Ka­tas­tro­fi­ča­ri su ra­zo­ča­ra­ni, ali prak­ti­ča­ri su još pro­lje­tos zna­li – eko­nom­ski je rast ne­za­us­tav­ljiv

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Do­la­zak Ve­li­ke re­ce­si­je u Hr­vat­sku, ko­ji se naj­pri­je ma­ni­fes­ti­rao pa­dom iz­vo­za i ot­pu­šta­njem rad­ni­ka u iz­voz­nim tvrt­ka­ma, a za­tim dras­tič­nim pa­dom pro­me­ta u do­ma­ćoj ma­lo­pro­da­ji i ras­tom šted­nje u ban­ka­ma, šo­ki­rao je hr­vat­ske po­li­ti­ča­re. Dva da­na na­kon što je objav­ljen pad BDP-a u pr­vom kvar­ta­lu pre­mi­jer Ivo Sa­na­der pod­nio je os­tav­ku. Us­li­je­di­le su ras­pra­ve u ko­ji­ma se go­le­ma ve­ći­na hr­vat­skih eko­no­mis­ta za­la­ga­la za pri­la­god­bu kri­zi re­za­njem dr­žav­ne po­troš­nje i šted­njom na svim ra­zi­na­ma. Tek su ri­jet­ki, po­put aka­de­mi­ka Zvo­ni­mi­ra Ba­le­ti­ća ili pred­sjed­ni­ka Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re Na­da­na Vi­do­še­vi­ća tra­ži­li da se Vla­da i Hr­vat­ska na­rod­na ban­ka kri­zi odu­pru ak­tiv­nim fi­skal­nim i mo­ne­tar­nim po­li­ti­ka­ma, ali su ih ko­le­ge eko­no­mis­ti na vlas­ti is­mi­ja­li i iz­vri­je­đa­li kao nez­na­li­ce. Na­po­s­ljet­ku, ni jed­na hr­vat­ska Vla­da for­mi­ra­na na­kon 2007. ni­je po­kre­nu­la ni­kak­vu pre­poz­nat­lji­vu i do­volj­no snaž­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku ko­jom bi ubla­ži­la i ot­klo­ni­la po­s­lje­di­ce fi­nan­cij­ske pa­ni­ke i Ve­li­ke re­ce­si­je. Mo­ne­tar­ne vlas­ti nas­to­ja­le su oču­va­ti fik­s­ni te­čaj ku­ne pre­ma euru pa se ni­su usu­di­le pa­ni­ci su­prot­sta­vi­ti po­ve­ća­njem ko­li­či­ne do­ma­ćeg nov­ca u op­tje­ca­ju, a po­s­lje­di­ca je bi­la stra­ho­vi­ti skok ka­ma­ta na me­đu­ban­kar­ske kre­di­te. Ko­nač­no, Hr­vat­ska ni­je za­bi­lje­ži­la pad BDP-a sa­mo u 2009. ne­go i u 2010. i 2011. Si­li­na i du­go­traj­nost Ve­li­ke re­ce­si­je u Hr­vat­skoj, na ko­ju se 2011. na­do­ve­za­la ve­li­ka eu­rop­ska duž­nič­ka kriza s epi­cen­trom u Grč­koj, os­ta­vi­la je na hr­vat­sko druš­tvo te­ške i du­go­traj­ne po­s­lje­di­ce. Sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti udvos­tru­či­la se, s 9 pos­to u 2008. na 17,5 pos­to rad­nog spo­sob­nog sta­nov­niš­tva u 2014., i do danas se ni­je spus­ti­la na pret­kriz­nu ra­zi­nu. Naj­go­re je što se sve ma­nje hr­vat­skih gra­đa­na od­lu­ču­je ima­ti dje­cu: do 2009. broj ži­vo­ro­đe­ne dje­ce go­di­na­ma je ras­tao, sve do 44.577, a od ta­da se ne­pre­kid­no sma­nju­je. Za­poš­lja­va­nje na neo­dre­đe­no vri­je­me pos­ta­lo je ri­jet­kost, do­mi­ni­ra rad na odre­đe­ni rok ili sa skra­će­nim rad­nim vre­me­nom, po ugo­vo­ru i slič­no, a i to u naj­sla­bi­je pla­će­nim i se­zon­skim us­luž­nim dje­lat­nos­ti­ma. Is­e­lja­va­nje sta­nov­niš­tva po­pri­ma alar­mant­ne raz­mje­re. Hr­vat­ska je već če­t­vr­tu go­di­nu čla­ni­ca Europ­ske uni­je, ali se ni­kak­va ko­nver­gen­ci­ja još ne vi­di. Una­toč sve­mu to­me, in­te­res hr­vat­ske jav­nos­ti i eko­nom­ske stru­ke za uz­ro­ke i me­ha­niz­me Ve­li­ke re­ce­si­je go­to­vo je po­sve iš­če­zao.

Lju­di ko­ji su sva­kod­nev­no pri­ro­dom pos­la na pr­vim li­ni­ja­ma gos­po­dar­skih bo­jiš­ni­ca ima­ju do­bar osje­ćaj i či­tav skup po­moć­nih ana­li­tič­kih ala­ta ko­ji­ma ne­po­gre­ši­vo pro­cje­nju­ju ukup­ne gos­po­dar­ske tren­do­ve. Da­le­ko pri­je od agre­gi­ra­nih po­da­ta­ka DZS-a oni će vam re­ći kak­vo je naj­no­vi­je sta­nje u gos­po­dar­stvu. U pra­vi­lu su dva do tri mje­se­ca br­ži od služ­be­ne sta­tis­ti­ke. Sa­daš­nje iz­nim­no po­zi­tiv­ne eko­nom­ske tren­do­ve pre­dvi­dje­li su još u pro­lje­će. A ti su tren­do­vi za­vid­ni. Što god uze­li, kre­će se u po­zi­tiv­nom smje­ru. In­dus­trij­ska pro­izvod­nja, izvoz ro­ba, osob­na po­troš­nja, sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti, pro­ra­čun­ski ma­njak, jav­ni dug, ka­mat­ne sto­pe… Tu­ris­tič­ki re­zul­ta­ti su dos­lov­ce ču­des­ni, s po­ve­ća­nji­ma ko­ja su nad­ma­ši­la i naj­op­ti­mis­tič­ni­je prog­no­ze is­tin­skih in­saj­de­ra. Po­je­di­ne gra­ne in­dus­tri­je bi­lje­že dvoz­na­men­kas­te sto­pe ras­ta. Ima kom­pa­ni­ja ko­je usred lje­ta bi­lje­že po­ve­ća­nja pro­da­je i iz­vo­za vi­še od 30% u od­no­su na am­bi­ci­oz­ni pos­lov­ni plan. Sve su to čvr­sti po­da­ci, stvar­nost. Broj­ni ana­li­ti­ča­ri ti­me su iz­ne­na­đe­ni. Oči­to im prog­nos­tič­ki mo­de­li pa­te od struk­tur­nih sla­bos­ti. Ili su im in­pu­ti za eg­zo­ge­ne va­ri­ja­ble bi­li stra­vič­no ne­re­al­ni. Vje­ro­jat­no jed­no i dru­go. Jed­na od te­ško pro­ma­še­nih va­ri­ja­bli i ona je ko­ja po­ve­zu­je kri­zu u Agro­ko­ru s ukup­nim kre­ta­nji­ma. Ve­ći­na se ola­ko pre­pus­ti­la sim­pli­fi­ci­ra­nim re­la­ci­ja­ma pre­dvi­đa­ju­ći ve­ći ili ma­nji ali uvi­jek ne­ga­ti­van do­pri­nos te kri­ze ras­tu BDP-a. Pre­vi­dje­li su ono što spo­me­nu­ti prak­ti­ča­ri ne­po­gre­ši­vo na­mi­ri­šu – fun­da­men­tal­ni za­okret u na­či­nu pos­lo­va­nja i po­vje­re­nje u no­si­oce pro­ce­sa oz­drav­lje­nja sus­ta­va Agro­kor. Za raz­li­ku od ana­li­ti­ča­ra, prak­ti­ča­ri su is­prav­no pro­ci­je­ni­li da nji­ho­va no­va po­zi­ci­ja mo­že bi­ti sa­mo po­volj­ni­ja u od­no­su na pri­jaš­nju. Pro­ble­mi su se ko­nač­no po­če­li rje­ša­va­ti, na Ve­li­ki pe­tak pla­će­ne su ti­su­će dos­pje­lih fak­tu­ra. Lo­gič­na re­ak­ci­ja bi­la je po­ve­ća­na pro­izvod­nja do­bav­lja­ča ko­ji su ko­nač­no pri­mi­li ku­ne za is­po­ru­če­nu, pro­da­nu i 100% na­pla­će­nu ro­bu. Na­rav­no, le­gi­tim­no je pi­ta­nje – a ka­ko bi se oni po­na­ša­li da pri­vre­me­na upra­va ni­je osi­gu­ra­la taj no­vac? Pi­ta­nje je do­is­ta tek re­to­rič­ko. Da ni­je bi­lo tih mi­li­jun­skih “us­kr­s­ni­ca“, danas bi sa­svim si­gur­no bi­li u ka­osu ne­kon­tro­li­ra­nog ras­pa­da do­brog di­je­la gos­po­dar­skih su­bje­ka­ta uz po­prat­ne (oprav­da­ne!) ma­sov­ne pro­s­vje­de ti­su­ća za­pos­le­nih. Za­to me ču­de re­ak­ci­je po­je­di­nih ana­li­ti­ča­ra ko­ji ne vi­de ni “mat u dva po­te­za“sa sa­mo tri fi­gu­re na plo­či. Ako im dru­gi pri­mje­ri ni­su do­volj­no do­bre ilus­tra­ci­je stup­nja u zad­nji čas iz­bjeg­nu­te ka­tas­tro­fe, ne­ka po­ku­ša­ju za­mis­li­ti da­naš­nju si­tu­aci­ju u Be­lju ko­je ni­šta ni­je za­si­ja­lo jer trak­to­ri ni­su ima­li go­ri­vo. A ni­su ga ima­li. Ne­ka po­ku­ša­ju za­mis­li­ti Kon­zu­mo­ve du­ća­ne bez svje­žeg vo­ća i po­vr­ća. A ne bi ga bi­lo bez “us­kr­s­ni­ca”. Ne­ka po­ku­ša­ju za­mis­li­ti si­tu­aci­ju u pro­izvod­nim kom­pa­ni­ja­ma ko­ji­ma jed­ni vje­rov­ni­ci pli­je­ne stro­je­ve i za­li­he, dru­gi pre­uzi­ma­ju pa­ke­te di­oni­ca, a tre­ći is­to­vre­me­no po­ku­ša­va­ju ak­ti­vi­ra­ti jam­s­tva u iz­no­si­ma de­se­tak pu­ta ve­ćim od vri­jed­nos­ti sa­me kom­pa­ni­je. I sve to u zem­lji ko­ja, ka­ko sam pi­sao ra­ni­je, ne­ma pra­vog otva­ra­ča za kon­zer­ve, ko­li­ko god se mi za­va­ra­va­li da je na­še sud­stvo upra­vo taj otva­rač. Po­ku­šaj­mo to re­ći na dru­gi na­čin. Sve do­sa­daš­nje prog­no­ze ana­li­ti­ča­ra u se­bi su sa­dr­ža­va­le im­pli­cit­nu pret­pos­tav­ku o nas­tav­ku struk­tu­re kak­va je op­ser­vi­ra­na u proš­los­ti. Uklju­ču­ju­ći i Agro­kor sa svim svo­jim “di­oni­ci­ma“, od ko­jih će ne­ki pos­ta­ti i di­oni­ča­ri. Ta je struk­tu­ra na­kon fi­nan­cij­skog slo­ma u bit­no­me pro­mi­je­nje­na. Kao i u mno­gim ma­njim kom­pa­ni­ja­ma ko­je su proš­le (pred)ste­čaj­nu pro­ce­du­ru. Danas su, sa­mo pri­mje­ra ra­di, Spa­čva ili Da­le­ko­vod pot­pu­no dru­ga­či­je kom­pa­ni­je u od­no­su na ono što ih je ka­rak­te­ri­zi­ra­lo pri­je če­ti­ri go­di­ne. Bo­lje, zdra­vi­je, ured­ni­je, europ­ski­je… Pla­ća­ju na vri­je­me, kao što i na­pla­ću­ju, do ju­čer sa­mo u iz­vo­zu, od danas i u Agro­ko­ru. Sto­ga je lo­gič­no za­klju­či­ti da su “lex Agro­kor“i nje­go­va us­pješ­na pro­ved­ba po­di­gli stu­panj pos­lov­nog op­ti­miz­ma i po­vje­re­nja i, su­prot­no po­jed­nos­tav­lje­nim she­ma­ma, da­li po­zi­ti­van do­pri­nos gos­po­dar­skom ras­tu. Broj­ke su ne­umo­lji­ve.

Što god uze­li, kre­će se u po­zi­tiv­nom smje­ru: sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti, in­dus­trij­ska pro­izvod­nja, osob­na po­troš­nja...

De­žur­nim kri­ti­ča­ri­ma i ka­tas­tro­fi­ča­ri­ma os­ta­je tra­ži­ti dla­ku u ja­je­tu ili kri­ti­zi­ra­ti Vla­du za ne­ga­tiv­ne po­ka­za­te­lje ko­ji su pot­pu­no iz­van nje­nog do­se­ga ili bi­lo kak­vog utje­ca­ja. Po­put de­mo­graf­skih tren­do­va. O ko­ji­ma sam učio još dav­ne 1976. go­di­ne. Na­ža­lost, re­ali­zi­ra­la su se pre­dvi­đa­nja tzv. de­mo­graf­ske tran­zi­ci­je na­prav­lje­na pri­je vi­še od če­tr­de­set godina. Do­daj­te to­me mi­gra­ci­je, kao ula­skom u EU ko­nač­no os­tva­re­nje na­šeg sna o “slo­bod­nom kre­ta­nju ide­ja, ro­be, ka­pi­ta­la … ali i lju­di“, i do­bi­je­te upra­vo onaj mi­gra­cij­ski sal­do ko­ji ste do ju­čer za­go­va­ra­li kao je­dan od naj­ja­čih raz­lo­ga ula­sku u EU. A sa­da to sma­tra­te na­ci­onal­nom ka­tas­tro­fom i op­tu­žu­je­te Vla­du ko­ja baš ni­šta ni­je mo­gla uči­ni­ti. Taj na­iz­gled ne­sav­la­div za­da­tak tek je če­ka.

An­ge­lo Mo­zi­lo 24. sr­p­nja 2007. obja­vio je: Pro­la­zi­mo kroz go­le­mu de­pre­si­ju ci­je­na ne­kret­ni­na kak­vu ni­smo vi­dje­li od Ve­li­ke de­pre­si­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.