Iva­ne, gdje je os­ta­tak gra­da?, pi­tao je Tuđ­man na vr­hu knin­ske Tvr­đa­ve

Vecernji list - Hrvatska - - Tv & Vodič - An­te Gu­go

Du­go je Tuđ­man sta­jao kod jar­bo­la dok su se iz­mje­nji­va­li svi ko­ji su se tu že­lje­li fo­to­gra­fi­ra­ti s nji­me. Tru­dio se po­ka­za­ti ko­li­ko uži­va u to­me ve­li­čans­tve­nom tre­nut­ku „Zna­či, ovih ne­ko­li­ko zgra­da uz­duž ove uli­ce tre­bao je bi­ti glav­ni grad te nji­ho­ve dr­ža­ve?!“, kao da je pa­ra­fra­zi­rao Y. Aka­shi­ja „Iva­ne, gdje je os­ta­tak gra­da“, pi­tao je to­ga 6. ko­lo­vo­za 1995. go­di­ne Fra­njo Tuđ­man svog su­rad­ni­ka i pri­ja­te­lja Iva­na Ara­li­cu na vr­hu knin­ske Tvr­đa­ve, ne­da­le­ko od jar­bo­la na ko­jem se vi­jo­ri hr­vat­ski bar­jak. „Ne­ma, pred­sjed­ni­če. To što gle­da­te, to je ci­je­li Knin“, od­go­vo­rio mu je Ara­li­ca po­ka­zu­ju­ći mu na­kon to­ga zgra­du Pre­pa­ran­di­je, uči­telj­ske ško­le ko­ju je po­ha­đao, a što je opi­sao u ro­ma­nu “Ok­vir za mrž­nju”.

Skri­vao je za­bri­nu­tost

Tuđ­man je kim­nuo kao znak da je shva­tio što mu Ara­li­ca tu­ma­či o zgra­di u ko­joj se ško­lo­vao, a on­da se vra­tio na te­mu ne­ve­li­kog Kni­na i re­kao: „Zna­či, ovih ne­ko­li­ko zgra­da uz­duž ove uli­ce tre­bao je bi­ti glav­ni grad te nji­ho­ve dr­ža­ve?!“Tim je ri­je­či­ma pr­vi hr­vat­ski pred­sjed­nik, svjes­no ili ne­s­vjes­no pa­ra­fra­zi­rao Ya­su­shi­ja Aka­shi­ja, mi­rov­nog pred­stav­ni­ka glav­nog taj­ni­ka UN-a, ko­ji je jed­nom zgo­dom za Knin re­kao ka­ko je to „sa­mo jed­na du­ga uli­ca ko­ja za­je­ba­va ci­je­li svi­jet“. Toj po­li­tič­koj kul­mi­na­ci­ji Tuđ­ma­no­va raz­go­vo­ra sa su­rad­ni­ci­ma o Kni­nu pret­ho­dio je onaj ne­što le­žer­ni­ji u do­njem di­je­lu po­vi­jes­ne ut­vr­de, kod ulaz­nih vra­ta. Pro­ma­tra­ju­ći iz pod­nož­ja Tvr­đa­vu, Tuđ­man je kao po­vjes­ni­čar pri­mi­je­tio raz­li­či­te sti­lo­ve grad­nje. Dok su u tom eufo­rič­nom ras­po­lo­že­nju svi nas­to­ja­li pri­ći mu, fo­to­gra­fi­ra­ti se s njim, on je, kao da to ni­je je­dan od naj­važ­ni­jih da­na u hr­vat­skoj po­vi­jes­ti, po­ka­zi­vao za­ni­ma­nje za knin­sku kra­ljev­sku Tvr­đa­vu i za njez­nin nas­ta­nak kroz sto­lje­ća. Tek u kas­ni­jem raz­go­vo­ru, kad mu je Ara­li­ca tu­ma­čio ka­ko se mi­je­nja­la na­ci­onal­na struk­tu­ra sta­nov­niš­tva u gra­du ko­ji je još u go­di­na­ma oko Dru­go­ga svjet­skog ra­ta bio ve­ćin­ski nas­ta­njen Hr­va­ti­ma, bi­lo mi je jas­no da Tuđ­man čak i ta­da, tog da­na na tom mjes­tu po­ku­ša­va shva­ti­ti zašto je baš u Kni­nu iz­bi­la po­bu­na di­je­la sr­p­skog sta­nov­niš­tva nas­ta­nje­nog u Hr­vat­skoj. Tuđ­ma­nu Knin ni­je bio tro­fej ko­ji je tre­ba­lo osvo­ji­ti. Nje­mu je to bio dje­lić iz mo­za­ika bur­ne hr­vat­ske po­vi­jes­ti ko­ji je tre­ba­lo vra­ti­ti na mjes­to. Shva­tio sam to dok sam mu go­vo­rio o nas­tan­ku Tvr­đa­ve. Na­ime, kad je pi­tao Ara­li­cu da mu objas­ni te raz­li­či­te sti­lo­ve grad­nje, naš knji­žev­ni ve­li­kan re­kao je Tuđ­ma­nu da ću mu to ja bo­lje is­pri­ča­ti. Pri­je ne­go što sam us­pio išta re­ći o Tvr­đa­vi, Tuđ­man me za­sko­čio pi­ta­njem o ku­ći u ko­joj sam se ro­dio. Za­ni­ma­lo ga je je­sam li bio u njoj i je li os­ta­la ci­je­la. Iz­ne­na­di­la me ta nje­go­va to­pla ges­ta. Dok smo pri­ča­li o po­vi­jes­noj ut­vr­di ko­ja je do­gra­đi­va­na pu­nih 9 sto­lje­ća, od hr­vat­skih kra­lje­va do aus­tro-ugar­ske anek­si­je Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, kad je iz­gu­bi­la svo­je stra­te­ško zna­če­nje, Tuđ­man je naj­vi­še za­pit­ki­vao o mi­gra­ci­ja­ma sta­nov­niš­tva. Neg­dje pod slo­je­vi­ma eufo­ri­je ko­ja se 6. ko­lo­vo­za ma­lo pos­li­je 18 sa­ti mo­gla vi­dje­ti na knin­skoj Tvr­đa­vi Tuđ­man je us­pješ­no skri­vao i svo­ju za­bri­nu­tost. Do nje­ga su već bi­le doš­le vi­jes­ti o in­ci­den­ti­ma ko­ji su se do­ga­đa­li u tek os­lo­bo­đe­nom Kni­nu. Za­ču­dio sam se kad sam, pe­nju­ći se do vr­ha Tvr­đa­ve, čuo i o na­vod­nom in­ci­den­tu u knin­skoj bol­ni­ci. Na­ime, za­te­kao sam se ta­mo u tre­nut­ku dok su tra­ja­li pre­go­vo­ri s li­ječ­ni­kom dr. Je­ji­nom, ko­ji se s di­je­lom osob­lja i ne­ko­li­ko ne­po­kret­nih bo­les­ni­ka za­ba­ri­ka­di­rao na jed­nom odje­lu. Od­bi­jao je otvo­ri­ti vra­ta i pus­ti­ti unu­tra pri­pad­ni­ke sa­ni­te­ta Hr­vat­ske voj­ske. Is­pred bol­ni­ce sta­ja­li su pri­pad­ni­ci UNPROFOR-a, bez ikak­ve vo­lje da po­mog­nu u rje­ša­va­nju na­pe­te si­tu­aci­je ko­ja je pri­je­ti­la i mo­žda kob­nim is­ho­dom za dio bo­les­ni­ka. Ka­ko sam poz­na­vao dr. Je­ji­nu iz vre­me­na pri­je po­čet­ka Do­mo­vin­skog ra­ta, po­nu­dio sam se dr. Zdi­la­ru, čas­ni­ku HV-a, da po­ku­šam pre­go­va­ra­ti sa za­ba­ri­ka­di­ra­nim li­ječ­ni­kom. Na­kon ne­što vi­še od pola sa­ta raz­go­vo­ra Je­ji­na je otvo­rio vra­ta, sa­ni­tet Hr­vat­ske voj­ske pre­uzeo je bo­les­ni­ke, a on je ko­le­gi De­ni­su La­ti­nu dao iz­ja­vu za HTV. Is­pri­čao sam to pred­sjed­ni­ku. Od­go­vo­rio je ka­ko tak­ve pri­če već pla­si­ra­ju oni ko­ji su tvr­di­li da ne mo­že­mo voj­no slo­mi­ti po­bu­nu, a kad smo do­ka­za­li da mo­že­mo, oni že­le upr­lja­ti na­šu po­bje­du. „Ne smi­je­mo im da­va­ti po­vo­da za to“, re­kao je Tuđ­man dok je če­kao da se na jar­bol na­mjes­ti hr­vat­ski bar­jak, ko­ji je sa su­za­ma u oči­ma po­lju­bio pri­je ne­go što ga je is­pus­tio da se vi­jo­ri kao sim­bol hr­vat­ske slo­bo­de i blis­ta­ve voj­ne po­bje­de.

Ni­je za­bo­ra­vio ko­šar­ka­še

Du­go je Tuđ­man sta­jao kod jar­bo­la dok su se iz­mje­nji­va­li svi ko­ji su se tu že­lje­li fo­to­gra­fi­ra­ti s nji­me. Pi­tao sam se kad će iz­gu­bi­ti živ­ce. Ni­je se to do­go­di­lo. Tru­dio se po­ka­za­ti ko­li­ko uži­va u to­me ve­li­čans­tve­nom tre­nut­ku. Ni­je za­bo­ra­vio pi­ta­ti ni za hr­vat­ske ko­šar­ka­še ko­ji­ma je obe­ćao ja­nje­ti­nu u Kni­nu na­kon osva­ja­nja bron­ce na Olim­pij­skim igra­ma u Bar­ce­lo­ni. Bi­li su na Tvr­đa­vi Stoj­ko Vran­ko­vić i Di­no Ra­đa.

Tuđ­man me za­sko­čio pi­ta­njem o ku­ći u ko­joj sam se ro­dio. Je li os­ta­la ci­je­la? Iz­ne­na­di­la me ta nje­go­va to­pla ges­ta

Dok su se iz­mje­nji­va­li svi ko­ji su se že­lje­li fo­to­gra­fi­ra­ti s njim, dr. Tuđ­man ni­je ski­dao osmi­jeh s li­ca

Hr­vat­ski voj­ni­ci poz­drav­lja­ju pred­sjed­ni­ka u os­lo­bo­đe­nom Kni­nu

S pred­sjed­ni­kom: ge­ne­ra­li Da­mir Kr­sti­če­vić, An­te Go­to­vi­na, Ra­him Ade­mi, mi­nis­tar obra­ne Goj­ko Šu­šak...

Pred­sjed­nik Tuđ­man u ru­ci je dr­žao kra­jin­sku va­lu­tu i di­je­lio sva­ko­me po ko­mad kao su­ve­nir

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.