Te­melj za ope­ra­ci­ju Olu­ja i za­div­lju­ju­ću po­bje­du bi­le su dok­tri­na i struk­tu­ral­na una­pre­đe­nja ko­je je Hr­vat­ska voj­ska pro­ve­la od 1993. go­di­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Uvodnik - Da­vor Ivan­ko­vić ZAGREB Iz na­či­na ka­ko su ra­đe­na iz­vješ­ća pot­pu­no je ra­zvid­no da su agen­ti CIA-e iz­vješ­ća s ra­ti­šta u Hr­vat­skoj i BiH ra­di­li u stvar­nom vre­me­nu i na te­re­nu

Ame­rič­ke su taj­ne služ­be s hr­vat­ski­ma raz­mje­nji­va­le po­dat­ke u ak­ci­ji Olu­ja te pre­ko svo­jih špi­jun­skih le­tje­li­ca pra­ti­le ti­jek ak­ci­je Ka­ko vri­je­me pro­tje­če, po­se­bi­ce u zad­njih ne­ko­li­ko godina sve je vi­še dek­la­si­fi­ci­ra­nih do­ku­me­na­ta stra­nih taj­nih služ­bi, a ko­ji se od­no­se na Do­mo­vin­ski rat. Po­seb­no su za­nim­lji­vi do­ku­men­ti CIA-e, sre­diš­nje vanj­ske taj­ne služ­be SAD-a, oni iz vre­me­na ad­mi­nis­tra­ci­je Bil­la Clin­to­na. Još je uvi­jek ri­ječ o “op­će­ni­tim” iz­vješ­ći­ma, no do­volj­nim da bi se od njih na­pra­vi­le i knji­ge. Jed­na od knji­ga ko­je su nas­ta­le na os­no­vi iz­vješ­ća age­na­ta CIA-e s te­re­na i ra­ti­šta u Hr­vat­skoj i BiH, ali i s dru­gih ra­ti­šta biv­še Ju­gos­la­vi­je zo­ve se “Bal­kan Bat­tle­gro­und” (Bal­kan­sko bo­ji­šte). Au­to­ri su dvo­ji­ca ana­li­ti­ča­ra CIA-e ko­ji su iz­da­li knji­gu na go­to­vo 1000 stra­ni­ca i ko­ja uglav­nom slu­ži za­in­te­re­si­ra­nim ame­rič­kim stu­den­ti­ma kao ori­jen­ta­cij­ska knji­ga za voj­nu po­vi­jest ra­to­va na na­šim pros­to­ri­ma 90-ih godina proš­log sto­lje­ća. Je­dan dio knji­ge od­no­si se i na pri­pre­mu, kao i pro­ved­bu naj­z­na­čaj­ni­je os­lo­bo­di­lač­ke voj­ne ak­ci­je hr­vat­skih Oru­ža­nih sna­ga, HV-a i je­di­ni­ca MUP-a, a tek­s­to­vi do­no­se vr­lo de­talj­ne opi­se do­ga­đa­ja, s po­da­ci­ma o voj­nim je­di­ni­ca­ma, broj­nos­ti, ras­po­re­du sna­ga Hr­va­ta i po­bu­nje­nih Sr­ba, kao i odre­đe­ni po­li­tič­ki kon­tekst zbi­va­nja. Iz na­či­na ka­ko su ra­đe­na iz­vješ­ća pot­pu­no je ra­zvid­no da su agen­ti CIA-e ta iz­vješ­ća ra­di­li u stvar­nom vre­me­nu i te­re­nu. Što zna­či da su bi­li u bli­skoj su­rad­nji s hr­vat­skim voj­nim sna­ga­ma, jer druk­či­je ne bi mo­gli ima­ti ta­ko de­talj­nu sli­ku pro­vo­đe­nja ope­ra­ci­ja. Agen­ti CIA-e su na ovom te­re­nu bi­li, me­đu­tim, sve vri­je­me ra­ta, a za­nim­lji­vo je da su još na po­čet­ku voj­nih su­ko­ba, 1991. pi­sa­li ka­ko su Hr­va­ti pre­tr­pje­li oz­bilj­ne gu­bit­ke zbog ne­dos­tat­ka obu­če­nih lju­di za vo­đe­nje i za­po­vi­je­da­nje. Pi­šu da u ve­ćim voj­nim for­ma­ci­ja­ma voj­ni­ci još i ima­ju ne­ku obu­ku, no ni­kak­vu u ma­njim for­ma­ci­ja­ma. Sve­jed­no, pi­šu o vi­so­koj mo­ti­vi­ra­nos­ti za bor­bu te za­klju­ču­ju “da bi u bor­bi je­dan na je­dan si­gur­no bi­li po­bjed­ni­ci”. Za­nim­lji­vo je to što su svi oba­vje­štaj­ni po­da­ci upu­ći­va­li na to da su Hr­va­ti, iako neo­bu­če­ni za ra­to­va­nje, is­ka­zi­va­li vi­so­ku mo­ti­vi­ra­nost za bor­bu te da bi u bor­bi je­dan-na-je­dan si­gur­no bi­li po­bjed­ni­ci. Ka­ko je rat od­mi­cao, ve­ze Hr­va­ta s dvi­je ame­rič­ke oba­vje­štaj­ne služ­be, CIA-om i voj­nom DIAom sve su ja­če i pri­sut­ni­je. Ja­ke su bi­le oso­bi­to sa za­po­vjed­ni­ci­ma HV-a, oso­bi­to s ge­ne­ra­lom

Dr. Fra­njo Tuđ­man de­fi­ni­tiv­no je do­nio od­lu­ku da Olu­ja poč­ne uju­tro 4. ko­lo­vo­za. Dva da­na ra­ni­je na Bri­ju­ni­ma mu je ame­rič­ki ve­le­pos­la­nik Pe­ter Gal­bra­ith pre­nio stav pred­sjed­ni­ka SAD-a Bil­la Clin­to­na o važ­nos­ti su­rad­nje bo­san­skih Hr­va­ta i Mus­li­ma­na. Tuđ­man je Gal­bra­it­hu re­kao da se “vi­še ne mo­že do­pus­ti­ti sr­p­sko iz­i­gra­va­nje RH” O do­ga­đa­ju ko­ji je pret­ho­dio ak­ci­ji Hr­vat­ska voj­ska ta­da je ra­zvi­la spo­sob­nost vo­đe­nja pro­boj­ne ope­ra­ci­je vi­so­kog tem­pa i mo­guć­nost hi­tre pe­ne­tra­ci­je u du­bi­nu ne­pri­ja­telj­ske obra­ne

An­tom Go­to­vi­nom, ko­je, kao je već pri­je bi­lo objav­lji­va­no, se­žu u 1993., ka­da je Go­to­vi­na za­po­vi­je­dao ope­ra­ci­jom “Mas­le­ni­ca”. Tu su­rad­nju Ame­ri­ka­na­ca i Hr­va­ta va­lja sta­vi­ti u kon­tekst zbi­va­nja, gdje se on­da vi­di za­jed­nič­ki in­te­res, a to je spre­ča­va­nje dalj­nje eska­la­ci­je, te sa­vez­niš­tvo oko za­us­tav­lja­nja ge­no­ci­da, po­seb­no na­kon Sre­bre­ni­ce (sud­bi­na bi­hać­ke en­k­la­ve). O kak­voj se ra­zi­ni su­rad­nje ra­di, vi­di se i po već po­vi­jes­noj fo­to­gra­fi­ji iz Go­to­vi­ni­na al­bu­ma, gdje su uoči Olu­je na Di­na­ru he­li­kop­te­rom HV-a na po­lo­žaj sti­gli Go­to­vi­na, pra­ćen dvo­ji­com naj­vi­ših voj­nih ope­ra­ti­va­ca SAD-a, Ric­har­dom Her­ric­kom, voj­nim ata­še­om (pos­li­je vi­so­ko­ko­ti­ra­ju­ćim še­fom u CIA-i) te še­fom voj­ne oba­vje­štaj­ne služ­be SAD-a, Iva­nom Šar­cem.

Bes­pi­lot­ne le­tje­li­ce

Go­di­na­ma na­kon za­vr­šet­ka ra­ta, pri­je ot­pri­li­ke 15-ak godina, poz­na­ti ame­rič­ki no­vi­nar Roy Gut­man (Newswe­ek) pi­sao je ka­ko je i ti­je­kom ope­ra­ci­je Olu­ja hr­vat­ski ge­ne­ral An­te Go­to­vi­na imao in­for­ma­ci­je o gru­pi­ra­nju sr­p­skih sna­ga, te ih je do­bi­vao od CIA-e. Hr­vat­ski će iz­vo­ri, pak ovu tvrd­nju “urav­no­te­ži­ti” i ka­za­ti ono naj­bli­že is­ti­ni, a to je da su ame­rič­ke taj­ne služ­be s hr­vat­skim služ­ba­ma raz­mje­nji­va­le po­dat­ke u ak­ci­ji Olu­ja te da su pre­ko svo­jih špi­jun­skih le­tje­li­ca pra­ti­le ti­jek ak­ci­je, kao i zbi­va­nja na­kon ope­ra­ci­je. Tre­ba ka­za­ti da je i HV imao svo­je bes­pi­lot­ne le­tje­li­ce, a lo­gič­no bi bi­lo da su i ti po­da­ci bi­li raz­mje­nji­va­ni sa sa­vez­ni­kom, što SAD ta­da si­gur­no jest. Gut­man je pi­sao ka­ko su te “taj­ne mi­si­je nas­tav­lje­ne još mje­se­ci­ma, du­go na­kon što su hr­vat­ske sna­ge pro­tje­ra­le Sr­be u su­sjed­nu BiH”. Pre­no­si i za­klju­čak hr­vat­ske stra­ne da su one bi­le pre­sud­ne za us­pjeh ope­ra­ci­je Olu­ja. Do­da­je i ka­ko nit­ko iz CIA-e ni­je uočio bi­lo ka­kav pro­blem oko rat­nih zlo­či­na, a ci­ti­ra i ta­daš­njeg ve­le­pos­la­ni­ka SAD-a u Za­gre­bu, Pe­te­ra Gal­bra­it­ha da je sr­p­sko sta­nov­niš­tvo iz­bje­glo pri­je do­la­ska HV-a, što on­da i pot­ko­pa­va na­vo­de iz ha­aške op­tuž­ni­ce da je “ku­mu­la­tiv­ni uči­nak” ope­ra­ci­je HV-a vo­dio pre­ma “ma­sov­nom is­e­lja­va­nju” Sr­ba. Na­kon du­go­traj­nog su­đe­nja hr­vat­skim ge­ne­ra­li­ma u Ha­agu, os­lo­ba­đa­ju­će su pre­su­de po­t­vr­di­le i ove pret­hod­ne oba­vje­štaj­ne na­la­ze ame­rič­kih taj­nih služ­bi oko ne­vi­nos­ti na­ših ge­ne­ra­la. U spo­me­nu­toj op­sež­noj knji­zi “Bal­kan­sko bo­ji­šte”, au­to­ri iz CIA-e ana­li­zi­ra­ju i tvrd­nje sr­p­ske stra­ne o to­me ka­ko su Hr­va­ti ima­li pre­sud­nu ame­rič­ku po­moć. Ci­je­li je taj odje­ljak uis­ti­nu za­nim­ljiv i va­žan, pa da vi­di­mo što to CIA-ini ana­li­ti­ča­ri vi­de i za­klju­ču­ju s te­re­na. “Le­gen­de i mi­to­vi oko po­bje­de Hr­va­ta nad voj­skom sr­p­ske kra­ji­ne po­če­li su go­to­vo is­to­dob­no na­kon što je VSK bio uni­šten mu­nje­vi­tom hr­vat­skom ope­ra­ci­jom. Mno­gi su tvr­di­li ka­ko su biv­ši čas­ni­ci voj­ske SAD-a tre­ni­ra­li Hr­vat­sku voj­sku ili da je NATO po­du­pro hr­vat­sku ofen­zi­vu. Slje­de­ća pri­ča bi­la je da je Mi­lo­še­vi­će­va na­mje­ra ka­da je pos­lao ge­ne­ra­la Mr­k­ši­ća u VSK bi­la pri­pre­ma pov­la­če­nja voj­ske i na­ro­da i da se VSK ni­je stvar­no bo­rio, ne­go se jed­nos­tav­no pov­la­čio br­zi­nom ko­jom su Hr­va­ti na­di­ra­li.

Ključ­ni po­tez na Di­na­ri

Ni­jed­na od ovih pri­ča ni­je is­ti­ni­ta, bez ob­zi­ra na ak­tu­al­ne sta­vo­ve biv­ših ge­ne­ra­la VSK da je Be­ograd pro­dao Re­pu­bli­ku sr­p­sku kra­ji­nu. Za­div­lju­ju­ća po­bje­da HV-a po­či­va na kom­bi­na­ci­ji po­bolj­ša­nja u struk­tu­ri voj­nih sna­ga i dok­tri­ne pro­ve­de­nih pri­je ope­ra­ci­je i ko­ja su zas­luž­na za pro­boj sr­p­skih po­zi­ci­ja ko­je su HV-u i V. kor­pu­su Ar­mi­je BiH omo­gu­ći­le po­raz obra­ne VSK. Te­melj za ope­ra­ci­ju Olu­ja bi­le su dok­tri­na i struk­tu­ral­na una­pre­đe­nja ko­ja je HV pro­veo od 1993. go­di­ne. Ta pro­fe­si­onal­na una­pre­đe­nja po­ve­ća­la su spo­sob­nost HV-a da pla­ni­ra i or­ga­ni­zi­ra ope­ra­ci­je im­pre­siv­ne mag­ni­tu­de i kom­plek­s­nos­ti i da ra­zvi­je spo­sob­nost vo­đe­nja pro­boj­ne ope­ra­ci­je vi­so­kog tem­pa i da mo­že hi­tro pe­ne­tri­ra­ti u du­bi­nu ne­pri­ja­telj­ske obra­ne. Bez ovih una­pre­đe­nja, HV ne bi bio spo­so­ban po­du­ze­ti Olu­ju na na­čin na ko­ji ga je pro­veo. No, sa­ma dok­tri­na ni­je do­ni­je­la po­bje­du u ra­tu, ne­go nje­zi­no vjer­no pro­vo­đe­nje na bo­jiš­ni­ci. HV ni­je svug­dje i od­mah bio us­pje­šan u pla­ni­ra­nim na­pa­di­ma za Olu­ju. Pri­je će bi­ti da je HV bio us­pje­šan u pro­bo­ji­ma na ključ­nim sek­to­ri­ma če­mu je pri­do­nio i ras­pad za­po­vjed­nog i ope­ra­tiv­nog sus­ta­va VSK, što je po­dro­va­lo nji­hov obram­be­ni sus­tav u ci­je­los­ti i uz­ro­ko­vao nje­gov pad. Pr­va od vid­lji­vih i ključ­nih po­je­di­nač­nih ak­ci­ja bi­la je du­go­roč­ni na­pre­dak HV-a kroz pla­ni­nu Di­na­ra i do­li­nu Liv­na i ko­ja im je da­la od­lič­nu od­skoč­nu po­zi­ci­ju za br­zi, iz­rav­ni udar na Knin i či­me su baj­pa­si­ra­ne glav­ne sna­ge VSK obra­ne po­zi­ci­oni­ra­ne juž­no od gra­da. Po­ja­va sna­ga HV-a u ope­ra­ci­ji Lje­to 95. u Bo­san­skom Gra­ho­vu efi­kas­no je za­če­pi­la na­du Kni­na i pri­je ne­go je Olu­ja po­kre­nu­ta. Br­zi pro­boj sna­ga MUP-a pre­ma Gra­ča­cu ti­je­kom Olu­je stvo­ri­la je HV-u tak­tič­ku po­zi­ci­ju ko­ja je osi­gu­ra­va­la po­raz VII. kor­pu­sa VSK i pri­je ne­go što se ve­ći­na Nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci

Le­gen­de i mi­to­vi po­če­li su na­kon što je VSK bio uni­šten mu­nje­vi­tom hr­vat­skom ope­ra­ci­jom: da su biv­ši čas­ni­ci voj­ske SAD-a tre­ni­ra­li HV ili da je NATO po­du­pro hr­vat­sku ofen­zi­vu

Na Di­na­ri: Ge­ne­ral Go­to­vi­na s ame­rič­kim voj­nim oba­vje­štaj­cem Iva­nom Šar­cem i voj­nim ata­še­om Ric­har­dom C. Her­ric­kom (1. i 3. zdes­na)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.