‘Tri mo­ra’ ni­kad ni­su bi­la o po­li­tič­kim, ne­go o in­fras­truk­tur­nim ve­za­ma

Ana­li­za

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

olu­ja na­dvi­ja se nad tri mo­ra. Ini­ci­ja­ti­va “Tri mo­ra”, ka­ko se taj po­li­tič­ki i gos­po­dar­ski pro­jekt bo­ljeg in­fras­truk­tur­nog po­ve­zi­va­nja ze­ma­lja sred­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe iz­me­đu Ja­dran­skog, Bal­tič­kog i Cr­nog mo­ra sa­da i služ­be­no na­zi­va, do­bra je i važ­na ide­ja ko­ja ima smis­la, no tre­nu­tač­no se nad njom na­dvi­ja olu­ja jer raz­li­či- ti za­čet­ni­ci te ini­ci­ja­ti­ve po­či­nju u nju ugra­đi­va­ti ne sa­mo zdra­ve gos­po­dar­ske in­te­re­se oko ko­jih se svi mo­gu oku­pi­ti ne­go i svo­je par­ti­ku­lar­ne, unu­tar­njo­po­li­tič­ke frus­tra­ci­je i fan­ta­zi­je, ko­je os­tva­re­nju ci­lje­va te ini­ci­ja­ti­ve mo­gu sa­mo od­mo­ći. Dru­gim ri­je­či­ma, ini­ci­ja­ti­va Tri mo­ra u pri­je­lom­noj je fa­zi u ko­joj joj po­li­ti­ka mo­že od­mo­ći, umjes­to da joj po­ma­že kao što je do sa­da bio slu­čaj ti­je­kom za­čet­ne fa­ze ini­ci­ja­ti­ve. Ide­ja bo­ljeg in­fras­truk­tur­nog po­ve­zi­va­nja ze­ma­lja od Ja­dra­na do Bal­ti­ka pos­ta­la je pro­mi­nent­na na­kon što je utje­caj­ni ame­rič­ki “think-tank” ins­ti­tut Atlan­tic Co­un­cil u stu­de­nom 2014. obja­vio kon­cep­cij­ski do­ku­ment pod na­zi­vom “Upot­pu­nja­va­nje Eu­ro­pe: od ko­ri­do­ra Sje­ver-Jug do ener­get­ske, tran­s­port­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ske uni­je”. Atlan­tic Co­un­cil po­zvao je po­li­tič­ke li­de­re s obje stra­ne Atlan­ti­ka da stvo­re po­li­tič­ki i fi­nan­cij­ski ka­pi­tal nu­žan za os­tva­re­nje ove stra­te­ške ini­ci­ja­ti­ve. Tom po­zi­vu oda­zva­li su se hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i polj­ski pred­sjed­nik An­dr­zej Du­da. Obo­je se danas na­zi­va­ju za­čet­ni­ci­ma ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra. Tim ih je ri­je­či­ma opi­sao i ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Trump kad se oda­zvao nji­ho­vu po­zi­vu da su­dje­lu­je na sum­mi­tu li­de­ra dr­ža­va ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra po­čet­kom sr­p­nja u Var­ša­vi. Pr­vi ta­kav sum­mit odr­žan je la­ni u Du­brov­ni­ku, a oba sum­mi­ta za­is­ta su se do­go­di­la za­hva­lju­ju­ći po­naj­vi­še na­po­ri­ma Du­de i Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Ali sa­ma ide­ja o tom stra­te­škom po­ve­zi­va­nju ni­je nas­ta­la u nji­ho­vim, već u ame­rič­kim gla­va­ma. Atlan­tic Co­un­cil i dio ame­rič­kog “es­ta­bli­šmen­ta” po­ve­zan s tim utje­caj­nim po­li­tič­kim ins­ti­tu­tom iz Wa­shin­g­to­na bi­li su po­kre­tač­ka sna­ga ini­ci­ja­ti­ve od sa­mog za­čet­ka. I to nas­tav­lja­ju bi­ti i danas. Pred kraj man­da­ta po­moć­ni­ce glav­nog taj­ni­ka NATO-a, pri­je no što je do­ni­je­la ko­nač­nu od­lu­ku da se kan­di­di­ra za pred­sjed­ni­cu RH, Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić raz­miš­lja­la je o to­me da na­kon NATO-a nas­ta­vi ka­ri­je­ru u ne­kom od ame­rič­kih “think-tank” ins­ti­tu­ta. Ka­ko nes­luž­be­no doz­na­je­mo, upra­vo je Atlan­tic Co­un­cil bio taj ko­ji je ima­la na umu. Na kra­ju je pos­ta­la pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke, no i da je nje­zi­na ka­ri­je­ra kre­nu­avr­še­na la dru­gim smje­rom, vje­ro­jat­no bi se ba­vi­la pro­mo­vi­ra­njem is­te ini­ci­ja­ti­ve. Sa­mo što bi, ra­de­ći za Atlan­tic Co­un­cil, gu­ra­la “Tri mo­ra” s po­zi­ci­je or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je stvar­ni idej­ni za­čet­nik, a sa­da tu ini­ci­ja­ti­vu gu­ra s po­zi­ci­je pred­sjed­ni­ce dr­ža­ve ko­ju je pre­tvo­ri­la u jed­nu od dvi­je europ­ske dr­ža­ve pre­dvod­ni­ce pro­jek­ta “Tri mo­ra”. Po­li­tič­ka po­dr­ška ključ­na je za us­pjeh ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra. To je, uos­ta­lom, is­prav­no de­tek­ti­ra­no u kon­cep­cij­skom do­ku­men­tu iz 2014., na mjes­tu gdje se vr­lo pre­ciz­no ka­že da je za pro­ved­bu te stra­te­ške ini­ci­ja­ti­ve nuž­no stvo­ri­ti “po­li­tič­ki i fi­nan­cij­ski ka­pi­tal”. Bez do­volj­ne po­li­tič­ke po­dr­ške ne­ma ni­šta od “Tri mo­ra”. Kao što ne­ma ni­šta ni bez fi­nan­cij­skog ka­pi­ta­la jer po­li­ti­ka ni­je tu da osi­gu­ra no­vac iz dr­žav­nih pro­ra­ču­na, već da stvo­ri po­li­tič­ku po­dr­šku ko­ja će pri­vu­ći pri­vat­ne ula­ga­če. A uku­pan iz­nos ko­ji tre­ba ulo­ži­ti u in­fras­truk­tur­no po­ve­zi­va­nje ze­ma­lja iz­me­đu Bal­ti­ka, Ja­dra­na i Cr­nog mo­ra ni­je ma­li: pro­cje­nju­je se na oko 40 do 50 mi­li­jar­di eura.

Kon­ta­mi­ni­ra­ju­ći utje­ca­ji

Od po­čet­ka je pri­ča oko “Tri mo­ra” sa­dr­ža­va­la i po­li­tič­ku di­men­zi­ju, no ni­kad se tu ni­je ra­di­lo o po­li­tič­kom po­ve­zi­va­nju dr­ža­va, ne­go is­klju­či­vo o in­fras­truk­tur­nom i eko­nom­skom po­ve­zi­va­nju. I upra­vo je zbog to­ga sa­daš­nji ra­zvoj do­ga­đa­ja u pri­či o “Tri mo­ra” us­po­re­div s olu­jom. Sa­vr­še­nom olu­jom u ko­joj se raz­li­či­ti po­li­tič­ki in­te­re­si spa­ja­ju i pri­je­te da is­k­va­re či­ta­vu ini­ci­ja­ti­vu, od­nos­no za­sje­ne zdra­vu ide­ju ko­ja le­ži u os­no­vi. Ta ide­ja po­la­zi od či­nje­ni­ce da ve­ći­na in­fras­truk­tu­re u Eu­ro­pi (ener­get­ske, ali i pro­met­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ske) ide smje­rom po­ve­zi­va­nja is­to­ka i za­pa­da. U za­pad­nom di­je­lu Eu­ro­pe in­fras­truk­tu­ra ide i smje­rom sje­ver-jug, ali u is­toč­noj i sred­njoj Eu­ro­pi po­ve­zi­va­nje sje­ve­ra i ju­ga de­set­lje­ći­ma je za­ne­ma­ri­va­no. Vi­zi­ja Eu­ro­pe ko­ja je “ci­je­la, slo­bod­na i si­gur­na”, što je vi­zi­ja na ko­joj sje­ver­no­atlan­ski sa­vez­ni­ci slož­no ra­de od kra­ja II. svjet­skog ra­ta, ne mo­že bi­ti pot­pu­no os­tva­re­na bez us­prav­nog po­ve­zi­va­nja ze­ma­lja sred­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe. Po­an­ta pri­če o “Tri mo­ra” ni­je po­li­tič­ko po­ve­zi­va­nje ze­ma­lja sred­nje i is­toč­ne EU u ne­ka­kav po­li­tič­ki pakt ko­ji bi opo­ni­rao europ­skim vri­jed­nos­ti­ma de­mo­kra­ci­je i vla­da­vi­ne pra­va. A upra­vo ta­kav do­jam po­čeo se stva­ra­ti o ini­ci­ja­ti­vi Tri mo­ra na­kon sum­mi­ta u Var­ša­vi. I upra­vo je ta­kav do­jam, da se ra­di o po­li­tič­kom po­ve­zi­va­nju us­mje­re­nom pro­tiv za­pa­da EU (pro­tiv Nje­mač­ke, pro­tiv Bruxel­le­sa…), stvo­rio olu­ju ko­ja mo­že od­mo­ći ci­je­loj ini­ci­ja­ti­vi. Pri­ča o “Tri mo­ra” ni­je uop­će pro­ble­ma­tič­na ako joj je cilj in­fras­truk­tur­no po­ve­zi­va­nje, ali jest pro­ble­ma­tič­na ako se pr­vot­no za­miš­lje­no in­fras­truk­tur­no po­ve­zi­va­nje zlo­upo­tri­je­bi u na­zad­ne po­li­tič­ke svr­he. Ko­ke­ti­ra­nje s po­li­tič­kim kon­cep­tom stva­ra­nja ili­be­ral­nih de­mo­kra­ci­ja iz ra­di­oni­ce Or­ban-Kac­zyń­ski mo­že kon­ta­mi­ni­ra­ti ina­če zdra­vu pri­ču. Taj do­jam o kon­ta­mi­ni­ra­ju­ćem utje­ca­ju po­li­ti­ke na “Tri mo­ra” po­čeo se stva­ra­ti jer je vi­še raz­li­či­tih igra­ča po­če­lo na tu stra­te­šku ini­ci­ja­ti­vu pro­ji­ci­ra­ti svo­je unu­tar­njo­po­li­tič­ke te­me i di­le­me. Pa i Hr­vat­ska je na tu ini­ci­ja­ti­vu pro­ji­ci­ra­la svoj go­to­vo is­kon­ski po­riv da se dis­tan­ci­ra od Bal­ka­na. Pred­sjed­ni­ca i nje­zin ured tru­de se uvje­ri­ti jav­nost da se Hr­vat­ska kroz “Tri mo­ra” re­po­zi­ci­oni­ra i od­mi­če od Bal­ka­na, a da svi ko­ji se s tak­vim tu­ma­če­njem ne sla­žu že­le za­pra­vo vra­ti­ti Hr­vat­sku na Bal­kan. No, ko­li­ko se za­is­ta Hr­vat­ska kroz “Tri mo­ra” od­mi­če od Bal­ka­na, vid­lji­vo je i kroz pri­op­će­nje Bi­je­le ku­će o bi­la­te­ral­nom sas­tan­ku Trum­pa i Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić 6. sr­p­nja na sum­mi­tu u Var­ša­vi. U dru­goj re­če­ni­ci, pri­je spo­mi­nja­nja ame­rič­ke po­dr­ške pro­jek­tu LNG ter­mi­na­la na Kr­ku ko­ji je va­žan dio ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra, Bi­je­la ku­ća spo­mi­nje “za­pad­ni Bal­kan” i ka­že da je Trump po­zvao hr­vat­sku pred­sjed­ni­cu da pro­mi­če “re­gi­onal­no po­mi­re­nje” na tom za­pad­nom Bal­ka­nu. Ali pu­no oz­bilj­ni­ji, s pu­no ve­ćim re­me­ti­lač­kim i po­ten­ci­ja­lom re­pu­ta­cij­ske šte­te za či­ta­vu ini­ci­ja­ti­vu Tri mo­ra, po­ku­ša­ji su pro­ji­ci­ra­nja ne­po­treb­nih te­ma ko­ji do­la­ze od drug­dje, ne iz Hr­vat­ske. Polj­ska je na “Tri mo­ra” po­če­la pro­ji­ci­ra­ti svo­ju unu­tar­njo­po­li­tič­ku že­lju (us­tva­ri, že­lju vla­da­ju­će stran­ke Pra­vo i prav­da) da se od­mak­ne od li­be­ral­nih de­mo­krat­skih vri­jed­nos­ti ko­je pro­mi­če za­pad EU. Ame­rič­ki pred­sjed­nik Trump po­ku­ša­va uime SAD-a pro­ji­ci­ra­ti na ini­ci­ja­ti­vu Tri mo­ra svo­ju po­li­ti­ku no­vog ame­rič­kog na­ci­ona­liz­ma ko­ja ka­že da Ame­ri­ka tre­ba pres­ta­ti gra­di­ti glo­bal­ni sus­tav i mul­ti­la­te­ra­li­zam, ne­go da se tre­ba pr­vens­tve­no za­tvo­ri­ti u se­be, a kad iz­la­zi u svi­jet, on­da se vo­di­ti krat­ko­roč­nim, čes­to ne­pro­miš­lje­nim in­te­re­som ko­ji se čak vi­še ne mo­ra nuž­no zva­ti ame­rič­kim in­te­re­som, već is­klju­či­vo Trum­po­vim. Po­ten­ci­jal za sa­vr­še-

nu olu­ju tu se vi­di iz či­nje­ni­ce da su polj­ske vlas­ti po­ku­ša­le is­ko­ris­ti­ti do­la­zak Trum­pa na sum­mit “Tri mo­ra” u Var­ša­vu kao na­vod­ni do­kaz ame­rič­ke po­dr­ške smje­ru u ko­jem polj­ska vla­da vo­di Polj­sku (smje­ru ko­ji je biv­ši polj­ski pre­mi­jer, a sa­da pred­sjed­nik Europ­skog vi­je­ća Do­nald Tusk opi­sao kao po­li­tič­ko kre­ta­nje u vre­me­nu i pros­to­ru: “una­trag i pre­ma is­to­ku”). Po­ten­ci­jal za sa­vr­še­nu olu­ju vi­di se i iz či­nje­ni­ce da je Trump is­ko­ris­tio sum­mit u Var­ša­vi ka­ko bi odr­žao go­vor ko­ji prak­tič­ki naj­av­lju­je su­kob ci­vi­li­za­ci­ja u Eu­ro­pi i svi­je­tu. To je na li­ni­ji raz­miš­lja­nja ma­đar­skog pre­mi­je­ra Vik­to­ra Or­bána i polj­skog pri­kri­ve­nog li­de­ra Ja­rosława Kac­zyń­skog, pot­pu­no su­prot­no li­ni­ji raz­miš­lja­nja nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel ili fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Em­ma­nu­ela Ma­cro­na. I to ima po­ten­ci­jal pro­ši­re­nja ide­olo­škog ja­za me­đu tim čla­ni­ca­ma EU. Nje­mač­ke di­plo­mat­ske de­pe­še, ko­je je ci­ti­rao tjed­nik Eco­no­mist, opi­su­ju Trum­pov go­vor u Var­ša­vi kao “za­pa­nju­ju­ći tek­ton­ski po­mak” u ame­rič­koj vanj­skoj po­li­ti­ci. Nje­mač­ka je ner­voz­na ne sa­mo zbog Trum­po­va go­vo­ra u Var­ša­vi ne­go i zbog oz­bilj­nog po­igra­va­nja no­ve ame­rič­ke ad­mi­nis­tra­ci­je s uvo­đe­njem tr­go­vin­skih mje­ra pro­tiv nje­mač­ke iz­voz­ne in­dus­tri- je ili pro­tiv nje­mač­kih stra­te­ških pro­je­ka­ta kao što je pli­no­vod Sje­ver­ni tok 2. Tekst iz Eco­no­mis­ta o nje­mač­kim re­ak­ci­ja­ma na­kon sum­mi­ta u Var­ša­vi, obil­no ci­ti­ran i u hr­vat­skim me­di­ji­ma kao do­kaz da nas ini­ci­ja­ti­va Tri mo­ra na ne­ki na­čin sva­di s Nje­mač­kom, na­vo­di da se u nje­mač­koj vla­di raz­miš­lja o po­kre­ta­nju “no­vog europ­skog in­fras­truk­tur­nog fon­da, ka­ko bi se tes­ti­ra­lo je­su li Polj­ska i nje­zi­ni sa­vez­ni­ci sa­mo želj­ni vanj­skih ula­ga­nja ili se u ini­ci­ja­ti­vi Tri mo­ra ra­di za­pra­vo o ge­opo­li­tič­kom ba­lan­si­ra­nju”. No, Eco­no­mist, ili ne­ime­no­va­ni iz­vor ko­ji je bri­fi­rao no­vi­na­re tog ugled­nog tjed­ni­ka, ig­no­ri­ra či­nje­ni­cu da je upra­vo je­dan ta­kav no­vi eu­rop­ski in­fras­truk­tur­ni fond ne­dav­no os­no­van i da je po­čeo ra­di­ti. Iz tog fon­da, zva­nog CEF, do­di­je­lje­no je 107 mi­li­ju­na eura za grad­nju LNG ter­mi­na­la na Kr­ku. Ta či­nje­ni­ca naj­bo­lje de­man­ti­ra sve ko­ji tvr­de da se Nje­mač­ka ili ins­ti­tu­ci­je EU pro­ti­ve ini­ci­ja­ti­vi Tri mo­ra. Ali u ovom tre­nut­ku, na­kon Var­ša­ve, kad je ta ini­ci­ja­ti­va uz zdra­ve in­fras­truk­tur­ne am­bi­ci­je po­če­la na se­be priv­la­či­ti i te­ret nez­dra­vih po­li­tič­kih pro­jek­ci­ja raz­l­li­či­tih igra­ča, “Tri mo­ra” oči­to je­su na pr­vom oz­bilj­ni­jem is­ku­še­nju.

Re­cept: po­dr­ška EU i SAD-a

Ili će se ini­ci­ja­ti­va ras­pas­ti u olu­ji u ko­joj su se sa­vr­še­no pok­lo­pi­li raz­li­či­ti in­te­re­si ko­ji joj od­ma­žu ili će se us­pje­ti usre­do­to­či­ti na bit­no, a od­ba­ci­ti ne­bit­no. A bit­no je da dr­ža­ve čla­ni­ce po­ka­žu spo­sob­nost u odre­đi­va­nju pri­ori­te­ta i u ope­ra­ci­ona­li­za­ci­ji pre­ko­gra­nič­nih pro­je­ka­ta. I to u bli­skoj su­rad­nji s ins­ti­tu­ci­ja­ma EU. Jer, EU je je­di­na do­sad da­va­la i oz­bi­ljan fi­nan­cij­ski, a ne sa­mo po­li­tič­ki ka­pi­tal za naj­važ­ni­je pro­jek­te ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra, kao što je pro­jekt LNG-a na Kr­ku. Sa­mo tak­va po­dr­ška, ko­ju će za­jed­no da­va­ti i EU i SAD i pre­dvod­ni­ce ini­ci­ja­ti­ve kao što su Hr­vat­ska i Polj­ska, mo­že pri­vu­ći odr­ži­va ula­ga­nja pri­vat­nih po­du­zet­ni­ka i za­jam­či­ti us­pjeh. Ni­kak­ve po­dje­le, ni­kak­va umjet­na pro­izvod­nja raz­do­ra unu­tar euro­atla­tlan­ske za­jed­ni­ce, ne mo­gu za­jam­či­ti taj us­pjeh. Je­di­no, ka­ko u ne­dav­nom član­ku pi­šu struč­nja­ci Atlan­tic Co­un­ci­la, otvo­re­nost, prag­ma­tič­nost, stva­ra­nje inves­ti­cij­ske kli­me i re­gu­la­tor­ne ko­nver­gen­ci­je, jav­no-pri­vat­na part­ner­stva, fi­nan­cij­ska po­moć EU fon­do­va i ne­pre­kid­na po­dr­ška vla­da svih uklju­če­nih ze­ma­lja. Sa­mo taj re­cept, sa svim tim sas­toj­ci­ma, mo­že bi­ti ključ us­pje­ha ini­ci­ja­ti­ve Tri mo­ra.

Ini­ci­ja­ti­va je na pr­vom oz­bilj­nom is­ku­še­nju: ho­će li zdra­vu ide­ju eko­nom­skog po­ve­zi­va­nja po­re­me­ti­ti olu­ja raz­nih po­li­tič­kih in­te­re­sa ko­ji sa­mo od­ma­žu umjes­to da po­ma­žu us­pje­hu?

Ame­rič­ki pred­sjed­nik Trump s pre­dvod­ni­ci­ma ini­ci­ja­ti­ve Du­dom i K. Gra­barKi­ta­ro­vić na sum­mi­tu u Var­ša­vi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.