S Ko­tro­ma­no­vi­ćem ću sta­ti pred na­še voj­ni­ke pa ne­ka oni pro­ci­je­ne us­pje­he

Za­mje­ra­ju mu emo­tiv­ne re­ak­ci­je, a on na to mir­no od­go­va­ra “da emo­ci­ja ni­je bi­lo ti­je­kom Do­mo­vin­skog ra­ta, ne bi bi­lo ni Olu­je i po­bje­de”, ali fi­lo­zo­fi­ja u MORH-u mu je druk­či­ja:

Vecernji list - Hrvatska - - Uvodnik - Raz­go­va­rao Da­vor Ivan­ko­vić da­vor.ivan­ko­vic@ve­cer­nji.net

ra­ma­ti­ka zbog os­tav­ke već je da­le­ko iza nje­ga, Da­mir Kr­sti­če­vić, na­kon tje­dan da­na od­mo­ra u Dal­ma­ci­ji, opet je on­dje gdje mu je, ka­že, naj­dra­že bi­ti – me­đu voj­skom. I opet gu­ra, po­put bul­do­že­ra re­for­me i rje­še­nja ko­ja bi tre­ba­la Hr­vat­sku voj­sku osu­vre­me­ni­ti i oja­ča­ti u re­la­tiv­no krat­kom ro­ku. Pri to­me, pot­pred­sjed­nik Vla­de i mi­nis­tar obra­ne ni­je im­pre­si­oni­ran kla­nov­skim in­te­re­si­ma u Oru­ža­nim sna­ga­ma. Jer on že­li HV “iz­nad svo­je ka­te­go­ri­je” i ka­že da je sus­tav na­pre­do­va­nja sa­da jed­nos­tav­ni­ji – na po­zi­ci­je idu br­ži, bo­lji i spo­sob­ni­ji.

Mno­go se spe­ku­li­ra­lo o raz­lo­zi­ma pod­no­še­nja os­tav­ke, no što je pre­vag­nu­lo u od­lu­ci da os­ta­ne­te mi­nis­tar?

Raz­lo­zi mo­je po­nu­đe­ne os­tav­ke jav­no su poz­na­ti i vi­še pu­ta sam de­man­ti­rao bi­lo kak­ve dru­ge skri­ve­ne raz­lo­ge ili mo­ti­ve. Ka­da sam kod na­ših voj­ni­ka i pri­pad­ni­ka pro­tu­po­žar­nih zrač­nih sna­ga pre­poz­nao onaj is­ti na­boj za po­bje­dom ko­ji smo i mi ima­li ti­je­kom Do­mo­vin­skog ra­ta, bio sam od­lu­čan kao što sam to i danas, za­šti­ti­ti dos­to­jans­tvo tih lju­di ko­ji su za­jed­no s na­šim va­tro­gas­ci­ma, po­li­caj­ci­ma i gra­đa­ni­ma obra­ni­li Dal­ma­ci­ju od ve­li­kih po­ža­ra. Ono što je naj­vi­še utje­ca­lo na mo­ju od­lu­ku da os­ta­nem mi­nis­tar bez­u­vjet­na je po­dr­ška pred­sjed­ni­ka Vla­de An­dre­ja Plen­ko­vi­ća ko­ju je pru­žio me­ni osob­no, ali još važ­ni­je, i svim za­po­če­tim pro­jek­ti­ma za ko­je se za­jed­no sa svo­jim su­rad­ni­ci­ma za­la­žem na do­bro­bit Mi­nis­tar­stva obra­ne i Oru­ža­nih sna­ga RH. Na­rav­no, pu­no mi je zna­či­la i ve­li­ka pot­po­ra ko­ju sam do­bio od broj­nih su­bo­ra­ca i bra­ni­te­lja.

Vaš je po­tez iz­a­zvao po­di­je­lje­ne re­ak­ci­je: ne­ki­ma je za­sme­ta­lo što ste re­agi­ra­li emo­tiv­no, vaš pret­hod­nik An­te Ko­tro­ma­no­vić na­zvao vas je, pri­mje­ri­ce, “uvri­je­đe­nom fraj­lom”, a mno­gi­ma se baš svi­đa što pos­to­ji mi­nis­tar s emo­ci­ja­ma u Vla­di. Idu li emo­ci­je i voj­ska, pa i po­li­ti­ka, za­jed­no?

Ono što je obi­lje­ži­lo mo­ju ka­ri­je­ru voj­ni je po­ziv, a u voj­nom po­zi­vu čes­to mo­ra­te re­agi­ra­ti ins­tin­k­tiv­no. Za me­ne su emo­ci­je te od­go­vor­no i do­s­ljed­no po­na­ša­nje u pro­ved­bi pro­ce­sa, bi­lo u voj­s­ci, pri­vat­nom sek­to­ru ili po­li­ti­ci, neo­dvo­ji­vi. Da emo­ci­ja ni­je bi­lo ti­je­kom Do­mo­vin­skog ra­ta, da je pos­to­jao sa­mo hlad­ni pro­fe­si­onal­ni pris­tup, ne bi bi­lo mno­gih po­bje­da i ve­li­čans­tve­nog os­tva­re­nja Hr­vat­ske voj­ske po­put ope­ra­ci­je Olu­ja. Ta emo­ci­ja po­kre­će me i danas.

Ka­ko to da vam se Ko­tro­ma­no­vić zbog emo­ci­ja, de fac­to ru­ga, to ne ra­zu­mi­je?

Za vri­je­me man­da­ta An­te Ko­tro­ma­no­vi­ća ni­kad ni­sam ko­men­ti­rao nje­go­ve pos­tup­ke kao mi­nis­tra obra­ne iako je za to pos­to­ja­lo mno­go raz­lo­ga. Ne znam zašto on, ko­ji vi­še ni­je u po­li­ti­ci, već u pri­vat­nom sek­to­ru, ima po­tre­bu ko­men­ti­ra­ti moj rad. Ono što sam si­gu­ran jest to da ni­kak­ve po­vr­š­ne kri­ti­ke, bi­lo An­te Ko­tro­ma­no­vi­ća ili bi­lo ko­ga dru­go­ga, ne­će utje­ca­ti na naš cilj vra­ća­nja dos­to­jans­tva hr­vat­skom voj­ni­ku ko­je­mu je po­s­ljed­njih godina pu­no to­ga odu­ze­to. Iako sam mi­nis­tar re­la­tiv­no krat­ko vri­je­me, spre­man sam u bi­lo ko­jem tre­nut­ku s njim sta­ti pred na­še voj­ni­ke ko­ji će naj­bo­lje oci­je­ni­ti ne­či­ji us­pjeh.

U me­di­ji­ma su se po­ja­vi­le te­ze da na Pan­tov­ča­ku pos­to­je ot­po­ri pre­ma va­ma, da je to ve­za­no uz na­ba­vu eska­dri­le, no upu­će­ni tvr­de ka­ko re­al­ni ot­por pos­to­ji u pos­to­je­ćem voj­nom sus­ta­vu ko­ji je ugro­žen va­šim re­for­ma­ma i pre­us­tro­jem kom­plet­nih za­po­vjed­ni­šta­va. Di­ra­te li u moć­ne kla­no­ve?

Sva­ki od za­po­če­tih pro­je­ka­ta ima cilj ja­ča­nje na­ših Oru­ža­nih sna­ga. Od pr­vog tre­nut­ka u Mi­nis­tar­stvu obra­ne nje­gu­jem prin­cip uklju­či­vos­ti, pru­ža­nja pri­li­ke lju­di­ma da is­ka­žu sve svo­je po­ten­ci­ja­le u ra­du. U su­rad­nji s pred­sjed­ni­com Re­pu­bli­ke Ko­lin­dom Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i na­čel­ni­kom Glav­nog sto­že­ra OS RH ge­ne­ra­lom zbo­ra Mir­kom Šun­do­vom po­če­li smo pro­ces tran­zi­ci­je i po­mla­đi­va­nja Oru­ža­nih sna­ga no­vim za­po­vjed­nim ka­drom, ško­lo­va­nim u ino­zem­s­tvu i s is­kus­tvom iz Do­mo­vin­skog ra­ta. Ta­ko će se s 31. pro­sin­cem 2017. go­di­ne umi­ro­vi­ti ne­ki od za­po­vjed­ni­ka u Oru­ža­nim sna­ga­ma, a te duž­nos­ti pre­uzet će no­vi za­po­vjed­ni­ci. Za­hva­lan sam svim do­sa­daš­njim za­po­vjed­ni­ci- ma ko­ji su da­li go­lem do­pri­nos iz­grad­nji pos­troj­bi ko­ji­ma su za­po­vi­je­da­li. Do­la­ze mla­di lju­di, oni zas­lu­žu­ju na­še po­vje­re­nje. Sva­ko vri­je­me no­si svo­je zah­tje­ve, a pro­mje­ne ko­je pro­vo­di­mo osi­gu­rat će bo­lju bu­duć­nost, na­pre­dak te no­ve spo­sob­nos­ti neo­p­hod­ne za od­go­vor na iz­a­zo­ve ko­ji do­la­ze.

Zbog kla­no­va u MORH-u je i doš­lo do zas­to­ja u ra­zvo­ju OS RH. Ka­ri­je­ra vi­še ne ovi­si o pri­pad­nos­ti kla­no­vi­ma, je li to va­ša fi­lo­zo­fi­ja?

Otvo­re­no ka­žem – for­si­ram lju­de ko­ji su iz­rav­no bi­li u Do­mo­vin­skom ra­tu, toč­ni­je one voj­ni­ke i za­po­vjed­ni­ke ko­ji su se pre­ka­li­li u gar­dij­skim bri­ga­da­ma. Oni ima­ju tu do­da­nu vri­jed­nost, stek­li su na bo­jiš­ni­ca­ma br­zi­nu re­ak­ci­je. For­si­ram i one ko­ji su stek­li do­dat­no voj­no obra­zo­va­nje i ško­lo­va­li se i iz­van RH. Že­lim da se os­tva­ri fi­lo­zo­fi­ja u ko­joj smo stal­no u po­zi­ci­ji na­tje­ca­nja, da po­zi­ci­je do­bi­ju oni ko­ji će bi­ti br­ži, bo­lji, sprem­ni­ji i ko­ji mo­gu bo­lje funk­ci­oni­ra­ti u kriz­noj si­tu­aci­ji, ko­ji pre­uzi­ma­ju od­go­vor­nost i ko­ji mo­gu do­no­si­ti od­lu­ke. I to se od­mah vi­di, kao što sam to vi­dio u in­ter­ven­ci­ji hr­vat­ske voj­ske u po­ža­ri­ma oko Kis­ta­nja, gdje ti od­mah vi­diš čas­ni­ka ko­ji br­zo i do­bro mo­že re­agi­ra­ti. Tra­žim tak­vu vr­stu li­der­stva, kao što mi je ka­zao ame­rič­ki mi­nis­tar obra­ne Ja­mes Mat­tis, “Hr­vat­ska je ma­la zem­lja ko­ja se bo­ri znat­no iz­nad svo­je ka­te­go­ri­je“. Ta­ko da u voj­s­ci vi­še ne­ma us­ta­lje­nog, pre­dvi­di­vog na­či­na pro­miš­lja­nja, kla­sič­nog “ne­ta­la­sa­nja”, “po­la­ko će­mo, ne mi­je­njaj”, sa­da vri­je­di fi­lo­zo­fi­ja na­tje­ca­nja u to­me tko je br­ži, bo­lji, sprem­ni­ji.

Sa­da ste u MORH-u do­volj­no du­go da shva­ti­te gdje naj­vi­še škri­pi, što ste do­sad us­pje­li po­mak­nu­ti i pro­mi­je­ni­ti, a što sli­je­di u os­tat­ku man­da­ta? Kak­ve će OS RH bi­ti 2020.?

Od po­čet­ka Do­mo­vin­skog ra­ta do danas na­še Oru­ža­ne sna­ge iz­ras­le su u res­pek­ta­bil­nu voj­nu si­lu ko­ja je u sva­kom tre­nut­ku sprem­na čvr­sto od­go­vo­ri­ti na bi­lo ko­ju ugro­zu i za­šti­ti­ti na­ci­onal­ne in­te­re­se Hr­vat­ske. Ipak, po­tre­ban je kon­ti­nu­iran rad i dalj­nji ra­zvoj spo­sob­nos­ti. Svje­do­ci smo br­zih pro­mje­na, i upra­vo za­to, od po­čet­ka svo­ga man­da­ta, ova Vla­da po­če­la se sus­tav­no ba­vi­ti si­gur­noš­ću. Pr­vi put na­kon 2002. go­di­ne, Hr­vat­ski sa­bor do­nio je Stra­te­gi­ju na­ci­onal­ne si­gur­nos­ti RH, op­ći stra­te­ški do­ku­ment ko­jim se odre­đu­ju po­li­ti­ke za os­tva­ri­va­nje na­ci­onal­nih in­te­re­sa i pos­ti­za­nje si­gur­nos­nih uvje­ta. No­va Stra­te­gi­ja ra­zvi­ja sve­obu­hvat­ni na­ci­onal­ni kon­cept si­gur­nos­ti ko­ji osi­gu­ra­va bo­lju ko­or­di­na­ci­ju, stra­te­ško pla­ni­ra­nje, udru­ži­va­nje re­sur­sa te ujed­na­čen ra­zvoj spo­sob­nos­ti s ci­ljem ra­zvo­ja si­gur­nos­nih po­li­ti­ka ko­je će na na­ci­onal­noj ra­zi­ni jam­či­ti gra­đa­ni­ma vi­so­ku ra­zi­nu si­gur­nos­ti, u su­rad­nji sa sa­vez­ni­ci­ma i part­ne­ri­ma. Za­jed­no s iz­ra­dom Stra­te­gi­je na­ci­onal­ne si­gur­nos­ti iz­ra­di­li smo Za­kon o sus­ta­vu do­mo­vin­ske si­gur­nos­ti ko­ji je pro­šao pr­vo či­ta­nje, či­je do­no­še­nje oče­ku­je­mo u je­sen­skom za­sje­da­nju Hr­vat­sko­ga sa­bo­ra. Vra­ća­mo fo­kus na čo­vje­ka – on je taj ko­ji či­ni raz­li­ku. Vi­dje­li ste da se voj­ska vra­ti­la u Sinj, vra­ća se u Vu­ko­var, Va­ra­ždin i Plo­če. Dio je to no­vo­ga kon­cep­ta ko­ji pro­iz­la­zi iz Stra­te­gi­je na­ci­onal­ne si­gur­nos­ti, ali pri­je sve­ga čvr­stog uvje­re­nja da pri­pad­nik po­bjed­nič­ke Hr­vat­ske voj­ske mo­ra ima­ti adek­vat­ne uvje­te ži­vo­ta i ra­da, ko­ji će omo­gu­ći­ti os­tva­re­nje zah­tjev­nih pro­fe­si­onal­nih za­da­ća i kva­li­tet­ni­ji obi­telj­ski ži­vot. Na­pu­šta­mo kon­cept pu­tu­ju­će voj­ske i vra­ća­mo voj­sku u na­se­lje­na mjes­ta.

Na­kon 15 godina ima­mo Vla­du ko­ja će na­po­kon kre­nu­ti u na­ba­vu no­ve voj­ne eska­dri­le, no

tu inves­ti­ci­ju ili tro­šak ni­su svi poz­dra­vi­li. Za­mje­ra­ju što se taj no­vac ne us­mje­ri u dru­ge kriz­ne seg­men­te druš­tva, je li nam do­is­ta danas po­treb­na ta sa­ma po se­bi sku­pa eska­dri­la?

Od­lu­ka o po­kre­ta­nju pro­ce­sa na­ba­ve bor­be­nih avi­ona no­vi­je ge­ne­ra­ci­je od­ga­đa­na je pet­na­es­tak godina, a kon­kret­ni ko­ra­ci na­prav­lje­ni su ove go­di­ne iz­ra­dom tak­tič­ko-teh­nič­ke stu­di­je i upu­ći­va­njem zah­tje­va za po­nu­dom za na­ba­vu bor­be­nih avi­ona. Te­melj­ni cilj pro­jek­ta je za­dr­ža­va­nje spo­sob­nos­ti za­šti­te zrač­nog pros­to­ra, opre­ma­njem no­vim ili ko­ri­šte­nim vi­še­na­mjen­skim bor­be­nim avi­onom kroz us­pos­ta­vu stra­te­škog part­ner­stva i du­go­roč­ne po­li­tič­ko-gos­po­dar­ske su­rad­nje. Tak­va su­rad­nja otvo­ri­la bi mo­guć­nost no­vih inves­ti­ci­ja s utje­ca­jem na ra­zvoj hr­vat­ske voj­ne in­dus­tri­je i gos­po­dar­stva. Slo­žit ću se ka­ko i dru­gi seg­men­ti hr­vat­skog druš­tva zas­lu­žu­ju na­pre­dak i duž­nu po­zor­nost. Me­đu­tim, po­gle­da­te li svi­jet danas, ra­zvid­no je da tog na­pret­ka i bla­gos­ta­nja ne­ma bez si­gur­nos­ti. Bor­be­no zra­ko­plov­s­tvo ne­dje­lji­vi je dio tog si­gur­nos­nog kon­cep­ta – na­ša Hr­vat­ska ni­je is­ta sa ili bez te spo­sob­nos­ti. Sje­ti­te se ko­li­ko nam je zna­či­lo ka­da bi se nad Za vri­je­me man­da­ta An­te Ko­tro­ma­no­vi­ća ni­kad ni­sam ko­men­ti­rao nje­go­ve pos­tup­ke iako je za to pos­to­ja­lo mno­go raz­lo­ga. Spre­man sam s njim sta­ti pred na­še voj­ni­ke pa ne­ka oni pro­ci­je­ne us­pje­he na­ma po­ja­vi­li na­ši avi­oni, na­ši pi­lo­ti. Du­bo­ko sam uvje­ren da je to pi­ta­nje vje­ro­dos­toj­nos­ti na­še dr­ža­ve. Ne mo­že­mo ovaj pro­jekt pro­ma­tra­ti is­klju­či­vo kroz tro­šak, on pred­stav­lja inves­ti­ci­ju u na­šu si­gur­nost i u ra­zvoj gos­po­dar­stva i druš­tva.

U na­tje­ča­ju za eska­dri­lu pre­fe­ri­ra­te me­đu­dr­žav­ni ugo­vor, a ne ko­mer­ci­jal­ni ugo­vor s tvrt­ka­ma. Zna­či li to da ne­će bi­ti ni­kak­vih pro­vi­zi­ja u tom pos­lu? In­zis­ti­ra­te na tzv. to­tal pac­ka­geu, a ne na “go­lom” avi­onu, zašto?

U na­ba­vi avi­ona Hr­vat­ska že­li su­ra­đi­va­ti s dr­ža­vom, a ne sa­mo s tvrt­kom jer se ipak ra­di o važ­noj, vi­še­go­diš­njoj su­rad­nji i ra­zvo­ju stra­te­škog part­ner­stva. Kod ci­je­ne vo­dit će se ra­ču­na o ukup­noj ci­je­ni pa­ke­ta, ali i o mo­da­li­te­ti­ma ot­pla­te. Ta­ko­đer, Hr­vat­ska že­li da ugo­vor o na­ba­vi avi­ona bu­de pod­lo­ga za ja­ča­nje gos­po­dar­ske su­rad­nje s dr­ža­vom od ko­je ku­pu­je­mo avi­on pa će ugo­vor mo­ra­ti sa­dr­ža­va­ti i ele­men­te inves­ti­ra­nja u hr­vat­sko gos­po­dar­stvo. Pos­tu­pak će se vo­di­ti tran­s­pa­rent­no, sus­tav­no će se is­pi­ta­ti sva­ki seg­ment, ka­ko bi kraj­nji iz­bor bio naj­bo­lji za Hr­vat­sku. Nas­ta­vak na 6. stra­ni­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.