Is­pod dre­sa no­sim sli­ku po­gi­nu­log bra­ta Iva­na, on mi da­je sna­gu

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Da­mir.mr­vec@ve­cer­nji.net

U Aus­tri­ji je zbog ru­ži­čas­tog dre­sa ko­ji no­si zovu prin­ce­za, a Ru­si su je 2012. pro­gla­si­li naj­ljep­šom spor­ta­ši­com Iga­ra u Lon­do­nu

Da­mir Mr­vec Ivo­na Da­dić (23) osvo­ji­la je šes­to mjes­to na atlet­skom SP-u u Lon­do­nu, u dis­ci­pli­ni sed­mo­boj. U ožuj­ku ove go­di­ne osvo­ji­la je u Be­ogra­du sre­bro na Eu­rop­skom dvo­ran­skom pr­vens­tvu u pe­to­bo­ju, a ima i bron­ča­nu me­da­lju s EP-a u sed­mo­bo­ju proš­le go­di­ne. Nje­zi­ni ro­di­te­lji, Ni­no i Da­ni­ca, Hr­va­ti su ro­đe­ni u Bu­goj­nu (otac), od­nos­no u Bu­škom Bla­tu (maj­ka). – U Aus­tri­ju sam doš­la ži­vje­ti s de­set go­di­na i po­če­la tre­ni­ra­ti atle­ti­ku u klu­bu St. Pöl­ten či­ja sam i da­nas čla­ni­ca. Na­ža­lost, ni­kad ni­je bi­lo pri­li­ke da nas­tu­pam za Hr­vat­sku s ob­zi­rom na to da sam kas­no po­če­la tre­ni­ra­ti. Aus­trij­ska dr­žav­ljan­ka pos­ta­la sam s 13 go­di­na. Da sam zna­la da ću jed­nog dana bi­ti vr­hun­ska atle­ti­čar­ka, tko zna, mo­žda bih i nas­tu­pa­la za Hr­vat­sku – rek­la je Ivo­na.

Lje­tu­je u Ma­kar­skoj

Jes­te li za­do­volj­ni nas­tu­pom u Lon­do­nu? – Sru­ši­la sam re­kord Aus­tri­je. Na­kon lo­ši­jeg nas­tu­pa u da­lju, mis­li­la sam da ne­ću bi­ti ta­ko do­bro pla­si­ra­na. Po­vra­tak u vrh us­li­je­dio je na­kon ba­ca­nja kop­lja. Ina­če, naj­vi­še bo­do­va osvo­ji­la sam u utr­ci na 100 me­ta­ra pre­po­ne. Imam još pu­no po­ten­ci­ja­la. Pe­to­boj i sed­mo­boj su moj iz­bor i si­gur­no ne­ću po­če­ti tre­ni­ra­ti is­klju­či­vo jed­nu dis­ci­pli­nu – rek­la je Ivo­na. Već ste jed­nom nas­tu­pi­li na tom sta­di­onu, na OI 2012. go­di­ne. – Bi­lo mi je to pr­vo ve­li­ko na­tje­ca­nje. Uvi­jek ću pam­ti­ti nas­tup pred 80.000 gle­da­te­lja. Za­nim­lji­vo je da su me ru­ski me­di­ji ta­da pro­gla­si­li naj­ljep­šom spor­ta­ši­com Iga­ra. Oči­to im se na­ša An­to­ni­ja Mi­šu­ra ni­je do­pa­la, ha-ha – rek­la je Ivo­na. U Aus­tri­ji vas zovu prin­ce­za? – Valj­da zbog ru­ži­čas­te bo­je dre­sa. Na­kon du­ge se­zo­ne sli­je­di od­mor. – Na­kon po­vrat­ka u Aus­tri­ju, od­mah idem na more, dje­du i ba­ki u Ma­kar­sku. Po­tom ću ma­lo do Spli­ta, po­sje­ti­ti pri­ja­te­lje. Čes­to do­đem i u Za­greb – rek­la je sim­pa­tič­na Ivo­na, za­pos­le­na u aus­trij­skoj voj­s­ci. Imam čin vod­ni­ce. Raz­miš­ljam i o stu­di­ra­nju, ali ne­mam poj­ma za što bih se od­lu­či­la.

Po­no­si se na­gra­dom VL-a

Slo­bod­no vri­je­me vo­li pro­vo­di­ti u kru­gu obi­te­lji i pri­ja­te­lja. Naj­vi­še vo­li i po­štu­je svo­je ro­di­te­lje, ko­ji su je od pr­vog tre­nin­ga i na­tje­ca­nja po­dr­ža­va­li i stal­no bi­li uz nju. – Ka­mo god kre­nem, oni me pra­te. Zna­čim im sve u ži­vo­tu, jed­na­ko kao i oni me­ni – is­tak­nu­la je. Pri­je de­vet go­di­na do­go­di­la joj se obi­telj­ska tra­ge­di­ja, u pro­met­noj ne­sre­ći po­gi­nuo joj je brat Ivan. – U spo­men na bra­ta i tu straš­nu tra­ge­di­ju imam te­to­vi­ran kri­žić s ime­nom bra­ta Iva­na, a na sva­kom na­tje­ca­nju is­pod dre­sa no­sim nje­go­vu sli­ku za ko­ju vje­ru­jem da mi do­no­si sre­ću. I ta­ko že­lim da moj brat za­uvi­jek bu­de sa mnom. Ja­ko mi ne­dos­ta­je – rek­la nam je Ivo­na. Pri­je tri go­di­ne bi­la je do­bit­ni­ca na­gra­de Ve­čer­nja­ko­va do­mov­ni­ca. Po iz­bo­ru ži­ri­ja i či­ta­te­lja Ve­čer­njeg lis­ta, Do­mov­ni­cu za naj­bo­ljeg spor­ta­ša u is­e­lje­niš­tvu te go­di­ne do­bio je ru­ko­me­taš Do­ma­goj Duv­njak, a za spor­ta­ši­cu Ivo­na Da­dić. – To mi je jed­na od naj­dra­žih na­gra­da i ima po­seb­no mjes­to u mo­jem sta­nu – za­klju­či­la je Ivo­na.

Ivo­na je na atlet­skom SP-u u Lon­do­nu osvo­ji­la šes­to mjes­to u sed­mo­bo­ju

Pre­li­je­pa Hr­va­ti­ca ko­ja nas­tu­pa za Aus­tri­ju – sed­mo­boj­ka Ivo­na Da­dić (23)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.