Ni­je lako bi­ti tre­ner kada igra­či­ma kas­ne pla­će

Kada si tre­ner, ne­kad mo­raš bi­ti i pri­ja­telj, brat pa i otac...

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Bra­ni­mir Bra­da­rić sport@ve­cer­nji.net VINKOVCI

Do kra­ja pri­je­laz­nog ro­ka oče­ku­jem če­ti­ri-pet po­ja­ča­nja. Uvje­ren sam da se ne­će­mo do po­s­ljed­njeg ko­la mo­ra­ti bo­ri­ti za op­s­ta­nak Bio je pro­si­nac 2016. kad je vin­ko­vač­ka no­go­met­na le­gen­da Mla­den Bar­to­lo­vić (40) pos­tao tre­ner HNK Ci­ba­li­je. Ovaj, do ta­da omi­lje­ni igrač, ko­ji je ti­je­kom ka­ri­je­re igrao ne sa­mo za Ci­ba­li­ju ne­go i Se­ges­tu, Za­greb, Di­na­mo, Haj­duk, Sa­ar­bruc­ken i Fu­lad Ahvaz, za­mi­je­nio je aus­trij­skog struč­nja­ka Pe­te­ra Pa­cul­ta. Do ta­da je kao tre­ner ra­dio sve­ga 2,5 go­di­ne i to dio kao tre­ner u omla­din­skoj ško­li Ci­ba­li­je i kao tre­ner se­ni­ora tre­će­li­ga­ša Be­de­ma iz Ivan­ko­va. Na klu­pu klu­ba, za ko­ji je igrao de­vet go­di­na i pos­ti­gao 51 gol, sjeo je kada je vin­ko­vač­ki klub u bor­bi za op­s­ta­nak za­os­ta­jao se­dam bo­do­va za RNK Spli­tom i kad su ih već svi pre­ža­li­li.

Bo­ga­ta tra­di­ci­ja

Pri­tom ne tre­ba ni­ti spo­mi­nja­ti kro­nič­nu bes­pa­ri­cu s ko­jom se klub su­oča­va kao i či­nje­ni­cu da su igra­či­ma kas­ni­le pla­će. Po­red sve­ga to­ga, Bar­to­lo­vić je us­pio i za­jed­no s igra­či­ma iz­bo­rio op­s­ta­nak. Nor­mal­no da ni­je mo­gao ra­ču­na­ti, po­put mno­gih dru­gih tre­ne­ra či­ji do­la­zak na klu­pu zna­či i vi­še mi­li­jun­ske iz­no­se na­mi­je­nje­ne po­ja­ča­nji­ma, da će mo­ći ra­ču­na­ti na ne­ka po­ja­ča­nja. Mo­rao je iz ono­ga što je za­te­kao i stvo­ri­ti ne­što bo­lje. – Bi­lo je te­ško i zah­tjev­no, ali us­pje­li smo. Bo­ri­li smo se do zad­njeg ko­la, ali is­pla­ti­lo se. Ve­li­ka je to stvar i za klub i za Vin­kov­ce jer Ci­ba­lia je ipak klub s bo­ga­tom proš­loš­ću – ka­že Bar­to­lo­vić ko­ji ima ugo­vor do 2019. Da­nas, s od­ma­kom od ne­ko­li­ko tje­da­na ot­ka­ko je iz­bo­ren op­s­ta­nak, ka­že ka­ko mu je po­mo­gla i či­nje­ni­ca da Upra­va klu­ba pred nje­ga ni­je pos­ta­vi­la is­klju­či­vi cilj op­s­tan­ka ne­go mu je od­mah re­če­no da se na nje­ga ra­ču­na na du­že staze. Skrom­no ka­že da su pre­sud­nu ulo­gu u ci­je­loj toj bor­bi ima­li nje­go­vi igra­či ko­ji su se bo­ri­li sa svim ne­da­ća­ma. Na ža­lost po Bar­to­lo­vi­ća, kao i na­vi­ja­če, Ci­ba­lia je u no­vo pr­vens­tvo uš­la lo­še. Pos­li­je če­ti­ri ko­la ne­ma­ju ni­je­dan bod, a mom­čad je sla­bi­ja ne­go pro­lje­tos. Fi­nan­cij­ski pro­ble­mi su i dalje os­ta­li ta­ko da je mom­čad i dalje bez po­ja­ča­nja.

Ne­sre­đe­ni uvje­ti ra­da

I ne sa­mo to ne­go su čak tro­ji­ca igra­ča, na ko­je se oz­bilj­no ra­ču­na­lo, zbog du­go­va uze­li is­pis­ni­ce i na­pus­ti­li klub. Zbog kaš­nje­nja pla­ća igra­či su od­bi­li ići na pri­pre­me gdje su bi­le pla­ni­ra­ne tri pri­ja­telj­ske utak­mi­ce. Doš­lo je i do pro­mje­ne pred­sjed­ni­ka, što je do­ve­lo do po­čet­ka rje­ša­va­nja ne­kih stva­ri, ali sve ide spo­ro. Una­toč to­me, Ci­ba­lia je u pret­proš­lom ko­lu odi­gra­la od­lič­nu utak­mi­cu pro­tiv Haj­du­ka i za­ma­lo uze­la bod. – Si­gur­no je da ni­je lako ra­di­ti u tak­vim uvje­ti­ma jer se kao tre­ner mo­ram ba­vi­ti stva­ri­ma ko­je ni­su moj po­sao. Lak­še je ra­di­ti kada je sve ure­đe­no i pos­lo­že­no i kada se toč­no zna tko što ra­di, kad ne kas­ne pla­će i sl. Nor­mal­no da ni­je ugod­no ni­ti vi­dje­ti ta­bli­cu kad si zad­nji. Ipak, si­gu­ran sam da će bi­ti bo­lje i da se Ci­ba­lia ne­će bo­ri­ti za op­s­ta­nak. Stva­ri se mi­je­nja­ju na­bo­lje, a u slje­de­ćih tje­dan-dva oče­ku­jem i do­la­zak 4-5 po­ja­ča­nja, što će nam pu­no zna­či­ti – ka­že Bar­to­lo­vić ko­ji za se­be ka­že da je tre­ner da još ima pu­no za na­uči­ti. Go­vo­re­ći o se­bi kao tre­ne­ru, ka­že ka­ko se pri­la­go­đa­va igra­či­ma ko­je ima na ras­po­la­ga­nju, ali i da in­zis­ti­ra na re­du, ra­du i dis­ci­pli­ni. Učio je od mno­gih tre­ne­ra i ne kri­je da su mu naj­ve­ći trag os­ta­vi­li Mi­le Pet­ko­vić i Zo­ran Vu­lić. – Kada si tre­ner, ne­kad mo­raš bi­ti i pri­ja­telj, brat pa i otac. Ne­kad igra­ča mo­raš po­hva­li­ti, su­tra kaz­ni­ti, a on­da s njim i po­raz­go­va­ra­ti ako ima pro­ble­ma. Pu­no je zah­tjev­ni­je i kom­plek­s­ni­je bi­ti tre­ner ne­go igrač. Jer kao igrač, raz­miš­ljao sam o se­bi i igri, a sad imam 25 igra­ča ko­ji že­le igra­ti. Tre­ner mo­ra bi­ti taj ko­ji će stvo­ri­ti do­bru at­mo­sfe­ru u ko­joj se svi sla­žu i gdje svi ima­ju is­ti cilj. Ci­je­li tekst či­taj­te u MAX-u.

Za vri­je­me igrač­ke ka­ri­je­re mis­lio sam sa­mo na se­be, a sa­da mo­ram na 25 igra­ča Učio sam od mno­gih tre­ne­ra, ali naj­ve­ći trag na me­ne su os­ta­vi­li Mi­le Pet­ko­vić i Zo­ran Vu­lić

Mla­den Bar­to­lo­vić Tvr­di da ne raz­miš­lja o dru­gim klu­bo­vi­ma. U Ci­ba­li­ji že­li kao tre­ner os­ta­vi­ti ne­iz­bri­siv trag

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.