Hr­vat­skoj smo ove go­di­ne vra­ti­li 1500 azi­la­na­ta

Još 1600 mi­gra­na­ta trebamo pri­hva­ti­ti iz Grč­ke i Ita­li­je

Vecernji list - Hrvatska - - Uvodnik - San­dra Velj­ko­vić

Nje­mač­ki MUP: U po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci tra­ži­li smo da pre­uz­me­te 1109 slu­ča­je­va, Zagreb je pri­hva­tio njih 860

Broj vra­će­nih mi­gra­na­ta go­to­vo je jed­nak bro­ju mi­gra­na­ta ko­je Hr­vat­ska tre­ba pri­hva­ti­ti pre­ma EU pla­nu re­lo­ka­ci­je iz Grč­ke i Ita­li­je Dok se ras­prav­lja ho­će li i ko­li­ko azi­la­na­ta europ­ske dr­ža­ve vra­ti­ti u Hr­vat­sku na­kon proš­lo­tjed­ne pre­su­de Su­da EU pre­ma ko­joj se čak i u ek­s­trem­nim si­tu­aci­ja­ma, kao što je bio mi­grant­ski val od ruj­na 2015. do trav­nja 2016., mo­ra po­što­va­ti Du­blin­ska re­gu­la­ti­va – pra­vi­la ko­ja ka­žu da azi­lan­ti mo­ra­ju za­tra­ži­ti azil u pr­voj dr­ža­vi u ko­ju stu­pe u EU te da su po­s­lje­dič­no nje­zi­na od­go­vor­nost – is­pod ra­da­ra pro­la­zi po­da­tak ka­ko ci­je­lo ovo vri­je­me europ­ske dr­ža­ve u Hr­vat­sku kon­ti­nu­ira­no vra­ća­ju mi­gran­te.

Za­tva­ra­nje ru­te

Pre­ma po­da­ci­ma ko­je smo do­bi­li iz mi­nis­tar­sta­va unu­tar­njih pos­lo­va ne­kih dr­ža­va EU, jer hr­vat­ski MUP vi­še od tje­dan da­na Ve­čer­njem lis­tu ne od­go­va­ra na pi­ta­nja o bro­ju vra­će­nih mi­gra­na­ta i o nji­ho­voj dalj­njoj sud­bi­ni, u Hr­vat­sku je do­sad vra­će­no naj­ma­nje 1500 azi­la­na­ta. Iz Nje­mač­ke je pre­uze­to njih 920, iz Aus­tri­je 494, dok iz Slo­ve­ni­je pak sa­mo 15. Broj je to ko­ji je go­to­vo jed­nak bro­ju azi­la­na­ta – oko 1600 – ko­je Hr­vat­ska tre­ba pri­hva­ti­ti iz Grč­ke i Ita­li­je po EU she­mi re­lo­ka­ci­je. Ovi vra­će­ni ne ula­ze u tu kvo­tu. – U 2015. go­di­ni za­tra­ži­li smo od Hr­vat­ske da pre­uz­me 60 tra­ži­te­lja azi­la te da pro­ce­su­ira nji­ho­ve zah­tje­ve za za­šti­tu, ona­ko ka­ko na­la­že du­blin­ska re­gu­la­ti­va. Hr­vat­ska je pris­ta­la pre­uze­ti njih 46. Ove smo go­di­ne tra­ži­li da pre­uz­me 1109 slu­ča­je­va, a Zagreb je pri­hva­tio njih 860 – ka­zao nam je To­bi­as Pla­te iz nje­mač­kog MUP-a. Na pi­ta­nje ima li pro­cje­na ko­li­ko bi još azi­la­na­ta mo­gli upu­ti­ti pre­ma Hr­vat­skoj ni­je mo­gao od­go­vo­ri­ti, ka­zav­ši da pro­cje­ne ne­ma­ju već da se od­lu­ka o vra­ća­nju do­no­si na­kon pre­gle­da in­di­vi­du­al­nih zah­tje­va. Iz aus­trij­skog MUP-a ka­žu ka­ko su la­ni i u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne u Hr­vat­sku vra­ti­li 494 oso­be. Pri­tom, na­gla­ša­va Karl-He­inz Grun­d­böck iz aus­trij­skog MUP-a, ne ra­de raz­li­ku iz­me­đu onih ko­ji su sti­gli pri­je­vo­zom ko­je je osi­gu­ra­la hr­vat­ska stra­na do gra­ni­ce sa Slo­ve­ni­jom i onih ko­ji su na dru­ge na­či­ne sti­gli pre­ko Hr­vat­ske u Aus­tri­ju. Što se ti­če bu­du­ćih tran­sfe­ra azi­la­na­ta ko­ji su uš­li u pe­ri­odu o ko­jem je ras­prav­ljao sud, njih vje­ro­jat­no ne­će bi­ti pu­no jer se na pri­ziv­nim aus­trij­skim su­do­vi­ma vo­di još sa­mo 15 slu­ča­je­va azi­la­na­ta. – Pre­su­da Su­da EU od­no­si se na pe­ri­od od ruj­na 2015. do trav­nja 2016. Od tog tre­nut­ka vi­še ni­je bi­lo ma­sov­nih do­la­za­ka mi­gra­na­ta jer su dr­ža­ve s bal­kan­ske ru­te taj put za­tvo­ri­le – objaš­nja­va Grun­d­böck go­vo­re­ći o po­te­zu ko­ji je u to vri­je­me na­išao na kri­ti­ke i Bruxel­le­sa i Nje­mač­ke. Iz Slo­ve­ni­je pak ka­žu ka­ko su la­ni u Hr­vat­sku po Du­blin­skoj ured­bi pre­da­li se­dam, a ove go­di­ne osam oso­ba. Ves­na Mi­trić iz slo­ven­skog MUP-a ni­je mo­gla da­ti broj azi­la­na­ta ko­je na­mje­ra­va­ju još vra­ti­ti. Sve tro­je su­go­vor­ni­ka, sla­že se u jed­nom – poz­drav­lja­ju od­lu­ku Su­da EU, is­ti­ču­ći ka­ko ona u pot­pu­nos­ti po­dr­ža­va nji­hov stav ko­je­ga su se dr­ža­li ci­je­lo vri­je­me. – Pre­su­da po­t­vr­đu­je naš stav da je Du­blin­sku re­gu­la­ti­vu po­treb­no pri­mje­nji­va­ti u pot­pu­nos­ti, čak i pod iz­van­red­nim okol­nos­ti­ma – is­tak­nuo je T. Pla­te iz nje­mač­kog MUP-a. No vri­je­di ana­li­zi­ra­ti nje­mač­ku po­li­ti­ku oko Du­bli­na za vri­je­me kri­ze, ko­ja u pot­pu­nos­ti i ne po­t­vr­đu­je taj stav.

Sus­pen­zi­ja Du­bli­na

Upra­vo su iz Nje­mač­ke za vri­je­me iz­bje­glič­kog va­la do­la­zi­le ocje­ne ka­ko je du­blin­ski sus­tav u kri­zi ne­pro­ve­div. Što­vi­še, u ko­lo­vo­zu 2015. nje­mač­ki je Fe­de­ral­ni ured za mi­gra­ci­je i iz­bje­gli­ce (BAMF) sus­pen­di­rao Du­blin­sku re­gu­la­ti­vu za gra­đa­ni­ne Si­ri­je, odus­ta­ju­ći od zah­tje­va da se nji­ho­vi zah­tje­vi mo­ra­ju obra­đi­va­ti u pr­voj EU dr­ža­vi. Re­ak­ci­ja Europ­ske ko­mi­si­je, ko­ja je i sa­ma bi­la svjes­na da se Du­blin ras­pa­da na tak­vu nje­mač­ku od­lu­ku bi­la je vi­še ne­go po­zi­tiv­na, po­hva­liv­ši je i na­zvav­ši je či­nom europ­ske so­li­dar­nos­ti. – Za Ko­mi­si­ju, ovo pred­stav­lja priz­na­va­nje či­nje­ni­ce da ne mo­že­mo os­ta­vi­ti čla­ni­ce na vanj­skim gra­ni­ca­ma da se sa­me bo­re s ve­li­kim bro­jem tra­ži­te­lja azi­la – ka­za­la je ta­da glas­no­go­vor­ni­ca Ko­mi­si­je Na­ta­sha Ber­ta­ud. No taj je po­tez iz­a­zvao i kri­ti­ke, ka­ko di­ljem Eu­ro­pe, ta­ko i u Nje­mač­koj, da tim po­te­zom kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel za­pra­vo po­zi­va mi­gran­te. U je­sen nas­ta­je obrat. Iz­ne­na­da, u stu­de­no­me, nje­mač­ki mi­nis­tar unu­tar­njih pos­lo­va Tho­mas de Ma­izière ka­zao je ka­ko Nje­mač­ka od stu­de­no­ga ogra­ni­ča­va ulaz Si­rij­ci­ma te da “ni­ka­da ni­su sus­pen­di­ra­li Sc­hen­gen”. Nje­mač­ka usko­ro po­či­nje vra­ća­ti tra­ži­te­lje azi­la i u Hr­vat­sku, što ra­di i danas.

Ve­li­ka ve­ći­na azi­la­na­ta ko­ji su sti­gli u Aus­tri­ju ili Nje­mač­ke ne že­le bi­ti upu­će­ni u ne­ku tre­ću dr­ža­vu, pa ni u Hr­vat­sku pre­da­no je Hr­vat­skoj – njih sed­me­ro la­ni, a osme­ro ove go­di­ne. Slo­ven­ci ne­ma­ju pro­cje­na ko­li­ko će ih još bi­ti

o pre­uzi­ma­nju azi­la­na­ta upu­tio je Ber­lin u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne u Hr­vat­sku. Zagreb je pri­hva­tio njih 860

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.