Ot­kri­va­mo: 50 gra­do­va i op­ći­na u ko­ji­ma se vi­še ra­đa ne­go umi­re

Za­dar, Met­ko­vić, So­lin, Omi­šalj, Bol, Ča­ko­vec, Vo­ćin...

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page -

Hr­vat­ska je zbog is­e­lja­va­nja od 2011. do 2016. iz­gu­bi­la oko 200 ti­su­ća lju­di

Di­ja­na Ju­ra­sić Od ukup­no 556 gra­do­va i op­ći­na u Hr­vat­skoj iz­u­mi­re njih 90%, a sve žu­pa­ni­je su ima­le pri­rod­ni pad sta­nov­ni­ka uz znat­ne raz­li­ke Ne­či­nje­nje po­li­tič­kih eli­ta i ne­bri­ga za zem­lju u ko­joj is­e­lja­va­nje mla­dih lju­di iz go­di­ne u godinu ras­te, na što kon­ti­nu­ira­no, uz de­mo­gra­fe, upo­zo­ra­va i pred­sjed­ni­ca, i u ko­joj vi­še lju­di umi­re ne­go što ih se ra­đa do­ve­lo je do to­ga da u Hr­vat­skoj iz­u­mi­ru sve žu­pa­ni­je i 90% gra­do­va i op­ći­na! Od ukup­no 556 gra­do­va i op­ći­na u sa­mo 50 hr­vat­skih gra­do­va i op­ći­na u po­s­ljed­njih šest go­di­na bi­lo je vi­še ro­đe­nih ne­go umr­lih, a naj­ve­ći broj gra­do­va i op­ći­na u ko­ji­ma se vi­še lju­di ra­đa ne­go što ih umi­re na­la­zi se u Split­sko-dal­ma­tin­skoj, Za­dar­skoj, Za­gre­bač­koj i Me­đi­mur­skoj žu­pa­ni­ji.

Mla­di i po­volj­ni­je ne­kret­ni­ne

Do tih po­da­ta­ka do­šao je de­mo­graf prof. dr. Ne­nad Po­kos ko­ji je za Ve­čer­nji list ana­li­zi­rao po­dat­ke Dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku od 2011. do kra­ja 2016. Gra­do­vi i op­ći­ne u ko­ji­ma za raz­li­ku od os­tat­ka zem­lje bu­ja ži­vot uglav- nom se na­la­ze u oko­li­ci naj­ve­ćih gra­do­va ili u tu­ris­tič­ki ra­zvi­je­nim pri­obal­nim po­dru­čji­ma. Oni su po­ka­za­telj da mo­že i mo­ra pos­to­ja­ti dru­ga­či­ja Hr­vat­ska, priv­lač­na za ži­vot obi­te­lji­ma s dje­com, ko­ja mla­di­ma da­je per­s­pek­ti­vu i po­sao i ne tje­ra ih da spa­ki­ra­ju ko­fe­re i odu. U oko­li­ci ve­li­kih gra­do­va da­nas je vi­še ro­đe­nih ne­go umr­lih, tu­ma­či Po­kos, jer se mla­đi sta­nov­ni­ci do­se­lja­va­ju zbog mo­guć­nos­ti lak­šeg za­poš­lja­va­nja, ali i zbog ni­žih ci­je­na zem­lji­šta te ni­žih tro­ško­va ži­vo­ta ne­go u ve­ćem gra­du. Me­đu ve­li­kim gra­do­vi­ma ko­ji pro­tek­lih šest go­di­na ima­ju vi­še ro­đe­nih ne­go umr­lih je i Za­dar ko­ji je kao pe­ti naj­ve­ći grad u zem­lji u gos­po­dar­skom us­po­nu i do­bro in­fras­truk­tur­no po­ve­zan s os­tat­kom zem­lje oči­to priv­la­čan za ži­vot obi­te­lji­ma s dje­com. Po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­rast još ima­ju i Bi­ograd na Mo­ru i op­ći­ne u za­dar­skom gra­vi­ta­cij­skom po­dru­čju – Bi­bi­nje, Ga­lo­vac, Pa­ko­šta­ne, Po­lič­nik, Su­ko­šan i Ška­br­nja, na­vo­di Po­kos. Split, dru­gi naš naj­ve­ći grad ko­ji je tu­ris­tič­ki hit po­s­ljed­njih go­di­na zbog če­ga su u nje­mu po­s­lje­dič­no vi­so­ke ci­je­ne ne­kret­ni­na, ne­ma po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­rast ni do­bru pro­na­ta­li­tet­nu po­li­ti­ku pa se dio mla­dih obi­te­lji zbog vi­so­kih ci­je­na ne­kret­ni­na od­se­lio u obliž­nje gra­di­će So­lin i Ka­šte­la, te op­ći­ne Pod­stra­na, Du­go­po­lje i Du­gi Rat, ko­ji ima­ju vi­še ro­đe­nih ne­go umr­lih. Pri­mje­ri­ce So­lin, naj­mla­đi

U bli­zi­ni Osi­je­ka ne­ma ni­jed­nog gra­da ili op­ći­ne s po­zi­tiv­nim pri­rod­nim pri­ras­tom Od žu­pa­ni­ja naj­bo­lje sto­je Me­đi­mur­ska, Grad Za­greb te dal­ma­tin­ske žu­pa­ni­je

gra­dić u Hr­vat­skoj, poz­nat je po to­me da pu­no ula­že u sa­dr­ža­je za dje­cu i obra­zo­va­nje. – Ve­ća dos­tup­nost rad­nih mjes­ta, po­naj­pri­je u tu­riz­mu, uvje­to­va­la je da pri­rod­ni pad sta­nov­niš­tva ne­ma­ju ni pri­obal­ni gra­do­vi i op­ći­ne, Bol, Ko­nav­le, Krk, Ma­kar­ska, Po­reč, Tar-Va­bri­ga, Tu­če­pi i Žu­pa du­bro­vač­ka. Ne­što juž­ni­je, u do­njo­ne­re­tvan­skom kra­ju, is­ti­ču se bez pri­rod­nog pa­da Met­ko­vić, Opu­zen i op­ći­na Ku­la No­rin­ska, ali u in­ter­pre­ta­ci­ji tih po­da­ta­ka tre­ba bi­ti opre­zan zbog fik­tiv­nog pri­jav­lji­va­nja pre­bi­va­li­šta sta­nov­ni­ka iz su­sjed­ne BiH, ko­ji na taj na­čin „po­ve­ća­va­ju“na­ta­li­tet tog po­dru­čja – ka­že Po­kos. No pi­ta­nje je ima­ju li i Imot­ski i Zmi­jav­ci po­zi­ti­van pri­rast zbog fik­tiv­nog pri­jav­lji­va­nja sta­nov­ni­ka? U oko­li­ci Ri­je­ke vi­še ro­đe­nih ne­go umr­lih od 2011. do 2016. ima­li su Kas­tav, Omi­šalj i Vi­ško­vo, is­ti­če Po­kos. U op­ći­ni Vi­ško­vo, u ko­ju su se do­se­lja­va­li i lju­di iz BiH, po­s­ljed­njih 20-ak go­di­na sta­nov­niš­tvo se udvos­tru­či­lo, iz­dva­ja­ju če­t­vr­ti­nu pro­ra­ču­na za dje­cu i mla­de i mno­gi mla­di iz Ri­je­ke zbog po­volj­ni­jih ci­je­na kva­dra­ta skra­si­li su se u nje­mu. Vi­ško­vo slo­vi kao op­ći­na s naj­vi­še obrt­ni­ka i po­du­ze­ća na ri­ječ­kom po­dru­čju, a vr­ti­ći, broj­ni škol­ski i sport­ski pro­gra­mi, pro­du­že­ni bo­ra­vak, uži­ne u ško­li, udž­be­ni­ci, stipendije, jav­ni pri­je­voz fi­nan­ci­ra­ni su ili ve­ćim di­je­lom su­fi­nan­ci­ra­ni. Za raz­li­ku od oko­li­ce Za­gre­ba, Ri­je­ke i Spli­ta, u bli­zi­ni Osi­je­ka ne­ma ni­jed­nog gra­da ili op­ći­ne s po­zi­tiv­nim pri­rod­nim pri­ras­tom, na­po­mi­nje Po­kos. Ni Za­greb od 2011. do 2016. ni­je pre­ma Po­ko­so­voj ana­li­zi imao po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­rast iako, za raz­li­ku od Spli­ta, pu­no vi­še ula­že u dje­cu. No Za­greb ipak de­mo­graf­ski do­bro sto­ji i na­kon Me­đi­mur­ske žu­pa­ni­je na dru­gom je mjes­tu po vi­tal­nom in­dek­su (broj ži­vo­ro­đe­nih na 100 umr­lih). Po­s­ljed­njih šest go­di­na na 100 umr­lih u Za­gre­bu je bi­lo 97,8 ži­vo­ro­đe­nih, iz­ra­ču­nao je Po­kos. La­ni je, pri­mje­ri­ce, u Za­gre­bu ro­đe­no 8120 dje­ce, a umr­lo je 8528 lju­di.

Si­ro­ta Sla­vo­ni­ja

U Me­đi­mur­skoj žu­pa­ni­ji ko­ja od svih žu­pa­ni­ja ima naj­bo­lji vi­tal­ni in­deks (99,2 ži­vo­ro­đe­na na 100 umr­lih) po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­rast ima­ju op­ći­ne Ma­la Su­bo­ti­ca, Ne­de­liš­će, Ore­ho­vi­ca, Pri­bis­la­vec u ko­ji­ma, ka­že Po­kos, ži­vi re­la­tiv­no ve­lik broj Ro­ma ko­ji su ve­li­kim di­je­lom utje­ca­li i na po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­rast gra­do­va Ča­kov­ca i Mur­skog Sre­diš­ća, ali i op­ći­ne Pe­tri­ja­nec u Va­ra­ždin­skoj žu­pa­ni­ji. Ča­ko­vec je, me­đu os­ta­lim, poz­nat kao grad kva­li­tet­nih vr­ti­ća i do­brog obra­zo­va­nja za dje­cu, a i Mur­sko Sre­diš­će iz­dva­ja zna­čaj­na sred­stva za dje­cu, od su­fi­nan­ci­ra­nja vr­ti­ća, su­fi­nan­ci­ra­nje iz­le­ta i ma­tu­ral­nih pu­to­va­nja do bes­plat­nih udž­be­ni­ka i bi­ljež­ni­ca. – Izu­zet­no ne­po­volj­no je što is­toč­no od za­gre­bač­kog pr­ste­na vi­še ro­đe­nih od umr­lih ima tek pet op­ći­na: An­dri­ja­šev­ci, Si­ki­rev­ci, Stri­zi­voj­na, Vo­ćin i Vo­đin­ci. Za­nim­ljiv je slu­čaj op­ći­ne Vo­ćin u Vi­ro­vi­tič­ko-po­drav­skoj žu­pa­ni­ji ko­ja pri­rod­ni pri­rast bi­lje­ži zbog Hr­va­ta do­se­lje­nih s Ko­so­va 90-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća. Zbog is­tog raz­lo­ga i su­sjed­na op­ći­na Đu­lo­vac u Po­že­ško-sla­von­skoj žu­pa­ni­ji ima jed­nak broj ro­đe­nih i umr­lih u šest go­di­na. Ako se is­klju­če oko­li­ce Za­dra, Ši­be­ni­ka (op­ći­na Bi­li­ce) i Spli­ta, još je ne­po­volj­ni­je što na po­dru­čju juž­no od Ve­li­ke Go­ri­ce pa sve do Imot­skog i Zmi­ja­va­ca sve op­ći­ne i gra­do­vi bi­lje­že pad – ka­že Po­kos. U ovom de­set­lje­ću Hr­vat­ska se su­oča­va s do­sad ne­za­bi­lje­že­nim pri­rod­nim pa­dom sta­nov­niš­tva pa je, ka­že Po­kos, od 2011. do 2016. za­bi­lje­že­no 72.188 vi­še umr­lih ne­go ro­đe­nih što je po­s­lje­di­ca du­go­traj­nog sma­nje­nja na­ta­li­te­ta, ne­ko­li­ko ja­kih is­e­lje­nič­kih va­lo­va i in­ten­ziv­nog pro­ce­sa sta­re­nja. Kad se to­me pri­do­da da je pre­ma pro­cje­na­ma de­mo­gra­fa Hr­vat­ska zbog is­e­lja­va­nja iz­gu­bi­la od 2011. do 2016. oko 200.000 lju­di, sta­nje je alar­mant­no. U raz­dob­lju od 2011. do kra­ja 2016. sve su žu­pa­ni­je ima­le pri­rod­ni pad sta­nov­niš­tva, za­klju­ču­je Po­kos, no me­đu nji­ma pos­to­je znat­ne raz­li­ke pa je re­la­tiv­no naj­po­volj­ni­je sta­nje u Me­đi­mur­skoj žu­pa­ni­ji, Za­gre­bu, Du­bro­vač­ko-ne­re­tvan­skoj, Split­sko-dal­ma­tin­skoj i Za­dar­skoj žu­pa­ni­ji.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.