­ski pr­vak na 800 me­ta­ra. – Pra­tim nje­gov rad. Mo­gao bi u bu­duć­nos­ti na­pra­vi­ti ve­li­ke stva­ri. Jer, 800 me­ta­ra još je uvi­jek dis­ci­pli­na ko­ja ne tra­ži is­klju­či­vo iz­dr­ž­lji­vost, već zah­ti­je­va i br­zi­nu. A tu Afri­kan­ci ni­su ta­ko

Te­ški uvje­ti pri­pre­ma bi­li su mu mo­ti­va­ci­ja. Cu­re da­nas ima­ju pu­no bo­lje uvje­te za tre­ning Bran­ko je i da­lje hr­vat­ski re­kor­der na mi­lju, 1500 i 2000 i 3000 me­ta­ra

ja­ki kao na 1500 me­ta­ra, a da ne pri­čam od 3000 do 5000 me­ta­ra – is­tak­nuo je Zor­ko. Na­kon svo­je zad­nje utr­ke jed­no vri­je­me ni­je gle­dao ni­jed­no atlet­sko na­tje­ca­nje. – Za­si­tio sam se atle­ti­ke. Ni­je me za­ni­ma­lo. Sa­da po­la­ko gle­dam, pra­tim. To mi je, uos­ta­lom, u opi­su rad­nog mjes­ta. Na­ime, taj­nik sam Za­jed­ni­ce spor­to­va Kri­že­vač­ko-ko­priv­nič­ke žu­pa­ni­je – re­kao je. Tre­ner­ski po­sao ni­je vas za­ni­mao? – Is­kre­no, ne. Ima­mo u Kri­žev­ci­ma jed­nog za­pos­le­nog pro­fe­si­onal­ca, a za dru­gog ni­je bi­lo sred­sta­va – za­klju­čio je Bran­ko Zor­ko.

Od­la­zak po zla­to ova­ko su na­še cu­re do­če­ka­ne na proš­lo­go­diš­njem Han­že­ku na­kon zla­ta na OI

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.