Tu­ri­zam će pro­mi­je­ni­ti Knin

Oni ko­ji ne­go­du­ju zbog mog po­zi­va Sr­bi­ma da se vra­te ne ra­zu­mi­ju mo­ju po­ru­ku da je Hrvatska ci­vi­li­zi­ra­na zem­lja ko­ja pre­ma svim svo­jim gra­đa­ni­ma pos­tu­pa jed­na­ko

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Pe­tra Ma­re­tić Žo­nja pe­tra.ma­re­tic@ve­cer­nji.net ZA­GREB

U Zvo­ni­mi­ro­vu gra­du ra­zvi­jat će mlje­kar­stvo, si­ra­ne, a ima­ju i ve­li­ke pla­no­ve za pre­ra­du bilj­nih pro­izvo­da u koz­me­tič­ke svr­he Pr­vi čo­vjek Kni­na Mar­ko Je­lić, ko­ji je na proš­lim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma po­bi­je­dio kao ne­za­vis­ni kan­di­dat, za svoj grad ima mno­ge pla­no­ve. Raz­go­va­ra­li smo o to­me ka­ko vi­di ra­zvoj Kni­na, ali i ka­ko su re­agi­ra­li nje­go­vi su­gra­đa­ni ka­da je po­zvao Sr­be da se vra­te u Zvo­ni­mi­rov grad.

Ka­kav je da­nas ži­vot u Kni­nu?

Mi smo, na­ža­lost, jed­na ne­ra­zvi­je­na sre­di­na. Mno­go to­ga ni­je is­ko­ri­šte­no na ovom po­dru­čju i sa­mim ti­me lju­di su upa­li u jed­no sta­nje le­tar­gi­je. Ali či­ni mi se da se i to mi­je­nja i da se grad po­či­nje bu­di­ti. Raz­log je pro­mje­na. Ne go­vo­rim o se­bi, ali či­nje­ni­ca je da je u gra­du doš­lo do pro­mje­ne i taj osje­ćaj da se ne­što mo­že pro­mi­je­ni­ti, pa ma­kar i na iz­bo­ri­ma, do­pri­no­si to­me da se grad po­či­nje bu­di­ti. Jer lju­di vi­de da su oni do­ve­li do pro­mje­ne i sa­da je sa­mo pi­ta­nje ho­će li bi­ti bo­lje ili ne­će. A ja ću na­pra­vi­ti sve da bu­de bo­lje.

Ri­je­ka Kr­ka kao pri­li­ka Po­ten­ci­ja­la ima, ka­ko ih mis­li­te is­ko­ris­ti­ti?

Oni pos­to­je, pri­je sve­ga u si­ner­gi­ji tu­riz­ma i po­ljo­pri­vre­de. Tu­ri­zam ko­ji je naj­br­že ras­tu­ća gos­po­dar­ska gra­na omo­gu­ća­va pro­da­ju iz­vor­nih pro­izvo­da, a mi smo kao za­jed­ni­ca ti­su­ća­ma go­di­na bi­li us­mje­re­ni na po­ljo­pri­vre­du. Trend je da se vi­še ne ide sa­mo na mo­re ne­go i u za­le­đe i za­to je re­al­no oče­ki­va­ti po­ma­ke. Osim to­ga, Knin i oko­li­ca bo­ga­ti su kul­tur­nom i po­vi­jes­nom ba­šti­nom i pri­rod­nim lje­po­ta­ma. To do sa­da ni­smo zna­li is­ko­ris­ti­ti. Pri­li­ku ima­mo. Upra­vo smo za­to i tra­ži­li od Vla­de vo­jar­nu Kr­ka ko­ja se na­la­zi na sa­mom ula­zu u NP Kr­ka. U ovom tre­nut­ku taj park go­diš­nje po­sje­ti 1,1 mi­li­jun tu­ris­ta, ima­ju go­diš­nji po­rast bro­ja tu­ris­ta od osam pos­to i svi idu na Skra­din­ski buk. A pos­to­ji ogra­ni­če­nje od 10 ti­su­ća po­sje­ti­te­lja dnev­no. I tu je na­ša pri­li­ka. Plan nam je na tom pros­to­ru iz­gra­di­ti et­no­se­lo ko­je bi bilo po­vez­ni­ca ži­vog svi­je­ta i čo­vje­ka, a sve, na­rav­no, nas­lo­nje­no na ri­je­ku Kr­ku. No­vac za projekt ima­mo, tre­ba is­ho­di­ti do­zvo­le. Tu je i knin­ska tvr­đa­va, voj­na ut­vr­da kak­vih u Eu­ro­pi ima sve­ga ne­ko­li­ko, a ja­ko je ma­lo tu­ris­ta po­sje­ću­je. No ka­da bi tu­ris­ti do­la­zi­li u Knin zbog na­ci­onal­nog par­ka, on­da bi sva­ka­ko po­sje­ti­li i tvr­đa­vu.

Mno­gi Knin na­pu­šta­ju. Ko­li­ko ste sta­nov­ni­ka iz­gu­bi­li zad­njih go­di­na?

U zad­nje dvi­je go­di­ne pre­bi­va­li­šte je od­ja­vi­lo vi­še od 5,5 ti­su­ća lju­di. Sa­mo od 1. si­ječ­nja do 30. lip­nja ove go­di­ne njih 500-ti­njak. Ni­su svi otiš­li, dio je bri­san iz evi­den­ci­je, ali broj­ke su tak­ve. Obi­te­lji od­la­ze u Nje­mač­ku i Ka­na­du, a mla­di sam­ci uglav­nom u Ir­sku. To se mo­že za­us­ta­vi­ti is­klju­či­vo rad­nim mjes­ti­ma. Za­to idemo pre­ma tu­riz­mu i po­ljo­pri­vre­di jer ima­mo oko­liš ko­ji nam da­je što nam da­je. Želimo razvijati mlje­kar­stvo, si­ra­ne, da tu­ris­ti zna­ju za naš sir iz mi­ši­ne, za na­še pan­ce­te i pe­če­ni­ce, a ima­mo ide­je i za pre­ra­du bilj­nih pro­izvo­da, po­se­bi­ce u koz­me­tič­ke svr­he.

Sme­ta li vam što se vlast Kni­na sje­ti sa­mo za ob­ljet­ni­cu Olu­je?

Gra­đa­ni bi mo­žda vo­lje­li da im po­li­ti­ča­ri do­đu češ­će, ali opet ima­mo taj je­dan dan ka­da su svi tu. Ve­ći je pro­blem što je zem­lja cen­tra­li­zi­ra­na i pre­nor­mi­ra­na. Tko god ima ne­ku po­du­zet­nič­ku ini­ci­ja­ti­vu, su­sret­ne se s hr­pom ad­mi­nis­tra­ci­je, a vre­me­na vi­še ne­ma. Da se me­ne pi­ta, uve­li bi­smo an­glo­sak­son­ski sus­tav, uki­nu­li ve­ći­nu za­ko­na, os­ta­vi­li Us­tav i pro­pi­sa­li kaz­ne za sve ko­ji ra­de iz­van mo­ral­nih na­če­la. I zem­lja bi se ra­zvi­la.

Dos­to­jans­tve­na pros­la­va Je li an­ga­žman Pr­lja­vog ka­za­li­šta na ovo­go­diš­njoj pros­la­vi Olu­je umjes­to Mar­ka Per­ko­vi­ća Thom­p­so­na bi­la po­li­tič­ka od­lu­ka?

Ni­je tu bilo ni po­li­ti­ke ni po­li­ti­kant­stva. Pr­lja­vo ka­za­li­šte je re­no­mi­ra­ni hr­vat­ski bend i na­pra­vi­li su sja­jan ugo­đaj. Pros­la­va Olu­je bi­la je vi­še ne­go dos­to­jans­tve­na, čas­na i mo­gu ka­za­ti da sam bio iz­nim­no po­no­san.

Šef SDSS-a Mi­lo­rad Pu­po­vac ka­že da Vla­da ni­je tre­ba­la fi­nan­ci­ra­ti Thom­p­so­nov kon­cert u Slu­nju. Sla­že­te li se?

To se ne ti­če Gra­da Kni­na. Vla­da ima pravo o tak­vim stva­ri­ma od­lu­či­ti.

Vi ste osob­no po­zva­li Sr­be da se vra­te u Knin jer je to “nji­ho­va do­mo­vi­na i dje­do­vi­na”, a ka­za­li ste i da ne­ma razloga za­što se ne pok­lo­ni­ti sr­p­skim ci­vil­nim žr­tva­ma. Kak­ve su bi­le re­ak­ci­je?

Re­kao sam ne­što što je ci­vi­li­za­cij­ska ste­če­vi­na i što je u du­hu na­šeg kr­š­ćan­skog druš­tva. I ni­sam do­bio ni­jed­nu ne­ga­tiv­nu re­ak­ci­ju od svo­jih su­gra­đa­na. Bilo je onih ko­ji su iz­ra­ža­va­li ne­go­do­va­nje, ali pod laž­nim ime­ni­ma. Mis­lim da oni jed­nos­tav­no ne ra­zu­mi­ju što sam po­ru­čio. A po­ru­čio sam da je Hrvatska ci­vi­li­zi­ra­na zem­lja ko­ja pre­ma svim svo­jim gra­đa­ni­ma pos­tu­pa jed­na­ko i da že­lim da svi za­jed­no su­dje­lu­je­mo u iz­grad­nji na­še bo­lje bu­duć­nos­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.