Tra­ži se “po­vra­tak pi­sme” na Pro­ku­ra­ti­ve, a Split­ski je fes­ti­val sve atrak­tiv­ni­ji

Vecernji list - Hrvatska - - Hrvoje Horvat - NAŠ GLAZ­BE­NI KRITIČAR PI­ŠE O TREN­DO­VI­MA NA HR­VAT­SKOJ ESTRADNOJ SCENI

Split­ski fes­ti­val ima du­gu po­vi­jest i još uvi­jek je je­dan od naj­ja­čih do­ma­ćih fes­ti­va­la či­ja je te­le­vi­zij­ska gle­da­nost sva­ke go­di­ne ve­li­ka. Kao što je ve­li­ko i za­ni­ma­nje i za brend Split­skog fes­ti­va­la ko­ji je pri­rod­no uglav­ljen u lo­kal­nu tra­di­ci­ju, što da­je pros­to­ra za stras­tve­ne re­ak­ci­je “za” i “pro­tiv” po me­di­ji­ma. Jer Split­ski je fes­ti­val i ja­ka plat­for­ma za no­ve autor­ske pje­sme, pa se i fes­ti­val­ski CD re­do­vi­to do­bro pro­da­je. No, kao što na kra­ju is­pa­da da su po­ža­ri po­kraj Spli­ta je­di­no što mo­že uje­di­ni­ti Tor­ci­du i Bad Blue Boyse, ko­ji po­tom za­gr­lje­ni i u slo­zi ho­da­ju po Ri­vi i fo­to­gra­fi­ra­ju se u ma­ji­ca­ma su­prot­stav­lje­nih klu­bo­va, ta­ko su i Split­ski i Za­gre­bač­ki fes­ti­va­li us­pje­li uje­di­ni­ti do­ma­će glaz­be­ne pro­fe­si­onal­ce.

Ishi­tre­ni He­ge­du­šić

Do te mje­re da je pred dvi­je se­zo­ne Split­ski fes­ti­val na ini­ci­ja­ti­vu Ve­čer­njeg lis­ta pr­vi put re­vi­jal­no odr­žan i u za­gre­bač­koj dvo­ra­ni Va­tros­lav Li­sin­ski pred za­gre­bač­kom pu­bli­kom. No, ako se pro­fe­si­onal­ci i sla­žu u ne­če­mu, uvi­jek ima ama­te­ra ko­ji mis­le dru­ga­či­je, zna­ju naj­bo­lje o glaz­bi, spor­tu i po­li­ti­ci i u sta­nju su jav­no pro­zi­va­ti pro­fe­si­onal­ce. Na što, da­ka­ko, ima­ju pot­pu­no pra­vo, jer svat­ko ima pra­vo re­ći svo­je miš­lje­nje, ali bi iza nje­ga ipak tre­ba­lo po­nu­di­ti i kak­vu-tak­vu ar­gu­men­ta­ci­ju, a ne sa­mo vo­lim ga/ne vo­lim ga te­ori­ju lju­tog obra­ču­na. Uglav­nom, es­trad­na sce­na kod nas još uvi­jek pro­izvo­di glas­ne re­ak­ci­je po­bor­ni­ka i pro­tiv­ni­ka ko­ji pri­go­va­ra­ju sve­mu i sva­če­mu, i kad ima i kad ne­ma raz­lo­ga za to. Zad­nji pri­mjer je ha­ran­ga na Split­ski fes­ti­val ko­ja se od­mo­ta­va­la tjed­ni­ma pri­je fes­ti­va­la – od po­zi­va na boj­kot do po­zi­va za de­mons­tra­ci­je na pre­si­ci fes­ti­va­la i go­diš­njoj skup­šti­ni Hr­vat­skog druš­tva skla­da­te­lja u Spli­tu ovog pro­lje­ća, na ko­joj su, vi­di vra­ga, sje­di­li upra­vo pro­fe­si­onal­ci ko­ji su ima­li dru­ga­či­je, i sta­tu­tar­no le­gi­tim­no miš­lje­nje o ci­je­loj pri­či ne­za­do­volj­ni­ka. Pri­či ko­je za­pra­vo i ne­ma, ali u se­zo­ni me­dij­skih “ki­se­lih kras­ta­va­ca” sva­ka se te­ma mo­že uči­ni­ti atrak­tiv­nom, pa je nas­ta­vak sti­gao i ne­dav­nim iz­ja­va­ma o ovo­go­diš­njem fes­ti­va­lu. Uglav­nom, sve ono što se i glaz­be­nim kri­ti­ča­ri­ma ko­ji ni­su pre­tje­ra­no sklo­ni fes­ti­va­li­ma či­ni­lo do­bro na­prav­lje­no, za ne­ke je bi­lo pot­pu­no ne­bit­no. Kao što je na proš­lom Za­gre­bač­kom fes­ti­va­lu ci­je­nje­ni Hr­vo­je He­ge­du­šić is­hi­tre­no re­agi­rao i u ka­me­ru re­kao ka­ko su ne­ka­da „u ži­ri­ju sje­di­li vi­so­ko­obra­zo­va­ni lju­di“, „da su se pi­sa­le no­te“, kao da ovi danas u upra­vi fes­ti­va­la ne zna­ju no­te, iako se i glaz­be­no i teh­no­lo­ški ra­di o da­le­ko zah­tjev­ni­jim pro­gra­mi­ma spram ne­ka­da. Za­bo­rav­lja­ju­ći us­put da je ne­ka­daš­nja za­bav­no­glaz­be­na fes­ti­val­ska sce­na čes­to bi­la ba­nal­ni bofl i be­das­to tra­la­la­ka­nje pu­no ru­pa u lo­šim me­ta­fo­ra­ma i la­kim no­ta­ma. Ta­ko se i za pro­tek­li Split­ski fes­ti­val od ne­kih lo­kal­nih ne­za­do­volj­ni­ka tra­ži­lo “po­vra­tak pi­sme” na Pro­ku­ra­ti­ve, kao da se ta­mo slu­ša­ju tur­bo-folk na­rod­nja­ci. Na­rav­no, zna­mo da su lju­di tra­ži­li po­vra­tak atrak­tiv­ni­jeg ma­te­ri­ja­la, sa­mo vi­di vra­ga, baš zad­njih par go­di­na od kad mu je di­rek­tor To­mo Mr­du­ljaš – ko­ji, na­rav­no, kao ko­la­te­ral­na žr­tva i is­tu­re­ni igrač tr­pi naj­vi­še za­jed­lji­vih pri­mjed­bi ne­za­do­volj­ni­ka – Split­ski se fes­ti­val, kao i Za­gre­bač­ki, bit­no po­bolj­šao, do­veo na sce­nu sta­re pr­vo­tim­ce i dav­ne pje­vač­ke zvi­jez­de, ja­ke lo­kal­ne auto­re i no­ve skla­da­te­lje, no­ve pje­vač­ke zvi­jez­de i pos­tao atrak­tiv­ni­ji pu­bli­ci ne­go je to bio du­go go­di­na una­zad.

Ko­je to pje­sme ne va­lja­ju?

Sve se mo­že kon­kret­no pro­vje­ri­ti na fes­ti­val­skim CD kom­pi­la­ci­ja­ma, pa bi bi­lo do­bro da net­ko ka­že ko­je to pje­sme ne va­lja­ju? Ne sa­mo to, a znam jer sam bio u Spli­tu na par fes­ti­val­skih iz­da­nja zad­njih go­di­na, osim tris­to­ti­njak pri­ja­va za za­vr­š­nu fes­ti­val­sku ve­čer, trod­nev­na fe­šta di­gla je ljes­tvi­cu kva­li­te­te ne sa­mo u na­tje­ca­telj­skom di­je­lu ne­go i po­prat­nim pro­gra­mi­ma, re­tros­pek­ti­va­ma po­sve­će­nim Jak­ši Fi­amen­gu, ili ve­če­ri “pROCKu­ra­ti­ve” i obra­da­ma pop i rock-kla­si­ka s pret­hod­nih fes­ti­va­la, sa­mos­tal­nim kon­cer­ti­ma Oli­ve­ra i 2Cel­los, Par­nog valj­ka, Gi­bon­ni­ja i dru­gih. A sve to na kr­ca­tim Pro­ku­ra­ti­va­ma pred pu­bli­kom ko­joj se to oči­to do­pa­da. A ni­je la­ko bi­ti stil­ski i žan­rov­ski raz­no­lik i za­dr­ža­ti le­gi­ti­mi­tet sta­rog fes­ti­va­la za­bav­ne glaz­be s pre­poz­nat­lji­vim šti­hom. Bu­du­ći da je Split je­dan od ključ­nih hr­vat­skih gra­do­va za ra­zvoj pop-glaz­be, Split­ski fes­ti­val, nje­go­vo us­mje­re­nje i re­ali­za­ci­ja svi­ma je vid­lji­va. Či­ni se da se od­lič­no dr­ži, ali u “svo­ja­ta­nju” fes­ti­va­la na­ta­lo­že­nom go­di­na­ma oči­to je ne­mo­gu­će iz­bje­ći lju­te me­dij­ske bor­be. I da po­no­vi­mo – svat­ko ima pra­vo re­ći svo­je miš­lje­nje, ali ga mno­gi go­vo­re u svr­hu pot­pa­lji­va­nja me­dij­skog “po­ža­ra”. Sre­ćom, ipak ma­nje opas­nih od onih pra­vih.

Is­pa­da da sa­mo po­ža­ri po­kraj Spli­ta mo­gu uje­di­ni­ti Tor­ci­du i Bad Blue Boyse, a Split­ski i Za­gre­bač­ki fes­ti­val do­ma­ću es­tra­du

No­va zvi­jez­da Mia Dim­šić Trod­nev­na split­ska fe­šta di­gla je ljes­tvi­cu kva­li­te­te u svim svo­jim pro­gra­mi­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.