Tu­ri­zam je naj­bo­lji pos­lo­da­vac i je­dan od naj­ve­ćih šte­to­či­na

Iz sta­re jez­gre Ve­ne­ci­je zbog naj­ez­de tu­ris­ta već is­e­li­lo oko 50 ti­su­ća sta­nov­ni­ka. Nji­hov grad pres­tao je bi­ti nji­hov

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Ma­ri­na Še­rić

Da ne­ma tu­riz­ma, ov­dje bi lju­di ne­što i ra­di­li! Ovo je iz­go­vo­rio moj su­sjed i OPG-ovac iz jed­nog dal­ma­tin­skog se­la ka­da smo mu rek­la da ću svo­ju ovo­tjed­nu ko­lum­nu po­sve­ti­ti tu­riz­mu, ali iz jed­nog dru­go­ga ku­ta. Ono­ga ko­ji sa­gle­da­va ne­ga­tiv­ne po­prat­ne po­ja­ve no­ve gos­po­dar­ske gra­ne ko­ja se po­s­ljed­njih go­di­na pre­tva­ra u svo­je­vr­s­nu ma­sov­nu his­te­ri­ju. U po­s­ljed­nje vri­je­me pos­ta­je jas­no vid­lji­vo da je su­vre­me­ni ma­sov­ni tu­ri­zam gos­po­dar­ska gra­na ko­ja je po­pri­lič­no agre­siv­na i u ve­li­koj mje­ri do­pri­no­si za­ga­đe­nju oko­li­ša, uni­šta­va­nju pri­rod­nog oko­li­ša, po­ve­ća­nju emi­si­ja stak­le­nič­kih pli­no­va, ali naj­vi­še od sve­ga ra­za­ra­nju na­či­na ži­vo­ta sta­nov­ni­ka gra­do­va i mjes­ta ko­ji pos­ta­ju me­ta su­vre­me­nih no­ma­da. Stvar je otiš­la to­li­ko da­le­ko da su kre­nu­le po­bu­ne i pro­s­vje­di. Ne­ki su mir­ni po­put onih u Ve­ne­ci­ji, a ne­ki su čak i po­ma­lo na­sil­ni kao oni u Bar­ce­lo­ni. Lju­di­ma je pre­ki­pje­lo za­to što sma­tra­ju da za­ra­da ko­ju do­no­si tu­ri­zam ni­ka­ko ni­je bit­ni­ja od to­ga da oni u gra­du u ko­jem ži­ve dva­na­est mje­se­ci go­diš­nje mo­gu i da­lje nor­mal­no ži­vje­ti, da mo­gu ži­vje­ti ona­ko ka­ko nji­ma od­go­va­ra. Ne že­le da tu­ri­zam uni­šta­va nji­ho­ve tra­di­ci­onal­ne grad­ske če­t­vr­ti u ko­ji­ma je ži­vot imao ne­ki us­ta­lje­ni ri­tam. Ve­ne­ci­jan­ci su pro­s­vje­du­ju­ći tra­že­ći svoj grad na­trag. Ne že­le se is­e­lja­va­ti iz sta­re grad­ske jez­gre za ko­ju tvr­de da se već pre­tvo­ri­la u ne­ka­kav te­mat­ski za­bav­ni park u ko­jem te­ško mo­že nor­mal­no ži­vje­ti net­ko tko u Ve­ne­ci­ji os­ta­je vi­še od ne­ko­li­ko da­na. Ne že­le ni smrd­lji­ve za­lo­gaj­ni­ce ko­je ne­ma­ju ni­kak­ve ve­ze s nji­ho­vom gas­tro tra­di­ci­jom. Ni Rim­lja­ni ne že­le da tu­ris­ti na­ma­ču no­ge u ba­rok­nim fon­ta­na­ma is­to­dob­no je­du­ći br­zu hra­nu ko­ju su neg­dje us­put ku­pi­li. Sma­tra­ju da je to skr­nav­lje­nje nji­ho­ve ti­suć­ljet­ne kul­tu­re i tra­di­ci­je. U Fi­ren­zi sva­kog da­na šmr­kom is­pi­ru ste­pe­ni­šte is­pred gla­so­vi­te ba­zi­li­ke na ko­jem se tu­ris­ti okup­lja­ju i os­tav­lja­ju ne­vi­đen ne­red i sme­će. Bar­ce­lo­na ste­nje zbog ra­zu­la­re­nih par­ti­ja­ne­ra ko­ji iz­najm­lju­ju sta­no­ve i u nji­ma do be­svi­jes­ti tu­lu­ma­re bez ikak­va osje­ća­ja za lju­de ko­ji ži­ve u toj zgra­di, ko­ji ra­de i že­le nor­mal­no ži­vje­ti u gra­du u ko­jem su ro­đe­ni i odras­li. Grad­ske vlas­ti čes­to se na­la­ze iz­me­đu dvi­je va­tre – iz­me­đu tu­ris­ta i onih ko­ji že­le za­ra­di­ti od tu­riz­ma i stanovništva ko­je ured­no pla­ća svoje vi­so­ke poreze i ko­je ne že­li bi­ti žr­tva pre­tje­ra­ne i pot­pu­no ne­za­sit­ne že­lje za za­ra­dom. Osje­ća­ju da ni­je tu­rist bit, da je no­vac ko­ji on do­no­si u nov­ča­ni­ku još ve­ći bog, a da su oni pos­ta­li ne­ka vr­sta ba­las­ta ili nuž­nog zla ko­je je ipak os­ta­lo tu ia­ko bi bilo bo­lje da ga ne­ma. Ta­ko se iz sta­re jez­gre Ve­ne­ci­je već is­e­li­lo oko 50 ti­su­ća sta­nov­ni­ka ili po­lo­vi­ca njih. Nji­hov grad pres­tao je bi­ti nji­hov. Tu­ri­zam je naj­bo­lji pos­lo­da­vac na svi­je­tu. Za sva­kih 30 po­sje­ti­te­lja stva­ra se no­vo rad­no mjes­to. No, is­to­dob­no je i je­dan od naj­ve­ćih svjet­skih šte­to­či­na. Nez­god­no je što uni­šta­va iz­rav­no ono zbog če­ga je tu­ri­zam i nas­tao, a to je upoz­na­va­nje dru­gih kul­tu­ra i autoh­to­nog na­či­na ži­vo­ta. Ukrat­ko, tu­ri­zam iz­je­da i uni­šta­va ono na če­mu je iz­ras­tao. Pi­ta­nje je tre­nut­ka ka­da će šte­ta bi­ti tak­va da će se do­mo­ro­ci or­ga­ni­zi­ra­ti i po­če­ti ras­tje­ri­va­ti ulje­ze.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.