ZA PRA­VI RE­ZUL­TAT TRE­BA ZAVESTI OKO PROMATRAČA

NAJDRAŽA MI JE SLIKA ASTRONAUTA U SNIJEGU. RA­DIO SAM GA UZ PO­MOĆ VO­DE NA MINUS 13

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Bra­ni­mir Bra­da­rić bra­ni­mir.bra­da­ric@ve­cer­nji.net VU­KO­VAR

Do sa­da je ana­mor­f­ne sli­ke sli­kao po ci­je­loj Hr­vat­skoj, ali i svi­je­tu pa se nje­go­vi ra­do­vi mo­gu vi­dje­ti na Ci­pru, u Ban­g­ko­ku, Tur­skoj, Ka­ta­ru… Ana­mor­f­na teh­ni­ka cr­ta­nja – po­jam je ko­ji je ve­ći­ni lju­di ne­poz­nat i ne zna­ju o če­mu se ra­di. Kada im se objas­ni da se ra­di o 3D sli­kar­stvu, stva­ri im pos­ta­ju jas­ni­je, a kada vi­de sli­ke, odu­še­ve se. Upra­vo je Vu­ko­var pri­je ne­kog vre­me­na na de­se­tak dana pos­tao cen­tar svjet­skog ana­mor­f­nog sli­kar­stva. Na­ime, je­di­ni hr­vat­ski 3D umjet­nik Fi­lip Mr­velj je u su­rad­nji s grad­skim vlas­ti­ma u Vu­ko­var do­veo ne­ko­li­ko naj­poz­na­ti­jih svjet­skih ana­mor­f­nih umjet­ni­ka. Re­zul­tat nji­ho­va ra­da ne­ko­li­ko je 3D slika u sre­di­štu gra­da ko­je su me­đu Vu­ko­var­ci­ma iz­a­zva­le ve­li­ki in­te­res. – Ana­mor­f­na teh­ni­ka spe­ci­fič­na je teh­ni­ka cr­ta­nja ko­ja omo­gu­ća­va pro­ma­tra­ču da iz toč­no odre­đe­ne toč­ke, pu­tem le­ća ka­me­re, do­bi­je 3D efekt. Slika ta­ko pos­ta­je dru­ga­či­ja, tro­di­men­zi­onal­na. Ta­ko na­kon fo­to­gra­fi­ra­nja stje­če­te do­jam da net­ko za­is­ta ma­zi del­fi­na, sto­ji na dr­ve­nom mos­tu ko­ji se uru­ša­va ili sl. Ako sli­ku gle­da­te iz bi­lo ko­jeg dru­go­ga ku­ta, ona je obič­na slika – objaš­nja­va Mr­velj do­da­ju­ći ka­ko se ta teh­ni­ka u sli­kar­stvu ko­ris­ti­la već ti­je­kom 13. i 14. sto­lje­ća.

U iz­o­bli­če­nom pros­to­ru

Ša­lji­vo is­ti­če i ka­ko je pri to­me ne­bit­no ko­jom se bo­jom ko­ris­ti­mo te da se 3D sli­ku mo­že na­pra­vi­ti i ko­ris­te­ći ke­čap. Pro­blem je sa­mo što na svi­je­tu za­pra­vo pos­to­ji ma­li broj umjet­ni­ka ko­ji se ba­ve ovom vr­stom umjet­nos­ti. Je­dan je od njih i sli­kar iz Sla­von­sko­ga Bro­da Fi­lip Mr­velj ko­ji se sli­kar­stvom pro­fe­si­onal­no ba­vi 15-ak go­di­na, dok je u 3D umjet­nos­ti od 2009. go­di­ne. Ka­že ka­ko se ovom vr­stom sli­kar­stva po­čeo ba­vi­ti is­tra­žu­ju­ći tu teh­ni­ku jer je pri­mi­je­tio ka­ko se u svi­je­tu po­jav­lju­ju tak­ve sli­ke. Pr­va 3D slika u Hr­vat­skoj nas­ta­la je u Sla­von­skom Bro­du. Bi­la je to 3D slika ča­še, pos­li­je ko­je je na­cr­tao lap­top, bo­cu Ja­ne, mor­skog psa. Ovak­ve sli­ke pos­ta­ja­le su sve ve­će, sve oz­bilj­ni­je, ali i sve zah­tjev­ni­je. Već u lip­nju 2011. go­di­ne u Sla­von­skom Bro­du na­pra­vio je 3D sli­ku po­vr­ši­ne 1300 kva­dra­ta ko­ja je bi­la naj­ve­ća slika tak­ve vr­ste na svi­je­tu. Ipak, zbog po­greš­no pro­tu­ma­če­nih pra­vi­la ona ni­kad ni­je uš­la u Gu­in­ne­sso­vu knji­gu re­kor­da. Za nje­gov ta­lent i zna­nje vr­lo se br­zo ču­lo i iz­van gra­ni­ca Hr­vat­ske pa je pos­tao dio ti­ma umjet­ni­ka ko­ji je na­cr­tao sli­ku ko­ja je pos­ta­la dio knji­ge re­kor­da. Ka­ko Mr­velj ka­že, ova teh­ni­ka sli­kar­stva u svi­je­tu je sve ra­ši­re­ni­ja, ali i dalje se njo­me ba­vi re­la­tiv­no ma­li broj umjet­ni­ka. – Raz­log je to­me što za nas­li­ka­ti ovak­vu sli­ku tre­ba još ne­što. To je kao kada bis­te že­lje­li vo­zi­ti for­mu­lu 1, a nis­te ni­kad vo­zi­li ni auto. Pr­vo tre­ba na­uči­ti vo­zi­ti, po­lo­ži­ti is­pi­te i ste­ći is­kus­tvo pa tek on­da mo­že­te vo­zi­ti for­mu­lu. U jed­noj ve­li­koj Nje­mač­koj ana­mor­f­nim sli­kar­stvom ba­vi se de­se­tak lju­di, u Fran­cu­skoj znam jed­nu oso­bu, u En­gle­skoj 3-4… U Hr­vat­skoj sam, ko­li­ko znam, ja za sa­da je­di­ni. Pri to­me se ovom teh­ni­kom sli­kar­stva ba­vi ma­li broj že­na jer je ipak ri­ječ i o fi­zič­ki zah­tjev­nom pos­lu. Ni­je ni­ma­lo jed­nos­tav­no kada ti­je­kom sr­p­nja ili ko­lo­vo­za, na 35 stup­nje­va, sli­kaš na asfal­tu gdje tem­pe­ra­tu­ra do­se­že i 50 – ka­že Mr­velj. Do sa­da je ana­mor­f­ne sli­ke sli­kao po ci­je­loj Hr­vat­skoj, ali i svi­je­tu ta­ko da se nje­go­vi ra­do­vi mo­gu vi­dje­ti na Ci­pru, u Ban­g­ko­ku, Tur­skoj, Ka­ta­ru… Slika sva­kod­nev­no pa u mje­sec dana mo­že dje­li­ma po­kri­ti i 2000 kva­dra­ta. Sto­ga je ra­zum­lji­vo što je dav­no pres­tao bro­ji­ti ko­li­ko je do sa­da na­pra­vio 3D slika. U is­to vri­je­me dr­ži i ra­di­oni­ce za za­in­te­re­si­ra­ne umjet­ni­ke ili dje­cu ko­ja bi se že­lje­la ba­vi­ti ovom vr­stom umjet­nos­ti. Kada slika, ka­že, na­la­zi se u iz­o­bli­če­nom pros­to­ru i ta­da sa­svim dru­ga­či­je gle­da, raz­miš­lja i do­živ­lja­va sve što ra­di. Kada je ri­ječ o mo­ti­vi­ma ko­je će sli­ka­ti, naj­važ­ni­ja je sa­ma lo­ka­ci­ja gdje ra­di ta­ko da se pri­la­go­đa­va sta­nju na te­re­nu. Ta­ko je na pje­šač­kom mos­tu u Vu­ko­va­ru ra­dio ka­me­ni most ko­ji je ošte­ćen i pri­je­ti da se uru­ši. Na nje­mu je bi­lo i dr­ve­nih de­ta­lja, dok je is­pod ri­je­ka s pat­ka­ma.

Če­kao hlad­nu zi­mu

– I to je važ­no, ka­ko da se što bo­lje za­va­ra oko i do­bi­je pra­vi re­zul­tat. Pri­mje­ra ra­di, most u Vu­ko­va­ru bio je pre­pre­ka i to je tre­ba­lo što bo­lje is­ko­ris­ti­ti – is­ti­če Mr­velj ko­ji je ove zi­me na­pra­vio i svo­ju naj­dra­žu 3D sli­ku. Ra­di se o as­tro­na­utu ko­je­ga je na­pra­vio na snijegu uz Sa­vu. As­tro­na­ut je dug oko 30 me­ta­ra uz sje­nu ve­ću od 20 me­ta­ra. Na­prav­ljen je uz po­moć vo­de, a ra­dio ga je na minus 13 Cel­zi­je­vih stup­nje­va. – To je ne­što no­vo i to sam pla­ni­rao go­di­na­ma. Tre­ba­la mi je jed­na ovak­va hlad­na zi­ma ko­ju sam do­če­kao ovo­ga si­ječ­nja. Kao me­dij sam ko­ris­tio sni­jeg. Re­zul­tat je taj as­tro­na­ut. Na­pra­vio sam ga za je­dan dan i uz po­moć to­ple vo­de – re­kao je Mr­velj.

To je kao kada bis­te že­lje­li vo­zi­ti for­mu­lu 1, a nis­te ni­kad vo­zi­li ni auto... U Nje­mač­koj se ovim ba­vi de­se­tak lju­di...

4.

2. 1. Pat­ka na mos­tu u sklo­pu Vu­ko­var­ta 2. Stre­et art fes­ti­val Nür­n­berg gdje je nas­li­kao dvo­rac 3. Svi­nje na stre­et art fes­ti­va­lu u Bad Oeyn­ha­use­nu 4. Mr­velj is­pred svo­je sli­ke po­kraj Sa­ve u Sla­von­skom Bro­du

1.

3.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.