De­mo­graf­ska ob­no­va

La­ni ro­đe­no 241 di­je­te vi­še ne­go go­di­nu pri­je, naj­vi­še maj­ki u do­bi od 30 do 34 go­di­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - iva­na.ri­mac-le­sic­ki@ve­cer­nji.net Iva­na Ri­mac Le­sič­ki ZAGREB

Sta­ri­je pr­vo­rot­ki­nje je­dan su od raz­lo­ga po­ras­ta bro­ja car­skih re­zo­va ko­ji­ma je la­ni za­vr­še­no 23 pos­to po­ro­đa­ja U hr­vat­skim je bol­ni­ca­ma la­ni ro­đe­no 241 no­vo­ro­đen­če vi­še ne­go go­di­nu pri­je, po­da­tak je Hr­vat­skog za­vo­da za jav­no zdrav­s­tvo ko­ji obje­di­nju­je po­dat­ke svih bol­ni­ca, od­nos­no ro­di­li­šta. Kon­kret­no su 37.493 dje­te­ta ži­vo­ro­đe­na u proš­loj go­di­ni što je po­zi­ti­van po­mak u us­po­red­bi sa 37.252 ži­vo­ro­đe­na u 2015. go­di­ni. Raz­li­ka od 241 vi­še ro­đe­ne dje­ce ve­li­ka je vi­jest s ob­zi­rom na naj­av­lji­va­ne tren­do­ve o ne­upit­nom dalj­njem pa­du bro­ja ro­đe­nih ko­ji u nas tra­je go­di­na­ma.

Ma­me u Eu­ro­pi sve sta­ri­je

Toč­no po­lo­vi­ca svih po­ro­da proš­le go­di­ne od­no­si se na pr­vo­rot­ki­nje, a naj­češ­će su ra­đa­le že­ne u do­bi od 30 do 34 go­di­ne ži­vo­ta. Po­ras­tao je op­će­ni­to broj po­ro­da že­na u do­bi iz­nad 35, od­nos­no do 44 go­di­ne. Trend sta­ri­jih ro­di­lja, pa i pr­vo­rot­ki­nja ak­tu­alan je go­di­na­ma u ni­zu europ­skih ze­ma­lja, pa ta­ko i u nas. Od­ga­đa­nje maj­čins­tva jed­nos­tav­no je pos­ta­lo di­je­lom mo­der­nog na­či­na ži­vo­ta evi­den­tan i u Hr­vat­skoj dok broj ro­di­lja mla­đe ži­vot­ne do­be i da­lje pa­da. Sta­ri­je ro­di­lje, što­vi­še pr­vo­rot­ki­nje, ujed­no su i je­dan od raz­lo­ga po­ras­ta bro­ja car­skih re­zo­va ko­ji­ma je la­ni za­vr­ši­lo 23 pos­to po­ro­da. Tih 23 pos­to u re­al­nim broj­ka­ma zna­či da su u bol­ni­ca­ma la­ni na­prav­lje­na 8523 car­ska re­za što je de­set pos­to vi­še ne­go u 2015. go­di­ni. – Važ­no je da je pad bro­ja po­ro­da za­us­tav­ljen. Iako ne go­vo­ri­mo o ve­li­koj raz­li­ci, važ­no je da je ta­kav trend u proš­loj go­di­ni za­us­tav­ljen. Što se ti­če po­ras­ta bro­ja car­skih re­zo­va, mo­ra se re­ći da je tu vi­še fak­to­ra zbog ko­jih ras­te učes­ta­lost, a tre­ba­mo oče­ki­va­ti i dalj­nji po­rast slje­de­ćih go­di­na. Na­ime, ka­ko nam sta­ri ci­je­la po­pu­la­ci­ja, ta­ko je sve vi­še i že­na sta­ri­je ži­vot­ne do­bi ko­je se od­lu­ču­ju za di­je­te. A mo­že se oče­ki­va­ti da će u ro­di­li­šti­ma i ubu­du­će bi­ti vi­še že­na ko­je su pret­hod­no ro­di­le car­skim re­zom, a ta­da se čes­to po­nov­no od­lu­ču­je upra­vo

Prof. dr. Rat­ko Ma­ti­je­vić: Mo­že se oče­ki­va­ti da će se i da­lje sve vi­še že­na od­lu­či­va­ti na car­ski rez Za­vod za jav­no zdrav­s­tvo: La­ni je zbog kr­va­re­nja na po­ro­đa­ju jed­na ro­di­lja umr­la

na ta­kav na­čin po­ro­da. Si­tu­aci­ja je to u ci­je­lom ra­zvi­je­nom svi­je­tu – po­ru­ču­je prof. dr. sc. Rat­ko Ma­ti­je­vić, pred­stoj­nik Kli­ni­ke za žen­ske bolesti i po­ro­de Kli­nič­ke bol­ni­ce Mer­kur. I da­lje je pos­to­tak car­skih re­zo­va u nas ni­ži ne­go, pri­mje­ri­ce, u Če­škoj, Aus­tri­ji, Ma­đar­skoj.

Pra­vo pa­ci­jen­ti­ce da bi­ra

U svo­jem objaš­nje­nju ovog po­dat­ka HZJZ dio tog po­ras­ta po­ve­zu­je s “tu­ma­če­njem pra­va pa­ci­je­na­ta, od­nos­no utje­ca­jem vo­lje ro­di­lje na od­lu­ku o na­či­nu do­vr­še­nja po­ro­da te mo­guć­nos­ti­ma na­pla­ći­va­nja ovak­vih pos­tu­pa­ka u pri­vat­nim ro­di­li­šti­ma čak i on­da ka­da ni­su struč­no oprav­da­ni”. Na­vo­de kao je­dan od raz­lo­ga i “po­ve­ćan oprez stru­ke ve­zan uz sve češ­će tuž­be za even­tu­al­nu struč­nu gre­šku u trud­ni­ca s kom­pli­ka­ci­ja­ma u trud­no­ći ili po­ro­du i ne­po­volj­nim pe­ri­na­tal­nim is­ho­dom”. Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da, la­ni je pre­mi­nu­la jed­na ro­di­lja zbog kr­va­re­nja na po­ro­đa­ju, a glav­ni uz­rok mr­tvo­ro­đe­nja u hr­vat­skim bol­ni­ca­ma kom­pli­ka­ci­je su u trud­no­ći, naj­češ­će one s pos­te­lji­com i pup­ko­vi­nom.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.