Žu­pa­ni­je mo­ra­ju ima­ti ve­će ov­las­ti jer sve obav­lja­mo efi­kas­ni­je od dr­ža­ve

Pred­sjed­nik za­jed­ni­ce žu­pa­ni­ja Go­ran Pa­uk o no­vom pri­jed­lo­gu za­ko­na ko­jim se ja­ča ulo­ga žu­pa­ni­ja te se pre­dvi­đa­ju ši­re ov­las­ti re­gi­onal­nih ko­or­di­na­to­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Tea Ro­mić

Pu­no go­vo­ri či­nje­ni­ca da je pr­vi sas­ta­nak, u po­vi­jes­ti Hr­vat­ske, iz­me­đu pre­mi­je­ra i svih žu­pa­na odr­žan tek proš­le go­di­ne u pro­sin­cu Pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić od­lu­čio se mi­ni­mal­no dva pu­ta go­diš­nje sas­ta­ja­ti sa žu­pa­ni­ma, a po­s­ljed­nji se su­sret do­go­dio po­čet­kom sr­p­nja u Po­že­gi. Pred­sjed­nik za­jed­ni­ce žu­pa­ni­ja i ši­ben­sko-knin­ski žu­pan Go­ran Pa­uk po­nu­dio se da on i nje­gov Ši­be­nik bu­du do­ma­ći­ni idu­ćeg su­sre­ta u pro­sin­cu na ko­jem bi žu­pa­ni tre­ba­li Vla­di po­mo­ći pri us­kla­đi­va­nju vi­še­ra­zin­skog uprav­lja­nja Hr­vat­skom.

Sa­bor je do­nio Stra­te­gi­ju re­gi­onal­nog ra­zvo­ja do kra­ja 2020., u ko­joj su tri stra­te­ška ci­lja – po­ve­ća­nje kva­li­te­te ži­vo­ta, po­ve­ća­nje kon­ku­rent­nos­ti re­gi­onal­nog gos­po­dar­stva i za­pos­le­nos­ti te sus­tav­no uprav­lja­nje re­gi­onal­nim ra­zvo­jem. Vje­ru­je­te li u re­ali­za­ci­ju ta tri ci­lja?

Na­rav­no, jer sva tri ci­lja pro­mi­ču du­go­roč­ni odr­ži­vi ra­zvoj. Stra­te­gi­ja pr­vi put oz­bilj­ni­je pre­dvi­đa po­ve­za­nost pro­je­ka­ta op­ći­na, gra­do­va i žu­pa­ni­ja s pri­ori­te­ti­ma ra­zvo­ja cen­tral­ne ra­zi­ne te po­ti­če te­ri­to­ri­jal­nu su­rad­nju. Vje­ru­jem u re­ali­za­ci­ju ci­lje­va jer su svi i vi­še ne­go os­tva­ri­vi te će di­rek­t­no utje­ca­ti i na de­mo­graf­sku po­li­ti­ku. Mis­li­mo da će ta­kav pris­tup sma­nji­ti kon­ti­nu­ira­ni trend sma­nje­nja bro­ja sta­nov­ni­ka i za­us­ta­vi­ti is­e­lja­va­nje. Ipak ne mo­že­mo oče­ki­va­ti da ti ci­lje­vi bu­du os­tva­re­ni u krat­kom vre­me­nu. Od raz­ra­de i im­ple­men­ta­ci­je rje­še­nja mo­ra­ju pro­ći mi­ni­mal­no dvi­je go­di­ne, ta­ko da će­mo nji­ho­vu stvar­nu re­ali­za­ci­ju, od­nos­no re­zul­ta­te vje­ro­jat­no mo­ći vi­dje­ti za če­ti­ri go­di­ne.

Os­ni­va se Fond za re­gi­onal­ni ra­zvoj, ko­li­ko ko­ris­ti od nje­ga ima­ju žu­pa­ni­je?

Stra­te­gi­ja je do­bro de­tek­ti­ra­la ve­li­ke raz­li­ke u zdrav­s­tvu, pro­met­noj po­ve­za­nos­ti i gos­po­dar­stvu žu­pa­ni­ja. Naj­ve­će su raz­li­ke vid­lji­ve u dos­tup­nos­ti us­lu­ga zdrav­s­tve­ne za­šti­te, bro­ju ti­mo­va op­će me­di­ci­ne, udje­lu so­ci­jal­no ugro­že­nog sta­nov­niš­tva i sa­mom BDP-u. Pre­ma sta­tis­tič­kim po­da­ci­ma, BDP po sta­nov­ni­ku ja­dran­ske Hr­vat­ske je 2008. bio za 39% ni­ži od pro­sječ­nog BDP po sta­nov­ni­ku na ra­zi­ni EU 28, dok se 2015. ta raz­li­ka po­ve­ća­la na 45%. Is­to­vre­me­no, BDP po sta­nov­ni­ku kon­ti­nen­tal­ne Hr­vat­ske Fi­skal­na i funk­cij­ska de­cen­tra­li­za­ci­ja ni­je ni­či­ji hir ni­ti je ona iz­miš­lje­na ka­ko bi pos­to­ja­le žu­pa­ni­je. Ona je raz­log či­nje­ni­ce da je Hr­vat­ska naj­cen­tra­li­zi­ra­ni­ja dr­ža­va u Eu­ro­pi. De­cen­tra­li­za­ci­ja bi u svo­joj os­no­vi po­ve­ća­la je 2008. go­di­ne bio za 36% ni­ži od pro­sje­ka EU, a 2013. se raz­li­ka po­ve­ća­la na 41%. Sma­tra­mo da će Fond te raz­li­ke sma­nji­ti na naj­ma­nju mo­gu­ću ra­zi­nu te omo­gu­ći­ti rav­no­mje­ran ra­zvoj Hr­vat­ske. Na­rav­no da je to mo­gu­će je­di­no ako i dio nad­lež­nos­ti do­ži­vi pot­pu­nu de­cen­tra­li­za­ci­ju. Usko­ro mo­že­mo oče­ki­va­ti i kon­kret­ne ak­tiv­nos­ti jer Mi­nis­tar­stvo re­gi­onal­nog ra­zvo­ja i fon­do­va EU tre­nu­tač­no ra­di na Pri­jed­lo­gu na­cr­ta za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o re­gi­onal­nom ra­zvo­ju. No­vim pri­jed­lo­gom ja­ča se ulo­ga žu­pa­ni­ja kao no­si­te­lja re­gi­onal­nog ra­zvo­ja te se pre­dvi­đa­ju ši­re ov­las­ti i obve­ze re­gi­onal­nih ko­or­di­na­to­ra u smis­lu obav­lja­nja pos­lo­va i ko­or­di­na­ci­je stra­te­škog pla­ni­ra­nja te pri­pre­me i pra­će­nja pro­ved­be pro­je­ka­ta na ra­zi­ni žu­pa­ni­ja, gra­do­va i op­ći­na. Ti ko­or­di­na­to­ri dje­lu­ju kao pro­du­že­na ru­ka Mi­nis­tar­stva u di­je­lu stra­te­škog pla­ni­ra­nja i uprav­lja­nja ra­zvo­jem.

Za­jed­ni­ca žu­pa­ni­ja odr­ža­la je za­jed­nič­ku sjed­ni­cu s Vla­dom, a slje­de­ći put vi će­te bi­ti do­ma­ćin u Ši­be­ni­ku. Što ti sas­tan­ci do­no­se žu­pa­ni­ma?

Pu­no go­vo­ri či­nje­ni­ca da je pr­vi sas­ta­nak, u po­vi­jes­ti hr­vat­ske dr­ža­ve, iz­me­đu pred­sjed­ni­ka Vla­de i svih žu­pa­na odr­žan proš­le go­di­ne u pro­sin­cu. Mno­gi ima­ju ne­što za re­ći o re­gi­onal­nom ra­zvo­ju Hr­vat­ske, žu­pa­ni­ja­ma i nji­ho­vom dje­lo­va­nju, ali ri­jet­ko kad se za miš­lje­nje pi­ta baš one o ko­ji­ma se go­vo­ri. Do sa­da se či­ni­lo ka­ko ži­vi­mo u dva pa­ra­lel­na svi­je­ta, no pre­mi­jer i mi­nis­tri po­ka­za­li su ka­ko ima­ju slu­ha za je­di­ni­ce lo­kal­ne i po­druč­ne sa­mo­upra­ve te su sprem­ni na part­ner­sku su­rad­nju. Do sas­tan­ka u Ši­be­ni­ku oče­ku­je­mo da bu­du sprem­ne već ne­ke kon­kret­ne mje­re funk­ci­onal­ne de­cen­tra­li­za­ci­je.

Ko­li­ko je re­al­no oče­ki­va­ti da će se po­što­va­ti pri­jed­lo­zi žu­pa­na pri iz­ra­di dr­žav­nog pro­ra­ču­na?

Part­ner­ski od­nos po­dra­zu­mi­je­va kom­pro­mi­se i me­đu­sob­no po­što­va­nje. Ne­ki od na­ših pri­jed­lo­ga već su usvo­je­ni, a o ne­ki­ma je po­treb­no do­dat­no pre­go­va­ra­ti. Hr­vat­ska za­jed­ni­ca žu­pa­ni­ja po­dr­ža­va pri­jed­log po­jed­nos­tav­nje­na mo­de­la fi­nan­ci­ra­nja sa sa­daš­njih pet na je­dan je­dins­tve­ni mo­del ras­po­dje­le po­re­za na do­ho­dak, kao i da se po­rez na do­ho­dak s os­no­va ka­ma­ta na šted­nju us­mje­ri pot­pu­no na je­di­ni­ce lo­kal­ne i po­druč­ne sa­mo­upra­ve. Ta­ko­đer po­dr­ža­va­mo da se fi­nan­ci­ra­nje de­cen­tra­li­zi­ra­nih funk­ci­ja pot­pu­no iz­dvo­ji iz po­re­za na do­ho­dak te se fi­nan­ci­ra iz dru­gih pri­ho­da. Pred­la­že­mo da se no­vim za­ko­nom o fi­nan­ci­ra­nju je­di­ni­ca lo­kal­ne i po­druč­ne sa­mo­upra­ve po­ve­ća udio žu­pa­ni­ja na 20% uz sma­nje­nje udje­la za fi­skal­no iz­rav­na­nje na 20% te da se i u stvar­nos­ti pro­ve­de fi­skal­na de­cen­tra­li­za­ci­ja svih “de­cen­tra­li­zi­ra­nih” funk­ci­ja ko­je su pre­ne­se­ne žu­pa­ni­ji, pu­tem no­vih iz­vo­ra fi­nan­ci­ra­nja za njih, u ko­ji­ma bi žu­pa­ni­je ima­le svo­je udje­le.

Iz­la­skom Mos­ta iz Vla­de pres­ta­ju i pri­če o re­gi­onal­nom pre­us­tro­ju Hr­vat­ske. Mis­li­te li da je pos­to­je­će sta­nje po tom pi­ta­nju za­do­vo­lja­va­ju­će ili bi ipak tre­ba­lo uves­ti ne­ke pro­mje­ne, ali ne ta­ko ra­di­kal­ne kao uki­da­nje žu­pa­ni­ja?

Pre­mi­jer Plen­ko­vić u Po­že­gi je jas­no ka­zao da žu­pa­ni­je vi­di kao no­si­te­lje re­gi­onal­nog ra­zvo­ja. To je pod­cr­ta­lo i iz­la­ga­nje mi­nis­tri­ce Ga­bri­je­le Ža­lac. Ne­mo­gu­će je bi­lo ko­ji eu­rop­ski mo­del jed­nos­tav­no po­te­zom pe­ra pre­cr­ta­ti na Hr­vat­sku. Svat­ko tko mis­li da mo­že­mo „pre­pi­si­va­ti“tu­đe re­for­me si­gur­no ni­je ni je­dan dan stvar­no ži­vio s na­šim op­ći­na­ma, gra­do­vi­ma i žu­pa­ni­ja­ma. Žu­pa­ni­ja­ma tre­ba da­ti do­dat­ne ov­las­ti jer smo sve pre­uze­te nad­lež­nos­ti do sa­da oba­vi­li efi­kas­ni­je od dr­žav­ne ra­zi­ne.

“Pre­mi­jer i mi­nis­tri po­ka­za­li su ka­ko ima­ju slu­ha za je­di­ni­ce sa­mo­upra­ve”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.