NENAD BARINIĆ

U BOL­NI­CI S ČETIRI GO­DI­NE PO­ČEO SAM CRTATI. SA­MO ZA POLICIJU NA­PRA­VIO SAM STOTINE SKICA KRIMINALACA

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Bra­ni­mir Bra­da­rić bra­ni­mir.bra­da­ric@ve­cer­nji.net VUKOVAR

S ne­kim lju­di­ma od­mah sam mo­gao po­če­ti ra­di­ti fo­to­ro­bo­te, a s ne­ki­ma tek pos­li­je upoz­na­va­nja i neo­ba­vez­nog raz­go­vo­ra

Nenad Barinić (46) jed­na je od onih oso­ba kod ko­je je tre­nu­tak od­lu­či­vao o da­ljem ži­vo­tu. Ovaj “Vin­kov­ča­nin s vu­ko­var­skom adre­som”, ka­ko za se­be vo­li re­ći, od ma­lih no­gu po­ka­zi­vao je lju­bav pre­ma cr­ta­nju. Imao je sve­ga četiri go­di­ne ka­da je pri­li­kom li­je­če­nja u bol­ni­ci po­čeo sa­svim slu­čaj­no crtati. Pa­ci­jent u nje­go­voj so­bi na­učio ga je pr­vo ka­ko na­cr­ta­ti ko­nja. Ta­ko je sve kre­nu­lo, a ia­ko je bio sa­mo­uk i ni­je po­ha­đao ni­kak­ve umjet­nič­ke ško­le, nje­gov ta­lent iz da­na u dan da­vao je sve vi­še re­zul­ta­ta. Ta­da ni­je ni­ti sa­njao da će s go­di­na­ma pos­ta­ti je­dan od naj­poz­na­ti­jih strip umjet­ni­ka u Hr­vat­skoj, a ka­ko je ra­dio u po­li­ci­ji, i je­dan od naj­priz­na­ti­jih cr­ta­ča fo­to­ro­bo­ta uop­će u MUP-u. – S tim sam za­po­čeo ti­je­kom 1992. s ob­zi­rom na to da se ta­da u Vin­kov­ci­ma i oko­li­ci do­go­di­lo vi­še uboj­sta­va i te­ških dje­la. U po­li­ci­ji su zna­li za mo­je cr­ta­nje stri­po­va pa su me za­tra­ži­li da pro­bam na­cr­ta­ti fo­to­ro­bot ka­ko bi pro­naš­li po­či­ni­te­lja. Pris­tao sam, a taj po­či­ni­telj uhi­ćen je dva da­na pos­li­je, ka­že Barinić pri­sje­ća­ju­ći se svo­jih po­če­ta­ka kao cr­tač fo­to­ro­bo­ta.

Odao ih hod, fri­zu­ra, pro­te­za

Od ta­da je, uz sva­kod­nev­ne pos­lo­ve, i to pos­ta­la nje­go­va za­da­ća ia­ko ni­ka­da služ­be­no od MUP-a ni­je do­bio taj sta­tus. Za cr­ta­nje fo­to­ro­bo­ta, ka­že, ne pos­to­je ni­kak­va pra­vi­la. Po­či­ni­te­lja mo­že oda­ti i naj­ma­nji de­talj ko­ji žr­tva za­pa­zi. Fo­to­ro­bo­te je cr­tao u vi­še sto­ti­na raz­li­či­tih slu­ča­je­va, a po po­tre­bi je od­la­zio i u dru­ge di­je­lo­ve Hr­vat­ske. Ni­je ko­ris­tio ni­kak­va elek­tro­nič­ka po­ma­ga­la ni po­seb­ne ra­ču­nal­ne pro­gra­me ko­ji po­ma­žu u to­me. Nje­gov je­di­ni alat su pa­pir, olov­ka i gu­mi­ca. Ni­ka­da, na­ime, ni­je vo­lio ra­ču­nal­ne pro­gra­me za fo­to­ro­bo­te s ba­za­ma od po ti­su­ća vr­sta oči­ju, no­so­va, usa­na… Tvr­di ka­ko to žr­tve i svje­do­ke za­pra­vo sa­mo zbu­nju­je pa se ta­ko čes­to do­bi­va­ju sa­svim kri­ve “sli­ke”. – Fo­to­ro­bo­ti se cr­ta­ju naj­češ­će u slu­ča­je­vi­ma ka­da je po­li­ci­ja tap­ka­la u mjes­tu pri­li­kom is­tra­ge i ka­da ni­su ima­li ni­kak­vih do­ka­za. Ta­da je čes­to je­di­ni iz­laz bio po­ku­ša­ti po­či­ni­te­lja pro­na­ći pu­tem fo­to­ro­bo­ta – re­kao je Barinić do­da­ju­ći ka­ko su ame­rič­ke kri­mi­na­lis­tič­ke se­ri­je ko­je sva­kod­nev­no mo­že­mo gle­da­ti na te­le­vi­zi­ji ne­što sa­svim dru­go i ne od­go­va­ra­ju is­ti­ni u na te­re­nu. Dosta mu je po­ma­ga­lo i to što je za­pra­vo strip-cr­tač pa je mo­gao na­cr­ta­ti ne­kak­ve kret­nje ko­je “obič­ni” cr­ta­či fo­to­ro­bo­ta ne mo­gu. To je u niz slu­ča­je­va bilo i pre­sud­no. Go­vo­re­ći o to­me ka­ko je i što ra­dio, do­da­je da je naj­važ­ni­je da žr­tva ili svje­dok bu­de to­li­ko pri­bran da mo­že pri­bra­no pri­ča­ti. Upra­vo sto­ga neo­p­hod­no je što pri­je raz­go­va­ra­ti s nji­ma dok su sje­ća­nja još svje­ža. Pri to­me ipak tre­ba uči­ni­ti sve da se su­go­vor­nik opus­ti jer u su­prot­no­me ne­će bi­ti že­lje­nih re­zul­ta­ta. – Tu tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da je sva­ka oso­ba dru­ga­či­ja i od­go­va­ra joj dru­ga­či­ji pris­tup. S ne­ki­ma sam od­mah mo­gao po­če­ti ra­di­ti, a s ne­ki­ma tek pos­li­je upoz­na­va­nja i neo­ba­vez­no­ga raz­go­vo­ra. Raz­go­va­ra­li bi­smo o obi­te­lji, spor­tu, da bi­smo po­la­ga­no pre­la­zi­li na sam slu­čaj. Vra­ća­li bi­smo se po ne­ko­li­ko pu­ta ka­ko bih do­bio što vi­še de­ta­lja ko­je bih mo­gao is­ko­ris­ti­ti – ka­že Barinić. I za­is­ta, po­či­ni­te­lji i naj­te­žih kaz­ne­nih dje­la pro­na­la­že­ni su kroz raz­ne de­ta­lje. Jednoga od njih odao je je­dins­tven na­čin ho­da, dru­go­ga pro­te­za, tre­će­ga oči, fri­zu­ra… I da­nas se sje­ća slu­ča­je­va raz­boj­stva ka­da je po­či­ni­telj pro­na­đen na te­me­lju ci­pe­la. Na­ime, po­či­ni­telj je bio te ne­sre­će da je žr­tva bi­la di­zaj­ner obu­će, ta­ko da se pri­sje­ti­la sva­ko­ga de­ta­lja na ci­pe­la­ma po­či­ni­te­lja. Cr­tao je ne sa­mo po­či­ni­te­lje ne­go čak i nes­ta­le ko­ma­de op­ljač­ka­no­ga na­ki­ta.

Strip o po­gi­nu­lom pri­ja­te­lju

– Uvi­jek sam go­vo­rio ka­ko gra­đa­ni pri­li­kom pljač­ki i dru­gih kaz­ne­nih dje­la ne tre­ba­ju iz­i­gra­va­ti ni­kak­ve he­ro­je. Naj­bo­lje je da za­pam­te ne­ki de­talj pa i naj­ma­nji da se te­me­lje na to­me u svo­me is­ka­zu oso­bi ko­ja cr­ta fo­to­ro­bot. Mo­gu to bi­ti oči, nos, zu­bi… Bilo što. Ve­ća je ko­rist ako do­bro opi­šu sa­mo oči ne­go ako da­ju po­greš­ne in­for­ma­ci­je – po­jaš­nja­va Barinić ko­ji je u me­đu­vre­me­nu oti­šao u po­li­cij­sku mi­ro­vi­nu. U umi­rov­lje­nič­kim da­ni­ma naj­vi­še uži­va dok cr­ta stri­po­ve. Ti­me se ba­vi vi­še od 30 go­di­na ta­ko da je autor ne­ko­li­ko sa­mos­tal­nih iz­da­nja, dva fan­zi­na, a pla­ni­ra u bu­duć­nos­ti ti­ska­ti i knji­gu ka­ko nas­ta­je strip. Ne­ki od nje­go­vih poz­na­tih strip-ura­da­ka su “An­no Do­mi­ni”, “Ov­ča­ra krik u no­ći”, “Idemo na Du­nav”, “Tri pa­nja na oto­ku sre­će”… Tre­nu­tač­no je u nas­ta­ja­nju strip pod na­zi­vom “Vukovar: Haš”. – Ra­di se za­pra­vo o Mla­de­nu Ču­pi­ću, od­nos­no stvar­noj oso­bi i mo­me pri­je­rat­nom ve­li­kom pri­ja­te­lju ko­ji je iz Vin­ko­va­ca put Vu­ko­va­ra ti­je­kom Do­mo­vin­skog ra­ta oti­šao kao dra­go­vo­ljac. Bio je tu do zad­njeg da­na ka­da je iz­ve­den iz bol­ni­ce i ubi­jen. Do da­nas nje­go­vo ti­je­lo ni­je pro­na­đe­no. To je za­pra­vo stri­pom is­pri­ča­na pri­ča o nje­mu na je­dan do­ku­men­ta­ris­tič­ki na­čin. Ko­ris­tim stvar­ne lju­de, nji­ho­ve por­tre­te, iz­ja­ve ta­ko da će to bi­ti je­dan druk­či­ji strip ne­go ina­če – ka­že Barinić ko­ji svo­ja zna­nja čes­to pre­no­si i za­in­te­re­si­ra­noj dje­ci ko­ja se že­le opro­ba­ti u ovoj vr­sti umjet­nos­ti. Kao do­pred­sjed­nik Udru­ge StripOs ra­di ja­ko pu­no s dje­com, ali i tu je, ka­ko ka­že, po­treb­no pu­no strp­lje­na i pri­la­go­đa­va­nja. Ra­di­oni­ce o stri­pu dr­žao je ši­rom Hr­vat­ske, u BiH i Sr­bi­ji.

Osim što cr­ta fo­to­ro­bo­te i stri­po­ve, Barinić di­ljem Hr­vat­ske dr­ži i ra­di­oni­ce o stri­pu za dje­cu

CI­JE­LI ŽI­VOT U STRIPOVIMA Vi­še od 30 go­di­na ba­vi se cr­ta­njem, autor je ne­ko­li­ko sa­mos­tal­nih iz­da­nja, dva fan­zi­na, a pla­ni­ra u bu­duć­nos­ti ti­ska­ti i knji­gu o to­me ka­ko nas­ta­je strip

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.