CR­NA STRA­NA DERBIJA: PET MI­NU­TA ORGIJA S DUHOVIMA PROŠ­LOS­TI

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Mla­den Mi­le­tić

Naj­ve­ći der­bi hr­vat­skog no­go­me­ta, za­nim­ljiv i sa­dr­ža­jan i za vri­je­me i pos­li­je utak­mi­ce, s pu­no faj­ta, ne­ko­li­ko li­je­pih po­te­za, oče­ki­va­no i po­gre­ša­ka, pro­te­kao je i u zna­ku obi­lje­ža­va­nja go­diš­nji­ce Olu­je. Ko­re­ogra­fi­ja čak i li­je­pa, i Boysi i Tor­ci­da pri­sje­ti­li su se žr­ta­va pa­lih za slo­bo­du do­mo­vi­ne, a ne sje­ća­mo se da se i na utak­mi­ca­ma re­pre­zen­ta­ci­je za­vi­jo­ri­lo to­li­ko hr­vat­skih zas­ta­va kao u ne­dje­lju na sje­ver­noj tri­bi­ni. Na­rav­no, u svom sti­lu u jed­nom tre­nut­ku ba­ci­li su sve niz ri­je­ku. Jer kad u 2017. go­di­ni pu­nih pet mi­nu­ta slu­šaš gnjus­ne sti­ho­ve po­put “Mi Hr­va­ti ne pi­je­mo vi­na, ne­go kr­vi čet­ni­ka iz Kni­na” ili “Mlad us­ta­ša pod bar­ja­kom... boj se bi­je, bi­je, us­ta­ški se bar­jak vi­je”, pi­taš se za­is­ta je­si li na utak­mi­ci ili ne­kak­voj ma­sov­noj se­an­si pri­zi­va­nja du­ho­va. Jed­no im se mo­ra priz­na­ti – bi­li su glas­ni. Ori­lo se od po­vi­ka. Ko­me je to vi­še po­treb­no, za­is­ta je ne­jas­no. Kao i dje­ti­njas­ta oprav­da­va­nja na­kon što nas Ue­fa kle­pi kaz­nom u sti­lu “a kad u Be­ogra­du skan­di­ra­ju Mla­di­ću, on­da

Ne za­va­ra­vaj­mo se – li­je­pi su re­zul­ta­ti u Eu­ro­pi, ali i Ue­fi­ne su kaz­ne zas­lu­že­ne

ni­šta”. Pa ni­je baš ni­šta, Par­ti­zan je kon­kret­no do­bio dvi­je utak­mi­ce kaz­ne, ali to se on­da za­bo­ra­vi pri­mi­je­ti­ti i pre­ni­je­ti. Na­ža­lost, i ta­mo i ov­dje u pi­ta­nju su uglav­nom klin­ci, ro­đe­ni pos­li­je ra­ta ko­ji oči­to ima­ju po­tre­bu na­dok­na­di­ti pro­pu­šte­no. Po­vi­ci su sad već i za­mor­ni, ot­pri­li­ke kao pri­go­vo­ri po­li­ti­ča­ra u Sr­bi­ji što Hrvatska obi­lje­ža­va Olu­ju. Is­ti su u ko­lo­vo­zu 1995. iz­bje­gli­ca­ma bra­ni­li ući u Be­ograd. Sva­kog nor­mal­nog tak­vi na­pje­vi tje­ra­ju od sta­di­ona, ot­pri­li­ke kao onaj plju­sak ko­ji se spus­tio sre­di­nom pr­vog di­je­la. Bu­du­ći da je Za­greb mo­žda i je­di­ni glav­ni grad u Eu­ro­pi bez nat­kri­ve­nog sta­di­ona, sce­na bi­je­ga pu­bli­ke s tri­bi­na oko 20. mi­nu­te iz­gle­da­la je kao da je neg­dje u bli­zi­ni pa­la gra­na­ta. Da, hr­vat­ski su klu­bo­vi u Eu­ro­pi pos­ti­gli li­je­pe re­zul­ta­te, ali ne­moj­mo se za­va­ra­va­ti i pli­va­ti u sa­mo­hva­li. Po in­fras­truk­tu­ri i ne­ri­jet­kim sce­na­ma i zvu­ci­ma lu­di­la na sta­di­oni­ma te još mno­go­če­mu, naš je no­go­met da­le­ko od ide­al­ne sli­ke. I ni­su nam tu kri­vi Ste­va­no­vić, gdje li sa­mo taj ži­vi, ni Ue­fa. Ona ži­vi u Nyo­nu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.