ZA MA­NJE OD DVA MJESECA RODIT ĆE MI SE SIN-ALKAR

ALEN POLJAK, PO­BJED­NIK 302. SINJSKE ALKE

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Sla­vi­ca Vu­ko­vić SPLIT

Obi­telj Poljak se ba­vi ko­njo­goj­stvom, ima­ju tri ko­nja. Alen, kao i nje­gov otac An­te pri­je nje­ga, Al­ku je tr­čao ja­šu­ći na svom ko­nju

Alen Poljak, 28-go­diš­njak iz Gla­vi­ca, no­vi je ju­nak Ce­tin­ske kra­ji­ne. De­bi­tant na 302. Al­ki u nes­nos­nim uvje­ti­ma, na tem­pe­ra­tu­ri od skoro 40 Cel­zi­je­vih stup­nje­va, us­pio se oki­ti­ti sla­vo­do­bit­nič­kim pla­men­cem hr­vat­ske tro­boj­ni­ce i zlat­nom pla­ke­tom Alke. Pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić da­ro­va­la mu je pr­sten s hr­vat­skim gr­bom i sab­ljom, a osim čas­ti i slas­ti po­bje­de, pri­pao mu je i nov­ča­ni iz­nos od 40.000 ku­na ko­je je kao i svi sla­vo­do­bit­ni­ci pri­je nje­ga ve­ćim di­je­lom po­tro­šio na goz­bu i slav­lje jer se u Gla­vi­ca­ma pje­va­lo i ve­se­li­lo do osam sa­ti uju­tro.

De­bi­ti­rao u Vu­ko­va­ru

– Od­lič­no se osje­ćam ju­tros, kao i ju­čer – ka­že Alen u po­ne­dje­ljak pri­je pod­ne, na­kon sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti sna. Ci­je­lo se mjes­to oku­pi­lo, ka­že, ne­ki još ni­su ni le­gli, a nje­ga če­ka­ju broj­ne obve­ze, pro­to­ko­li i in­ter­v­jui. Ni­šta mu ne pa­da te­ško, još je pun adre­na­li­na i na nje­mu ne­ma tra­ga dvi­je slav­lje­nič­ke no­ći za­re­dom jer se Alen dan pri­je, u su­bo­tu, oki­tio svo­jom pr­vom po­bje­dom osvo­jiv­ši Čo­ju. Išao je na po­či­nak u tri sa­ta uju­tro, zna­ju­ći da ga su­tra­dan oče­ku­je glav­ni boj, od­nos­no Al­ka, a gos­ti su se nas­ta­vi­li ve­se­li­ti. Što se ti­če po­bje­de na Al­ki, ko­ja je za mno­ge bi­la ogrom­no iz­ne­na­đe­nje, Alen Poljak, ina­če naj­mla­đi alkar-kop­lja­nik u ovo­go­diš­njoj če­ti, vr­lo je sa­mo­uvje­ren. – Išao sam hlad­no, bez ikak­ve tre­me i, is­kre­no ću vam re­ći, oče­ki­vao sam po­bje­du. Bio sam hla­dan, de­bi­tant sam, ni­sam imao što iz­gu­bi­ti. Pr­vo sam ma­lo kal­ku­li­rao pr­vu tr­ku i ga­đao sam u dva. Us­pje­lo mi je, u dru­goj sam tr­ci htio ski­nut “sri­du”, ali ni­je htje­la i opet sam po­go­dio u dva. Na tre­ćoj tr­ci imao sam otvo­re­nu si­tu­aci­ju: ako po­go­dim “u dva”. idem u pri­pe­ta­va­nje, a ako po­go­dim “u sri­du”, imam Al­ku. Konj mi je išao od­lič­no, dr­žao je pra­vac, tre­bao sam ga sa­mo po­pra­ti­ti i ski­nu­ti sri­du – ka­že slavodobitnik Alen Poljak. Bilo je pre­vru­će i alkarima i konjima i pr­ve dvi­je tr­ke bi­le su bez sri­da. Na gle­da­li­štu su se lju­di već po­če­li vr­po­lji­ti pi­ta­ju­ći se ho­će li ovo bi­ti po­vi­jes­na Al­ka u ne­ga­tiv­nom smis­lu, od­nos­no bez po­got­ka u tri “pun­ta”. Me­đu­tim, Alen je i ta­da ga­đao do­bro. Zvi­jez­da je bi­la ro­đe­na. – Bilo je vruće i za­to i je re­zul­tat bio ma­lo mršav. Nez­god­no je bilo i konjima i alkarima i, tko je mo­gao to iz­dr­ža­ti, taj je Al­ku do­bio. Ja sam svom ku­mu An­ti Zo­ri­ci, ko­ji je do­bio Al­ku u Vu­ko­va­ru, a tr­čao je u zad­njoj tr­ci pri­je me­ne, re­kao: Aj­de po­go­di u sri­du, a ako je ti ne po­go­diš, ja ću. I, eto, us­pio sam. Pri­je tre­će tr­ke bio sam neo­p­te­re­ćen, kao da su pro­be – ka­že Alen. Sa­mo­po­uz­da­nje na Al­ki si­gur­no su mu po­di­gli i po­bje­da dan ra­ni­je, ka­da je od­nio Čo­ju, i iz­vr­stan nas­tup na Ba­ri, za ko­ju mu je ma­lo ne­dos­ta­ja­lo da i nju do­bi­je. – I za Ba­ru sam bio bli­zu. Imao sam dvi­je sri­de – ka­že Alen, slavodobitnik 302. Alke, ko­ji je od­ne­dav­no ože­njen, a da ve­se­lje u obi­te­lji bu­de još ve­će, su­pru­ga Mo­ira u dru­gom je sta­nju. – Su­pru­ga je pre­za­do­volj­na zbog po­bje­de. Vruće je, trud­na je i te­ško joj je, ali bi­la je na tr­ka­li­štu s mo­jom bra­ćom – ka­že Alen za ko­jeg je ova 2017. go­di­na po mno­go­če­mu zna­čaj­na, a naj­važ­ni­ji do­ga­đaj tek će us­li­je­di­ti. – Ože­nio sam se 24. lip­nja ove go­di­ne, pri­je to­ga sam u svib­nju

Ne­ko­li­ko da­na pri­je Ba­re oz­li­je­dio mi se konj na ko­jem sam se pri­pre­mao za Al­ku. Mo­rao sam ga pro­mi­je­ni­ti i uzeo sam ko­bi­lu Kal­cit. Eto, ni­sam po­gri­je­šio

de­bi­ti­rao na sve­ča­noj Al­ki u Vu­ko­va­ru kao alkar-kop­lja­nik i, evo, sad sam na na­šoj sinj­skoj Al­ki do­bio i Al­ku i Čo­ju. Za ma­nje od dva mjeseca, ter­min je upra­vo na moj ro­đen­dan 2. lis­to­pa­da, pos­tat ću otac. Ova go­di­na stvar­no je za pam­će­nje! – odu­šev­ljen je Alen. – Rodit će se sin, alkar! – ka­že uz os­mjeh od uha do uha. Uvje­ren je da će obi­telj­ska al­kar­ska tra­di­ci­ja bi­ti nas­tav­lje­na i na­kon nje­ga. Na­ime, i otac An­te bio mu je alkar pu­nih 37 go­di­na, i to vr­lo us­pje­šan. – Mi smo pra­va al­kar­ska obi­telj. Ja­ha­ti sam na­učio od ma­lih no­gu. Maj­ka ima is­kus­tvo s po­bje­da­ma i sa svim, mi smo kao obi­telj 45 go­di­na u to­me – ot­kri­va Alen. Nje­gov otac An­te Poljak upi­san je u po­vi­jest Alke jer je 2006. go­di­ne pos­tao slavodobitnik s po­go­đe­ne tri sri­de. Ina­če, ta Al­ka ni­je je­di­ni tro­fej ko­ji je donio ku­ći. Uz Al­ku, osvo­jio je tri Čo­je i dvi­je Ba­re. I Ba­ru i Čo­ju osvo­jio je 2011. go­di­ne, ka­da se spek­ta­ku­lar­no opros­tio od Alke, o če­mu se u Si­nju još uvi­jek pri­ča ia­ko mu je iz­mak­la po­bje­da na Al­ki. An­te Poljak ra­di u al­kar­skoj er­ge­li već 15 go­di­na, a sin Alen, ko­ji je u al­kar­skoj po­vor­ci de­bi­ti­rao 2013. go­di­ne kao pra­ti­telj bar­ja­ka, dos­toj­no ga je za­mi­je­nio. Sva­ka­ko va­lja spo­me­nu­ti nje­go­va al­kar­skog mom­ka Jo­si­pa Vu­či­ća (37), ko­ji je za po­bje­du ta­ko­đer na­gra­đen zlat­nom pla­ke­tom Alke, a od pred­sjed­ni­ce je do­bio sre­br­ni pr­sten s hr­vat­skim gr­bom i ja­ta­gan. Po­lja­ke i Vu­či­će ve­žu čvr­ste al­kar­sko-obi­telj­ske i su­sjed­ske ve­ze. Na­ime, Jo­si­pov otac Mi­lan bio je du­go­go­diš­nji mo­mak Ale­no­vu ocu An­ti Po­lja­ku. Za­jed­no su osvo­ji­li broj­ne tro­fe­je, ali Alen i Josip su im na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin pa­ri­ra­li do­ni­jev­ši na­kon de­bi­ja u obi­telj­ske re­ga­le čak dva tro­fe­ja – sre­br­nu i zlat­nu pla­ke­tu Alke za osvo­je­ne Ba­ru i Čo­ju. Obi­telj Poljak se ba­vi ko­njo­goj­stvom, ima­ju tri ko­nja. Alen, kao i nje­gov otac An­te pri­je nje­ga, Al­ku je tr­čao ja­šu­ći na svom vlas­ti­tom ko­nju, ko­bi­li Kal­cit ko­ja mu je bi­la re­zerv­na, ali oči­to po­bjed­nič­ka, va­ri­jan­ta. – Ne­ko­li­ko da­na pri­je Ba­re oz­li­je­dio mi se konj na ko­jem sam se pri­pre­mao za Al­ku. To je mla­đi konj, na nje­mu sam htio tr­ča­ti, me­đu­tim mo­rao sam ga pro­mi­je­ni­ti i uzeo sam ko­bi­lu Kal­cit. Eto, ni­sam po­gri­je­šio – ka­že Alen, ina­če vlas­nik tvrt­ke Na­mje­štaj Poljak.

Re­flek­to­ri za noć­nu tr­ku

– Imam pri­vat­nu tvrt­ku ko­ja se ba­vi pro­izvod­njom na­mje­šta­ja od ma­si­va i ive­ra­la. Ni­smo veliki, za­poš­lja­va­mo tro­je lju­di, ali ne­mam se na što po­ža­li­ti. Po­sao nam ide od­lič­no – ka­že Alen Poljak ko­ji je na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin oprav­dao po­vje­re­nje al­kar­skog voj­vo­de An­te Vu­či­ća ko­ji ga je kao de­bi­tan­ta uvr­stio u če­tu od 17 oda­bra­nih al­ka­ra ko­ji su ove go­di­ne su­dje­lo­va­li u vi­te­škom nad­me­ta­nju. Pre­vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re pr­ve ne­dje­lje u ko­lo­vo­zu ka­da se tra­di­ci­onal­no tr­či sinj­ska Al­ka na­ve­le su ru­ko­vo­de­će lju­de iz Vi­te­škog al­kar­skog druš­tva na raz­miš­lja­nje da Al­ku, ko­ja tra­di­ci­onal­no po­či­nje u 16.30 sa­ti, po­mak­nu vi­še pre­ma no­ći. Nit­ko to ni­je htio po­t­vr­di­ti, ali raz­miš­lja se o na­ba­vi re­flek­to­ra pod ko­ji­ma bi se no­ću odi­gra­va­lo nad­me­ta­nje. Ovo­go­diš­nji slavodobitnik o toj ide­ji ne­ma do­bro miš­lje­nje. – To je ne­mo­gu­će! Mis­lim da od to­ga ne­će bi­ti ni­šta. Ni­kad se Al­ka ni­je tr­ča­la po no­ći, odu­vi­jek se tr­či u is­to vri­je­me i to je to. Ne­ka­da pri­pe­ta­va­nja uđu u noć jer se al­ka­ri pri­pe­ta­va­ju do kra­ja, od­nos­no dok je­dan ne po­bi­je­di i to je je­di­ni raz­log za­što bi se tr­ča­lo no­ću. Od te vam noć­ne Alke ne­će bi­ti ni­šta – si­gu­ran je Poljak. – Ne­ma vi­te­zo­va ko­ji ne mo­gu po vru­ći­ni tr­ča­ti! – ka­že Alen Poljak, a na pri­mjed­bu da on­da ni­je pro­blem u vi­te­zo­vi­ma, već u sve­ča­noj lo­ži u ko­joj se na vru­ći­ni pod ten­dom “ku­ha” či­tav dr­žav­ni vrh, ka­že: – Na­ša pred­sjed­ni­ca je do­bra, ni­šta njoj ne­će bi­ti, a kad mo­že ona iz­dr­ža­ti, i ovi dru­gi oko nje mo­rat će ma­lo is­tr­pje­ti – po­ru­ču­je slavodobitnik Poljak pred ko­jim su ve­li­ke obve­ze ti­je­kom ci­je­le go­di­ne. Nje­ga i nje­go­va mom­ka oče­ku­je i ve­li­ka čast na na­do­la­ze­ćoj pros­la­vi blag­da­na Ve­li­ke Gos­pe, za­štit­ni­ce Si­nja. Oni će u pro­ce­si­ji no­si­ti sli­ku Gos­pe Sinjske.

Su­pru­ga je pre­za­do­volj­na. Vruće je, trud­na je i te­ško joj je, ali bi­la je na tr­ka­li­štu

HLA­DAN I BEZ TRE­ME Išao sam hlad­no, bez ikak­ve tre­me i, is­kre­no ću vam re­ći, oče­ki­vao sam po­bje­du. Bio sam hla­dan, de­bi­tant sam, ni­sam imao što iz­gu­bi­ti. Kal­ku­li­rao sam pr­vu tr­ku i ga­đao sam u dva

Ve­li­ka čast Na blag­da­nu Ve­li­ke Gos­pe, za­štit­ni­ce Si­nja, Alen Poljak i mo­mak Josip Vu­čić u pro­ce­si­ji će no­si­ti sli­ku Gos­pe Sinjske

Mo­mak, alkar, otac i su­pru­ga Otac po­bjed­ni­ka An­te Poljak, mo­mak po­bjed­ni­ka Josip Vu­čić, po­bjed­nik 302. Alke Alen Poljak i su­pru­ga Mo­ira Poljak

O pri­jed­lo­gu noć­ne Alke Ni­kad se Al­ka ni­je tr­ča­la po no­ći, odu­vi­jek se tr­či u is­to vri­je­me i to je to. Ne­ka­da pri­pe­ta­va­nja uđu u noć

Dvi­je sri­de Alen Poljak po­bi­je­dio je i u ovo­go­diš­njoj Čo­ji, a za dla­ku mu je iz­mak­la i po­bje­da na Ba­ri, gdje je imao dvi­je sri­de

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.