RADOJKA ŠVERKO

Obi­telj je naj­ve­će bla­go i do­is­ta sam sret­na što imam pre­div­nu i broj­nu obi­telj, a po­seb­no se po­no­sim ti­me što sam no­na

Vecernji list - Hrvatska - - Scena -

Raz­go­va­ra­la: IVA STI­LI­NO­VIĆ GRA­HO­VAC

već ta­da bio ra­sko­šan? Tko vas je pr­vi uočio?

Pr­vi me uočio vo­di­telj os­nov­no­škol­sko­ga zbo­ra u mo­jem Bu­ze­tu, pro­fe­sor Bran­ko Ji­ra­sek, te mi je pru­žio pri­li­ku da bu­dem so­lis­ti­ca to­ga zbo­ra. Po­tom su us­li­je­di­la ne­ka na­tje­ca­nja, a moj pr­vi pro­fe­si­onal­ni nas­tup bio je ka­da sam ima­la 19 go­di­na. Upra­vo 50. ob­ljet­ni­cu pro­fe­si­onal­no­ga ra­da obi­lje­ža­vam ove go­di­ne. Što se gla­sa ti­če, on se mi­je­njao ti­je­kom vre­me­na. Zna­te, umjet­nik se tra­ži i is­tra­žu­je vlas­ti­te mo­guć­nos­ti, pa se ti­me mi­je­nja i glas. Da ne go­vo­rim o to­me da vri­je­me i go­di­ne dje­lu­ju na go­vor­ni od­nos­no pje­vač­ki apa­rat. Na­sre­ću, ne uvi­jek ne­ga­tiv­no.

Bi­ti glaz­be­ni­com, rek­li ste jed­nom pri­li­kom, ta­da se, u va­šoj mla­dos­ti, sma­tra­lo ne­pri­mje­re­nim za­ni­ma­njem za dje­voj­ke...? Ka­ko ste se bo­ri­li s tim pre­dra­su­da­ma u ta­daš­nje vri­je­me?

Is­kre­no, ni­sam raz­miš­lja­la o to­me. Pje­va­njem sam se po­če­la ba­vi­ti iz po­tre­be – one umjet­nič­ke, ali i ži­vot­ne, ka­ko bih se pre­hra­ni­la. Pri­tom ni­sam da­la mjes­ta bi­lo kak­vim sum­nja­ma ili pre­dra­su­da­ma, po­go­to­vo jer sam svoj po­sao uvi­jek čas­no obav­lja­la.

Su­dje­lo­va­li ste na mno­gim svjet­skim fes­ti­va­li­ma, kak­va sje­ća­nja no­si­te, pri­mje­ri­ce, s fes­ti­va­la u Rio de Ja­ne­iru 1970. ili s fes­ti­va­la Atlan­ti­ca na Te­ne­ri­feu?

Mo­ram priz­na­ti da sje­ća­nja s go­di­na­ma bli­je­de, ali još su mi u me­mo­ri­ji sli­či­ce s ve­li­kih po­zor­ni­ca, s ve­li­kim or­kes­tri­ma, vi­so­ke ra­zi­ne pro­fe­si­onal­nos­ti i or­ga­ni­za­ci­je, te sve si­le ta­len­ti­ra­nih lju­di iz ci­je­lo­ga svi­je­ta. Dra­go mi je da mi je pro­fe­si­ja omo­gu­ći­la pu­to­va­nja u ne­ke zem­lje i gra­do­ve ko­je ina­če vje­ro­jat­no ni­ka­da ne bih mo­gla po­sje­ti­ti.

Tko vam je ta­da, dok ste bi­li mla­da dje­voj­ka na po­čet­ku ka­ri­je­re, bio uzor?

Za­pra­vo, ni­sam ima­la uzo­re. Slu­ša­la sam mno­ge glaz­be­ni­ke, ko­li­ko mi je to s ob­zi­rom na ta­daš­nji stan­dard bi­lo mo­gu­će, te uči­la od sva­kog od njih, no ipak sam se od sa­mih po­če­ta­ka tru­di­la sva­koj pje­smi da­ti vlas­ti­ti pečat. Mis­lim da je to ključ­no, a danas mla­di čes­to ko­pi­ra­ju dru­ge pje­va­če, umjes­to da glaz­bom i in­ter­pre­ta­ci­jom po­ka­žu svoj ka­rak­ter.

Tko je va­ša naj­vjer­ni­ja pu­bli­ka? Jes­te li ikada do­bi­va­li pi­sma obo­ža­va­te­lja ili mo­žda lju­bav­na pi­sma obo­ža­va­te­lja, mo­že­te li nam ot­kri­ti?

Pi­sma obo­ža­va­te­lja sam do­bi­va­la. Danas ri­jet­ko do­bi­jem pra­va pi­sma, no tu su za­to li­je­pe po­ru­ke ko­je mi pok­lo­ni­ci os­tav­lja­ju na mo­joj stra­ni­ci na Fa­ce­bo­oku. Po­seb­no mi je dra­go do­bi­ti po­ru­ku po­dr­ške mo­jih ko­le­ga, a ta­ko­đer se tru­dim pra­ti­ti što dru­gi ra­de te im čes­ti­ta­ti na us­pje­si­ma.

Proš­li ste kroz sve glaz­be­ne žan­ro­ve, no u ko­jem ste se za­is­ta pro­naš­li, ona­ko do sr­ži?

Vr­lo mi je te­ško od­go­vo­ri­ti na to pi­ta­nje. Do­is­ta, proš­la sam kroz mno­ge glaz­be­ne sti­lo­ve i sva­ki put sam se tru­di­la usa­vr­ši­ti. Ka­da bih tre­ba­la oda­bra­ti sa­mo je­dan, ne bih se mo­gla od­lu­či­ti. Mis­lim da je upra­vo ta raz­no­li­kost jed­na od ka­rak­te­ris­ti­ka po ko­joj me pu­bli­ka pre­poz­na­je.

Pje­va­li ste i na ina­ugu­ra­ci­ji pred­sjed­ni­ce, osva­ja­li na­gra­de, ka­kav je osje­ćaj bi­ti priz­nat, osvo­ji­ti na­gra­du za svoj rad, priz­na­nje pu­bli­ke i stru­ke... ka­ko bis­te to opi­sa­li?

Mis­lim da bi svat­ko, bez ob­zi­ra na to ko­jim se pos­lom ba­vi, ako ga za­is­ta ra­di čas­no, po­šte­no i pro­fe­si­onal­no, tre­bao bi­ti na­gra­đen i priz­nat. Uvi­jek mi je dra­go do­bi­ti ne­ko priz­na­nje, ali po­ne­kad mi li­je­pa po­ru­ka i po­dr­ška ko­le­ga, što sam već spo­me­nu­la, mno­go vi­še zna­či. U sva­kom slu­ča­ju, na­gra­de i priznanja sa­mo su mi po­ti­caj da ra­dim i da­lje te znak da sam na do­brom pu­tu.

Ima­li ste pri­li­ku ži­vje­ti i u dru­gim dr­ža­va­ma, u ko­joj dr­ža­vi se mo­že­te za­mis­li­ti danas i je li vas sr­ce odu­vi­jek vuk­lo pre­ma do­mo­vi­ni?

Ne bih mo­gla za­mis­li­ti da du­lje ži­vim ni u ko­joj dru­goj zem­lji osim Hr­vat­ske. Dom je ipak – dom.

Što va­ša dje­ca ka­žu za ma­mi­ne us­pje­he, ka­ko ste us­kla­đi­va­li ka­ri­je­ru i obi­telj­ske obve­ze?

Tru­di­la sam se da mo­ja dje­ca što ma­nje osje­te či­nje­ni­cu da im je maj­ka jav­na oso­ba. One se po­no­se mno­me, no po­no­si­le bi se i da se ba­vim bi­lo ko­jim dru­gim pos­lom. Što se us­kla­đi­va­nja ka­ri­je­re i obi­te­lji ti­če, to či­ne mno­ge dru­ge že­ne i u to­me ni­sam iz­nim­ka. Ako vam je do­volj­no sta­lo, te uz ma­lu po­moć obi­te­lji, sve se da us­kla­di­ti.

Danas ste i ba­ka. Mno­gi ka­žu da je to naj­ljep­ši osje­ćaj na svi­je­tu jer se “unu­ci obo­ža­va­ju, a ne od­ga­ja­ju”. Ka­ko je kod vas?

Imam sre­ću što sam no­na, od­nos­no ba­ka, već go­to­vo tri de­set­lje­ća. Imam pre­kras­nu unu­ku ko­ju su mo­ja kći i zet za­is­ta do­bro od­go­ji­li i s ko­jom ra­do pro­vo­dim vri­je­me. Sve u sve­mu, bla­gos­lov­lje­na sam pre­kras­nom i broj­nom obi­te­lji.

Vaš je glas vaš alat, sred­stvo za ži­vot, jes­te li ikada raz­miš­lja­li što ako vam glas­ni­ce ot­ka­žu, ako za­ka­že­te?

O, pa to mi se već do­go­di­lo po­čet­kom se­dam­de­se­tih. Li­je­či­la sam se tri i pol mje­se­ca ti­je­kom ko­jih sam mo­ra­la šu­tje­ti. To mi je bi­lo straš­no, ne sa­mo ra­di mo­ga pos­la, već i zbog sva­kod­nev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Na svu sre­ću, tak­vo što mi se vi­še ni­ka­da ni­je po­no­vi­lo.

Do­no­se li go­di­ne za­is­ta mu­drost i što bis­te mo­žda pro­mi­je­ni­li u va­šem ži­vot­nom pu­tu da vam je ta­da bi­la da­naš­nja zre­lost?

Ne bih ni­šta mi­je­nja­la. Sve mo­je ži­vot­ne od­lu­ke gra­di­le su umjet­ni­cu i oso­bu kak­va sam danas.

DAR­KO STROSSER

Di­ve na oku­pu: Ga­bi No­vak, Te­re­za Ke­so­vi­ja i Radojka Šverko

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.