Dru­gi smo po si­ro­maš­tvu u EU, a 12. po vi­si­ni po­re­za

Po eko­lo­škim i po­re­zi­ma na po­troš­nju Hr­vat­ska je re­kor­der

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Lju­bi­ca Ga­ta­rić ZA­GREB

HDZ u iz­bor­nom pro­gra­mu obe­ćao da će u dru­goj go­di­ni man­da­ta PDV ići na 24, u tre­ćoj na 23 pos­to, no u smjer­ni­ca­ma se to ne vi­di Pro­ra­čun se i ove go­di­ne pu­ni bo­lje od pla­na pa po­da­ci za pr­vih šest mje­se­ci po­ka­zu­ju da je dr­ža­va pr­vi put u no­vi­joj po­vi­jes­ti po­tro­ši­la ma­nje jav­nog nov­ca ne­go što ga je upri­ho­di­la što je, oče­ki­va­no, od­mah otvo­ri­lo pros­tor za pi­ta­nje za­što Vla­da ne po­kre­ne dalj­nje po­rez­no ras­te­re­će­nje. Zna­čaj­ni­ji vi­šak u dr­žav­noj bla­gaj­ni zad­nji se put do­go­dio Bo­ris­la­vu Ške­gri kad je uvo­dio PDV.

Str­ši­mo s PDV-om

HDZ je u iz­bor­noj kam­pa­nji obe­ćao da će u dru­goj go­di­ni man­da­ta sma­nji­ti PDV na 24, a u tre­ćoj na 23 pos­to, no ovo lje­to pri­hva­će­ne smjer­ni­ce za idu­će tri go­di­ne ne na­vo­de tak­vu mo­guć­nost, a Vla­da pro­cje­nju­je da će u go­di­na­ma ko­je sli­je­de iz go­di­ne u godinu pri­kup­lja­ti do dvi­je mi­li­jar­de ku­na vi­še u od­no­su na pret­hod­nu godinu. Zad­nji po­rez­ni iz­vje­štaj Eu­rop­ske ko­mi­si­je iz sr­p­nja 2017. go­di­ne po­ka­zu­je da Hr­vat­ska kao dru­ga naj­si­ro­maš­ni­ja čla­ni­ca EU za­uzi­ma dva­na­es­to od 28 mjes­ta po udje­lu po­rez­nog op­te­re­će­nja u svom BDP-u. Umjes­to da s go­di­na­ma pa­da, po­rez­na je pre­si­ja u raz­dob­lju od 2005. do 2015. go­di­ne u Hr­vat­skoj ras­la za 1,4 pos­to BDP-a. Is­ti­ne ra­di, u tom je raz­dob­lju dr­žav­ni ugriz ras­tao u ukup­no 19 čla­ni­ca EU – naj­vi­še u Grč­koj i Por­tu­ga­lu te op­će­ni­to zem­lja­ma ko­je su se naš­le u oz­bilj­nim pro­ble­mi­ma. Pro­sječ­ni udio po­re­za i do­pri­no­sa u EU 28 iz­no­si 38,7 pos­to BDP-a. Mje­re­no udje­lom u BDP-u, hr­vat­ski po­re­zi i do­pri­no­si ne­što su ni­ži od pro­sječ­nih – 37,6 pos­to – no us­po­re­di­ve tran­zi­cij­ske zem­lje ima­ju ma­nju po­rez­nu pre­si­ju, a na tom pla­nu naj­bo­lje sto­ji “obe­ća­na” zem­lja Ir­ska gdje se kroz po­re­ze i so­ci­jal­ne do­pri­no­se pri­ku­pi če­t­vr­ti­na ta­moš­njeg BDP-a. Zbog svo­je de­mo­krat­ske tra­di­ci­je i že­lje da za­dr­ži sve bit­ne ele­men­te so­ci­jal­ne dr­ža­ve EU tra­di­ci­onal­no ja­če opo­re­zu­je svo­je gra­đa­ne i po­du­zet­ni­ke ne­go što to či­ni SAD, gdje je pre­si­ja za 12 pos­tot­nih po­ena ni­ža ne­go u EU, ili Ja­pa­nu 7 pos­to, no me­đu dr­ža­va­ma je ve­li­ka raz­li­ka u struk­tu­ri opo­re­zi­va­nja. Hr­vat­ska je, pri­mje­ri­ce, pr­vak po opo­re­zi­va­nju po­troš­nje te u udje­lu eko­lo­ških po­re­za (vi­še od 4 pos­to BDP-a pre­ma pro­sječ­nih 2,5%), ali za­to smo uz Es­to­ni­ju i Slo­vač­ku na za­če­lju po udje­lu imo­vin­skog po­re­za od sve­ga po­la pos­to BDP-a. Ko­mi­si­ja na­vo­di da su na po­čet­ku 2017. go­di­ne sa­mo dvi­je dr­ža­ve, Grč­ka i Ru­munj­ska, mi­je­nja­le os­nov­nu sto­pu PDV-a, Grč­ka ga je di­za­la s 23 na 24 pos­to, dok je Ru­munj­ska sma­nji­va­la s 20 na 19 pos­to. Kao re­zul­tat to­ga, pro­sječ­na sto­pa PDV-a os­ta­la je 21,5 pos­to, iz­nad ko­je zna­čaj­no str­še če­ti­ri zem­lje: Ma­đar­ska sa sto­pom od 27 pos­to te Hr­vat­ska, Dan­ska i Šved­ska ko­je po­troš­nju opo­re­zu­ju s 25 pos­to. Na dru­gom su kra­ju Luk­sem­burg (17%) i Mal­ta (18%). Kad je ri­ječ o opo­re­zi­va­nju pla­ća, Eu­rop­ska ko­mi­si­ja na­vo­di da u pro­sje­ku sva­ka dru­ga po­rez­na ku­na u EU 28 do­la­zi od po­re­za na rad – naj­vi­še u Šved­skoj, Aus­tri­ji i Dan­skoj 55 pos­to – dok se Hr­vat­ska na­la­zi me­đu šest čla­ni­ca s naj­ni­žim pri­ti­skom gdje se od ra­da pri­ku­pi ne­što ma­nje od 40 pos­to ukup­nih po­re­za i do­pri­no­sa. No, bla­gi smo i pre­ma ka­pi­ta­lu – po udje­lu po­re­za na ka­pi­tal na­la­zi­mo se na 26. mjes­tu.

Tre­ba ras­te­re­ti­ti pla­će

Sva­ka de­ve­ta po­rez­na ku­na sli­je­va se u pro­ra­ču­ne lo­kal­nih je­di­ni­ca, go­to­vo tre­ći­na u jav­ne so­ci­jal­ne fon­do­ve, a 56 pos­to u sre­diš­nji dr­žav­ni pro­ra­čun. Po­rez­na po­li­ti­ka u nad­lež­nos­ti je dr­ža­va čla­ni­ca, ali Eu­rop­ska ko­mi­si­ja sva­ke go­di­ne da­je odre­đe­ne smjer­ni­ce ko­je bi vla­de tre­ba­le sli­je­di­ti. U po­s­ljed­nji­ma je Bruxel­les su­ge­ri­rao vla­da­ma da bi, na­đu li se u si­tu­aci­ji da bi­ra­ju iz­me­đu ni­žeg PDV-a i ma­njeg po­re­za na pla­će, iz­a­be­ru ras­te­re­će­nje pla­ća.

ZDRAVKO MARIĆ Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Po­rez­ni pri­ho­di u 2018. go­di­ni pro­ji­ci­ra­ni su u iz­no­su od 74,6 mi­li­jar­de ku­na (+2,5%), ai u idu­ćim go­di­na­ma oče­ku­je se nas­ta­vak ras­ta pri­ho­da od po­re­za te su oni za 2019. pro­ji­ci­ra­ni u iz­no­su od 77 mi­li­jar­di ku­na, ka­že mi­nis­tar.

Sva­ka dru­ga ku­na jav­nih pri­ho­da u Hr­vat­skoj je od opo­re­zi­va­nja po­troš­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.