Nul­ta to­le­ran­ci­ja – što je to?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Igor Ča­tić pro­fe­sor eme­ri­tus iz Za­gre­ba

Sve se učes­ta­li­je upo­treb­lja­va na­ziv nul­ta to­le­ran­ci­ja. Ka­ko nam mo­že po­mo­ći u shva­ća­nju o če­mu se ra­di, gla­so­vi­ti ta­li­jan­ski knji­žev­nik Pri­mo Le­vi? Nul­ta to­le­ran­ci­ja ni­je je­di­ni pri­mjer. Kada nit­ko vi­še ne­ma vre­me­na pro­miš­lja­ti, po­seb­no kada se pre­vo­di s naj­u­tje­caj­ni­jeg je­zi­ka. Pri­mje­ri su ri­je­či teh­no­lo­gi­ja, di­zajn, ul­ti­ma­tiv­ni i slič­ni na­zi­vi. Odak­le Pri­mo Le­vi u ti­pič­noj hr­vat­skoj ter­mi­no­lo­škoj zbr­ci? Raz­rje­ša­va­nju zna­če­nja nul­te to­le­ran­ci­je te­me­lji se na nje­go­voj iz­vr­s­noj mis­li iz knji­ge Utop­lje­ni­ci i spa­še­ni: “…Toj svr­si slu­že udes­na oru­đa ko­ja smo za se iz­gra­di­li ti­je­kom evo­lu­ci­je, ta­ko svoj­stve­na ljud­skom ro­du – je­zik i poj­mov­no miš­lje­nje.”(Frak­tu­ra, 2017.). Ne znam tko je smis­lio na­ziv nul­ta to­le­ran­ci­ja. U sva­kom slu­ča­ju čes­to ju upo­treb­lja­va­ju po­li­ti­ča­ri, no­vi­na­ri i za­vid­ni znans­tve­ni­ci kada že­le ne­ko­ga op­tu­ži­ti, pri­mje­ri­ce za pla­gi­jat. Ko­ji na­ža­lost ne­ma­ju ra­zvi­je­no poj­mov­no miš­lje­nje. U prak­si su­sre­će­mo se s broj­nim is­to­vr­s­nim na­zi­vi­ma ko­ji ima pu­no zna­če­nja. En­gle­ska ri­ječ tec­h­no­logy bi­la je u dnev­no ti­sku op­šir­no ana­li­zi­ra­na još 1993. De­sign ima ba­rem 28 zna­če­nja, a ul­ti­ma­te njih 18. Pri uvo­đe­nju na­zi­va nul­ta to­le­ran­ci­ja oči­to si ko­ris­ni­ci ni­su pos­ta­vi­li pi­ta­nje. Što je to­le­ran­ci­ja? Od broj­nih de­fi­ni­ci­ja ri­je­či to­le­ran­ci­ja, pro­iz­la­ze dvi­je vr­ste zna­če­nja. Pr­vo zna­če­nje uka­zu­je na druš­tve­ni as­pekt. Dru­gi je teh­nič­ki, pa ga V. Anić u svom Rječ­ni­ku stra­nih ri­je­či (No­vi Li­ber) de­fi­ni­ra kao “do­pu­šte­no od­stu­pa­nje od pro­pi­sa­nih ili uobi­ča­je­nih ve­li­či­na”. Ka­ko se ovdje ras­prav­lja o nul­toj (broj) to­le­ran­ci­ji, oči­to da va­lja ana­li­zi­ra­ti nje­zi­ni teh­nič­ki as­pekt. Ne­ma sa­vr­še­ne ku­gle, pa ni sa­vr­še­no­ga pi­sa­nog dje­la, čla­na­ka, knji­ga, di­ser­ta­ci­ja. Po­seb­no to do­la­zi sa­da do iz­ra­ža­ja kada je stvo­re­na moć­na in­dus­tri­ja iz­da­va­nja znans­tve­nih dje­la. U ko­joj sa­mo gla­so­vi­ti El­se­vi­er ima go­diš­nji pri­hod od 6 mi­li­jar­di fun­ti. A sva­kod­nev­no nam pris­ti­žu po­zi­vi da neg­dje ne­što obja­vi­mo. Broj objav­lje­nih ra­do­va ras­te tak­vom pro­gre­si­jom da ne­ma ljud­skog bi­ća ko­je mo­že pra­ti­ti sve što se obja­vi. Sto­ga je di­gi­tal­na in­dus­tri­ja osmis­li­la pro­gra­me ko­ji pre­tra­žu­ju ra­di li se o pla­gi­ja­tu. A ti se pro­gra­mi te­me­lje na to­le­ran­cij­skom po­lju. Do­nja gra­ni­ca mo­že bi­ti nu­la, što će bi­ti vr­lo ri­je­dak slu­čaj. Odre­đu­ju se gor­nje gra­ni­ce to­le­ran­cij­skog po­lja. Kada se pri­je­đe ta gra­ni­ca pro­gram pro­gla­ša­va pla­gi­jat. U slu­ča­ju, ko­ji je po­ti­caj za ovo pro­miš­lja­nje, dva pro­gra­ma ima­la su raz­li­či­ta to­le­ran­cij­ska po­lja. No ni­je­dan pro­gram ni­je pro­gla­sio tekst pla­gi­ja­tom. Je­dan pro­gram je po­ka­zao do­pun­sku od­li­ku. Po­la uoče­nih od­stu­pa­nja po­tje­ca­lo je od či­nje­ni­ce, sa­že­tak se po­nav­ljao na če­ti­ri raz­li­či­ta je­zi­ka. Oči­to da oni ko­ji ba­ra­ta­ju poj­mom nul­te to­le­ran­ci­je ne ra­zu­mi­ju poj­mov­no o če­mu je ri­ječ. Ali za­to su oni moć­ni­ci ko­ji mo­gu pri­ča­ti što im pad­ne na um. I uni­šta­va­ti ime dru­gim lju­di­ma. Ana­li­za s po­mo­ću poj­mov­nog miš­lje­nja do­ve­la je do to­ga ne sa­mo da ne mo­že pos­to­ja­ti Hr­vat­ska 4.0, već di­gi­ta­li­zi­ra­na Hr­vat­ska, dak­le E-Hr­vat­ska. A oz­na­ka 4.0 ne oz­na­ča­va če­t­vr­tu in­dus­trij­sku re­vo­lu­ci­ju, ka­ko nas uvje­ra­va­ju i mno­gi znans­tve­ni­ci. Za­to mis­li­mo poj­mov­no.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.