Sr­bi­jan­ska pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić: i pos­li­je Vu­či­ća - Vu­čić

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Re­na­ta Ra­šo­vić

Ne mo­že­mo ra­zu­mje­ti da net­ko sla­vi što je ta­da prak­tič­no et­nič­ki očiš­će­na jed­na zem­lja – iz­ja­vi­la je sr­bi­jan­ska pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić u tre­nut­ku dok je Hr­vat­ska obi­lje­ža­va­la, sa­da vi­še ne­ma dvoj­be, svoj naj­važ­ni­ji dr­žav­ni praz­nik. Prem­da oda­va­nju po­čas­ti žr­tva­ma u ci­vi­li­zi­ra­nom svi­je­tu ne mo­že bi­ti pri­go­vo­ra, is­pa­da da je Br­na­bić žes­to­ko po­sva­đa­na s go­lim, neo­bo­ri­vim či­nje­ni­ca­ma. S ob­zi­rom na to da se u Be­ogra­du uči ne­ka sa­svim dru­ga po­vi­jest, či­ni se da joj je ti­je­kom go­di­na ško­lo­va­nja pro­mak­lo ka­ko je vod­stvo na­ka­rad­ne kra­ji­ške tvo­re­vi­ne sa sje­di­štem u Kni­nu uoči ope­ra­ci­je Olu­ja od­bi­lo mi­rov­ni plan Z4 ko­ji je hr­vat­skim Sr­bi­ma nu­dio čvr­stu sa­mo­upra­vu, kao što joj je pro­mak­lo pro­uči­ti de­pe­šu s da­tu­mom 4. ko­lo­vo­za 1995. i pot­pi­som Mi­la­na Mar­ti­ća, ko­ji ne­dvoj­be­no do­ka­zu­je da su se zbje­go­vi ti­su­ća hr­vat­skih Sr­ba odvi­ja­li po za­po­vje­di iz Be­ogra­da, kao što joj je pro­mak­la či­nje­ni­ca da je ra­nih 90-ih sa svo­jih og­nji­šta pro­tje­ra­no is­to to­li­ko Hr­va­ta, ra­za­su­tih u vi­še­go­diš­nje pro­gons­tvo. Ana Br­na­bić, či­ni se, pres­pa­va­la je i ha­aški pro­ces hr­vat­skim ge­ne­ra­li­ma ti­je­kom ko­jeg je ne­po­bit­no us­ta­nov­ljen ka­rak­ter Do­mo­vin­skog ra­ta, o če­mu je u in­ter­v­juu za Ve­čer­nji list ne­ki dan govorio i ge­ne­ral Mla­den Mar­kač, svje­do­če­ći ka­ko su hr­vat­ske sna­ge na­kon di­rek­ti­ve iz Za­gre­ba pro­pus­ti­le ko­lo­ne sr­p­skih ci­vi­la pre­ma Bos­ni, prem­da su na­ši iz­vi­đa­či jav­lja­li o ja­kom na­oru­ža­nju skri­ve­nom u ljud­skom šti­tu. Dok su po Hr­vat­skoj ni­ca­li bal­va­ni, is­ti­na, da­naš­nja sr­bi­jan­ska pre­mi­jer­ka ima­la je 15 go­di­na, no o tim mrač­nim vre­me­ni­ma mo­gla je upi­ta­ti svog po­li­tič­kog men­to­ra Alek­san­dra Vu­či­ća ko­ji je baš u to vri­je­me pa­lio va­tre po Ba­no­vi­ni, s ka­laš­nji­kom u jed­noj i rat­nom tru­bom u dru­goj ru­ci. Ovak­vom uvr­nu­tom po­li­ti­kom, uga­si­la se i sla­ba na­da da će Ana Br­na­bić – pr­va že­na na če­lu sr­bi­jan­ske Vla­de, ško­lo­va­na u ino­zem­s­tvu, po­dri­je­tlom Hr­va­ti­ca – uči­ni­ti stvar­ni is­ko­rak pre­ma eu­rop­skoj Sr­bi­ji, za raz­li­ku od svog pret­hod­ni­ka, sa­mo­pro­zva­nog mi­ro­tvor­ca Vu­či­ća. Nje­zi­na hu­škač­ka re­to­ri­ka, po­ka­zu­je se, tek je kon­ti­nu­itet tak­ve po­li­ti­ke u ko­joj po­naj­ma­nje ima mjes­ta stvar­noj skr­bi za hr­vat­ske Sr­be, či­ji su do­mo­vi ob­nov­lje­ni u mi­li­jun­skim iz­no­si­ma, čak i na uš­trb hr­vat­skih prog­na­ni­ka, či­ji pred­stav­ni­ci sje­de u Sa­bo­ru i uprav­lja­ju po­li­tič­kim pro­ce­si­ma, što s Hr­va­ti­ma u Sr­bi­ji ni­je slu­čaj. S Ivi­com Da­či­ćem i Alek­san­drom Vu­li­nom u svo­jem ka­bi­ne­tu i men­to­rom Vu­či­ćem, Ana Br­na­bić ne pred­stav­lja to­li­ko že­ljen glas ra­zu­ma, ni li­ce pro­europ­ske Sr­bi­je, po­li­tič­ki most iz­me­đu po­no­ra u ko­ji su dva na­ro­da gur­nu­li upra­vo tak­vi po­put nje, ona je, na ža­lost, i pos­li­je Vu­či­ća – Vu­čić. U tak­vom svje­tlu, naj­av­lje­ni po­sjet sr­bi­jan­skog pred­sjed­ni­ka Za­gre­bu ove je­se­ni ne mo­že do­ni­je­ti ni naj­ma­njeg po­ma­ka u bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma, pa ni sta­bil­nost na ovim još uvi­jek trus­nim pros­to­ri­ma. Pa­ra­dok­sal­no, na sre­diš­njoj ko­me­mo­ra­ci­ji na­zva­noj Dan sje­ća­nja na žr­tve Olu­je u No­vom Sa­du u su­bo­tu se oku­pi­lo 30.000 lju­di – go­to­vo dvos­tru­ko vi­še ne­go s ove stra­ne gra­ni­ce, na dr­žav­noj pros­la­vi u Kni­nu i onoj na­rod­noj u Slu­nju. I to je ono što bi hr­vat­ski dr­žav­ni vrh tre­ba­lo na­tje­ra­ti na oz­bilj­no pro­miš­lja­nje.

Nje­zi­na hu­škač­ka re­to­ri­ka o Olu­ji tek je kon­ti­nu­itet po­li­ti­ke u ko­joj po­naj­ma­nje ima mjes­ta stvar­noj skr­bi za hr­vat­ske Sr­be

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.