Kom­plek­s­no či­ta­nje Kr­le­že bez ka­tar­ze tra­gič­nog kra­ja

Čak 88. go­di­na na­kon što su na­pi­sa­ni, na Du­bro­vač­kim igra­ma pr­vi su put iz­ve­de­ni “Gos­po­da Glem­ba­je­vi”

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - De­nis.derk@ve­cer­nji.net

Če­tve­ro­sat­na pre­mi­je­ra bo­ri­la se s kon­cen­tra­ci­jom pu­bli­ke, a glu­mač­ki su bri­lji­ra­li otac i sin Glem­bay – Mi­jo Ju­ri­šić i Pre­drag Ej­dus De­nis Derk U vri­je­me ka­da pra­vi par­ti­ja­ne­ri tek idu u noć­ni klub u Re­ve­li­nu, na te­ra­si obliž­nje du­bro­vač­ke Umjet­nič­ke ga­le­ri­je za­vr­ša­va­la je prva du­bro­vač­ka fes­ti­val­ska dram­ska pre­mi­je­ra. “Gos­po­da Glem­ba­je­vi” u re­ži­ji i in­ten­ziv­noj dra­ma­tur­škoj obra­di ne­ukro­ti­vog pr­va­ka hr­vat­ske ka­za­liš­ne re­ži­je Zlat­ka Svi­be­na sa­svim su si­gur­no jed­no od naj­kom­plek­s­ni­jih, i to ne sa­mo ka­za­liš­nih či­ta­nja Kr­le­že ko­je smo ima­li pri­li­ke gle­da­ti po­s­ljed­njih de­set­lje­ća.

Aso­ci­ja­ci­je na ak­tu­al­nos­ti

Ipak, go­to­vo če­tve­ro­sat­na pred­sta­va ko­ja se mo­ra­la bo­ri­ti i s glas­nom i za­tup­lju­ju­ćom glaz­bom iz obliž­njih res­to­ra­na, ali i s pri­rod­nim pa­dom kon­cen­tra­ci­je u pu­bli­ci za­rob­lje­noj u ne­udob­nim stol­ci­ma, do svo­ga se kra­ja ne­ka­ko pre­ura­nje­no is­pu­ha­la. Ka­tar­zič­nost tra­gič­no­ga kra­ja Kr­le­ži­ne ma­lo­gra­đan­ske epo­pe­je o valj­da bla­sfe­mič­nom ero­tič­kom tro­ku­tu u ko­jem su jed­na že­na, su­pru­ga, maj­ka i ma­će­ha (ba­ru­ni­ca Cas­tel­li) i dva mu­škar­ca (otac i sin Ig­njat i Le­one Glem­baj) traj­no ovje­ko­vje­če­na u re­če­ni­ci “Gos­pon dok­tor zak­la­li su ba­ru­ni­cu”, ta­ko je iz­os­ta­la. Svi­ben je i sim­bo­lič­no, ali i dos­lov­no pro­du­žio “Glem­ba­je­ve” i u mo­gu­ći pros­tor skri­ven iza kr­va­vog zlo­či­na po­či­nje­nog ška­ra­ma, iš­či­ta­va­ju­ći Kr­le­ži­ne za­pi­se o Le­oneu ko­ji na­kon dva­na­es­to­go­diš­njeg bo­rav­ka u lud­ni­ci že­ni šo­go­ri­cu, ses­tru An­ge­li­ku s ko­jom na­po­s­ljet­ku ima i si­na Le­onea... U toj ne­rav­no­prav­noj bor­bi iz­me­đu sim­bo­lič­nos­ti i dos­lov­nos­ti, ne­ka­ko se iz­gu­bio fo­kus du­bro­vač­kih “Glem­ba­je­vih” ko­ji jed­nos­tav­no nu­de pu­no pre­vi­še zna­ko­va i po­ru­ka, glaz­be­nih, li­kov­nih i ko­re­ograf­skih, a on­da i glu­mač­kih sa­dr­ža­ja, ili kr­le­ži­jan­skim je­zi­kom re­če­no, tu sve vr­vi od ju­ri­dič­kih i do­ka­za i in­di­ci­ja, pa se lako iz­gu­bi kon­tro­la. Na sre­ću, Svi­ben ni­je svoje du­bro­vač­ke “Glem­ba­je­ve” op­te­re­tio iona­ko pre­oči­tim aso­ci­ja­ci­ja­ma na pad jed­nog da­naš­njeg hr­vat­skog mag­na­ta te je ta­ko oču­vao umjet­nič­ki dig­ni­tet i pred­sta­ve i tek­s­ta. Oda­bir Umjet­nič­ke ga­le­ri­je je, ako za­ne­ma­ri­mo bu­ku, od­li­čan i u njoj su se is­ka­za­li i sce­no­graf Leo Vu­ke­lić i kos­ti­mo­graf­ki­nja Bjan­ka Adžić Ur­su­lov. Efek­t­na je i ži­va ga­le­ri­ja glem­ba­jev­skih mr­tvih du­ša i svo­je­vr­s­nog pri­je­te­ćeg ko­ra pre­dvo­đe­na Pe­ri­com Mar­ti­no­vić i pje­vač­ki od­lič­nim Stje­pa­nom Lac­hom ko­ji pra­te glav­ne ju­na­ke ti­je­kom ci­je­le pred­sta­ve te iz­vo­de son­go­ve Zlat­ka Ta­no­di­ja i pod ko­re­ograf­skom pa­skom Sta­še Zu­rov­ca. Tre­ba po­hva­li­ti i Ve­dra­na Ko­me­rič­kog ko­ji se us­pio na­met­nu­ti kao ka­mer­di­ner, a scen­ski in­te­re­san­tan je i Lu­jo Kun­če­vić kao Oli­ver.

Efek­t­na sce­no­gra­fi­ja i glaz­ba

Vla­di­mir Po­sa­vec Tu­šek odveć je re­zer­vi­ra­ni dr. Al­t­mann, baš kao i Amar Buk­vić u ulo­zi Sil­ber­bran­d­ta ili Robert Bo­ško­vić kao Bal­loc­san­s­zky. No za­to je vi­še ne­go od­li­čan sa­mo­svoj­ni Mla­den Vuj­čić kao Pu­ba Fa­bric­zy-Glem­bay ili agra­mer­ski pre­ci­zan Da­mir Lon­čar kao dvo­lič­ni sta­ri Fa­bric­zy. Tro­list glav­nih li­ko­va pre­dvo­di od­lič­ni Mi­jo Ju­ri­šić kao Le­one da­naš­njih da­na, glu­mac opu­šte­nih, pri­rod­nih ges­ta ko­je su ipak u opre­ci sa dek­la­ma­tor­stvom gos­ta iz Be­ogra­da Pre­dra­ga Ej­du­sa ko­ji je u ulo­zi sta­rog Glem­baya bri­lji­rao. Osim što je na uvod­noj šet­nji ga­le­ri­jom na vi­olon­če­lu od­svi­ra­la me­đi­mur­sku po­pi­jev­ku “Veh­ni, veh­ni fi­jo­li­ca”, Anja Šo­va­go­vić Des­pot bi­la je đa­vol­ski efek­t­na Cas­tel­li­ca, že­na za­vod­ni­ca i že­na pre­da­tor. A s pra­vom mje­rom smjer­nos­ti i unu­tar­njeg mi­ra u kre­ira­nje ses­tre An­ge­li­ke upus­ti­la se Bo­ja­na Gre­go­rić Vej­zo­vić, ko­ja kao da je siš­la sa sli­ke ne­kog sta­rog maj­sto­ra ko­ji je pred oči­ma imao mo­del ide­al­ne lje­po­te za sva vre­me­na.

JK ROWLING je s 95 mi­li­ju­na do­la­ra ko­je je za­ra­di­la do svib­nja ove go­di­ne prva na lis­ti naj­bo­ga­ti­jih pi­sa­ca, obja­vio je For­bes. Iza nje je ame­rič­ki autor Ja­mes Pat­ter­son.

Anja Šo­va­go­vić od­svi­ra­la je i “Veh­ni, veh­ni fi­jo­li­ca”, a Bo­ja­na Gre­go­rić Vej­zo­vić s mje­rom je odi­gra­la An­ge­li­ku (do­lje)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.