DJEDOVI VIKINGA SA SOBOM SU DONIJELI I DIO IR­SKE KULTURE

PRONAĐEN JE I SEDMI NATPIS S IME­NOM KNEZA BRANIMIRA IZ 9. STO­LJE­ĆA NA DI­JE­LU SARKOFAGA

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Ivi­ca Ra­doš ZAGREB

Znans­tve­ni­ci u proš­lim ge­ne­ra­ci­ja­ma ni­su zna­li pra­vim rječ­ni­kom pri­ka­za­ti ovo što ima­mo Da­ni­el Dzi­no bavi se te­ma­ma rim­skog osva­ja­nja Ili­ri­ka. Obja­vio je ne­ko­li­ko za­pa­že­nih knji­ga na en­gle­sko­me

Skan­di­nav­ci u Bri­bi­ru. To je vr­lo ve­li­ko, pot­pu­no iz­ne­na­đe­nje. Iz­van svih mo­gu­ćih po­vi­jes­nih pa­ra­dig­mi – ka­že Vic­tor Ghi­ca

Ar­he­olog Vic­tor Ghi­ca iz Os­la uz po­moć ko­le­ga Da­ni­je­la Dzi­na iz Syd­neya i An­te Mi­lo­še­vi­ća iz Spli­ta već ne­ko­li­ko go­di­na is­tra­žu­je na Bri­bir­skoj gla­vi­ci. Ghi­ca je ro­đen 1973. u Bu­ku­re­štu, ali ško­lo­vao se u Va­ti­ka­nu, Fran­cu­skoj, Ka­na­di, Li­ba­no­nu, Egip­tu, Aus­tra­li­ji. Pri­je do­la­ska u Hr­vat­sku, se­dam je go­di­na ži­vio i ra­dio u Egip­tu, i to za Fran­cu­ski ins­ti­tut za ori­jen­tal­nu ar­he­olo­gi­ju u Ka­iru. Uglav­nom se ba­vio kas­nom an­ti­kom i ra­nim kr­š­ćan­skim pe­ri­odom. Dok­to­ri­rao je na zbir­ci ra­no­kr­š­ćan­skih tek­s­to­va Nag Ham­ma­di. – Raz­log mog do­la­ska u Hr­vat­sku vr­lo je prak­ti­čan: si­gur­nost. Egi­pat je po­ma­lo opa­san i te­žak za is­ka­pa­nje. Zbog si­gur­nos­ti moj pri­ja­telj Da­ni­el Dzi­no, s ko­jim sam ra­dio na Macqu­arie Uni­ver­sity, pro­na­šao je ovaj lo­ka­li­tet. Spo­ji­li smo in­te­re­se i ta­ko smo doš­li ova­mo 2014. Na­ime, bu­du­ći da se Da­ni­el Dzi­no bavi Ili­ri­kom, la­ko je us­pos­ta­vio kon­tak­te s ar­he­olo­zi­ma u Hr­vat­skoj.

Ot­kri­li sol­ni­cu od kos­ti

– Sre­ćom, na­išao sam na dr. An­tu Mi­lo­še­vi­ća ko­ji je imao sjaj­ne ide­je o is­ka­pa­nju na Bri­bi­ru. Bez nje­go­va utje­ca­ja ni­šta od ovo­ga ne bi se do­go­di­lo – do­da­je Dzi­no. Mi­lo­še­vić je vo­di­telj is­ka­pa­nja ta­ko da je Mu­zej hr­vat­skih ar­he­olo­ških spo­me­ni­ka za­pra­vo vo­de­ći part­ner u is­ka­pa­nji­ma, a Dzi­no i Ghi­ca do­vo­de stu­den­te i pru­ža­ju struč­nu po­moć. Fi­nan­cij­ski, u is­tra­ži­va­nji­ma naj­vi­še su­dje­lu­ju Mi­nis­tar­stvo kulture RH, Mu­zej hr­vat­skih ar­he­olo­ških spo­me­ni­ka i Grad­ski mu­zej Ši­be­ni­ka. – Na mno­go na­či­na, re­alis­tič­no go­vo­re­ći, Bri­bir je el­do­ra­do za is­tra­ži­va­če – do­da­je Ghi­ca ko­ji je dio svo­jih is­tra­ži­va­nja ne­dav­no pre­zen­ti­rao na me­đu­na­rod­nom znans­tve­nom sku­pu Ko­lok­vij u Bri­bi­ru II. (Pe­ti Gu­nja­či­ni da­ni), odr­ža­nom u svib­nju na Bri­bir­skoj gla­vi­ci. Na sim­po­zi­ju je su­dje­lo­va­lo dva­de­se­tak afir­mi­ra­nih ar­he­olo­ga, po­vjes­ni­ča­ra umjet­nos­ti, po­vjes­ni­ča­ra i an­tro­po­lo­ga iz Hr­vat­ske, Aus­tra­li­je, Nor­ve­ške i Ita­li­je. Ghi­co i Dzi­no su se pred­sta­vi­li svo­jim ot­kri­ći­ma od­nos­no ar­te­fak­ti­ma. Me­đu nji­ma je ulo­mak s nat­pi­som kneza Branimira, hr­vat­sko­ga kneza iz 9. sto­lje­ća. Bra­ni­mi­ro­vo ime uk­le­sa­no je na ka­men ko­ji je bio dio sarkofaga iz sta­ri­jeg raz­dob­lja. To je sedmi natpis s ime­nom kneza Branimira pronađen u Hr­vat­skoj i ima ve­li­ko zna­če­nje. No ar­he­olo­zi­ma su u ovom tre­nut­ku za­nim­lji­vi­ji ulom­ci sarkofaga s nat­pi­si­ma Ska­ni­ja ko­ji, dak­le, go­vo­re o ve­za­ma sred­njo­vje­kov­nog Bri­bi­ra sa Skan­di­nav­ci­ma, od­nos­no o tr­go­vi­ni sa Skan­di­na­vi­jom i tr­go­vač­kim pu­to­vi­ma. Ot­kud Skan­di­na­vac u Bri­bi­ru? – To je vr­lo ve­li­ko, pot­pu­no iz­ne­na­đe­nje. Iz­van svih mo­gu­ćih po­vi­jes­nih pa­ra­dig­mi – ka­že ar­he­olog Ghi­ca ko­ji, objaš­nja­va­ju­ći, tvr­di da pos­to­je mno­gi sce­na­ri­ji o ve­za­ma Skan­di­na­va­ca i Hr­vat­ske. – Lju­di, po­je­din­ci, pu­to­va­li su od jed­ne toč­ke do dru­ge, dru­ge do tre­će. Za sa­da ima­mo taj natpis na sar­ko­fa­gu ko­ji do­ka­zu­je po­ve­za­nost sa Skan­di­na­vi­jom. Osim to­ga, ot­kri­ve­ni su i dru­gi ar­te­fak­ti sa sje­ve­ra: dvi­je iden­tič­ne tzv. ir­ske vi­se­će zdje­le, ko­je su u Bri­bir ta­ko­đer doš­le pre­ko Skan­di­na­vi­je, a otkrivena je i sol­ni­ca od kos­ti. Sol­ni­ce su do­ku­men­ti­ra­ne i na dru­gim ar­he­olo­škim lo­ka­li­te­ti­ma u Hr­vat­skoj, ali vje­ro­jat­no ima­ju dru­ga­či­je po­dri­je­tlo, ne is­to kao ova na­ša sol­ni­ca iz Bri­bi­ra. Dis­tri­bu­ci­ja ovih ar­te­fa­ka­ta is­to ta­ko uklju­ču­je i Skan­di­na­vi­ju, ali i dru­ga po­dru­čja i to je dru­ga pri­ča – objaš­nja­va Ghi­ca do­da­ju­ći da je još ra­no go­vo­ri­ti o to­me ka­ko su ar­te­fak­ti iz Ir­ske pre­ko Skan­di­na­vi­je doš­li do Hr­vat­ske. – Ono što zna­mo jest da zna­mo vr­lo ma­lo, oso­bi­to o kon­ti­nen­tal­noj po­ve­za­nos­ti sa Skan­di­na­vi­jom, pri­je vi­kin­škog do­ba. Sa­mim ti­me otva­ra­mo vra­ta no­vom po­dru­čju is­tra­ži­va­nja ko­je je do sa­da bi­lo ne­poz­na­to ili ga jed­nos­tav­no ni­smo poj­mi­li u Hr­vat­skoj. Pos­to­je hi­po­te­ze da su pos­to­ja­le ma­le mre­že, po­vez­ni­ce iz­me­đu ger­man­skih po­pu­la­ci­ja – Ge­pi­da, Lan­go­bar­da i Skan­di­na­va­ca. Na po­dru­čji­ma Ge­pi­da i Lan­go­bar­da mo­že­mo

lo­ci­ra­ti skan­di­nav­ski ma­te­ri­jal, a ta po­dru­čja ni­su baš pre­da­le­ko odav­de... Mo­žda mo­že­mo to po­ve­za­ti s Os­tro­go­ti­ma ko­ji su ov­dje bi­li. Ali, to je du­ga dik­su­si­ja i mi smo na po­čet­ku pu­ta da ri­je­ši­mo pro­blem – ka­že ar­he­olog Ghi­ca. Za nje­ga su kri­tič­ni slo­je­vi, bar što se ti­če lo­ka­li­te­ta Bri­bir­ske gla­vi­ce, 7. i 8. sto­lje­će. Na­la­ze iz to­ga vre­me­na naj­te­že je iden­ti­fi­ci­ra­ti i pro­na­ći zbog mno­go teh­nič­kih pro­ble­ma. – Taj pe­ri­od, na­ža­lost, ni­je imao do­volj­nu po­zor­nost, ig­no­ri­ran je u pri­jaš­njim is­tra­ži­va­nji­ma hr­vat­skih ar­he­olo­ga ta­ko da ne­ma­mo pra­ve ka­ta­lo­ge i ne­ma­mo pa­ra­le­le na ko­je bi­smo se mo­gli os­lo­ni­ti pa ne mo­že­mo ko­ris­ti­ti ke­ra­mi­ku kao di­jag­nos­ti­ku za te pe­ri­ode – do­da­je Ghi­ca. Ar­he­olog Da­ni­el Dzi­no, Aus­tra­lac hr­vat­skih ko­ri­je­na, ko­ji ra­di na Macqu­arie Uni­ver­sity u Syd­neyu, ro­đen 1971. u Sa­ra­je­vu, naj­zas­luž­ni­ji je što je Ghi­ca do­šao u Hr­vat­sku. Dzi­no se bavi te­ma­ma rim­skog osva­ja­nja Ili­ri­ka. Obja­vio je ne­ko­li­ko za­pa­že­nih knji­ga na en­gle­sko­me – Ili­rik u tim­skoj po­li­ti­ci 229. pr. K. do 68. (Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press), Bi­ti Sla­ven, bi­ti Hr­vat (Brill Aca­de­mic Pu­bli­shers), Rim­ski ra­to­vi u Ili­ri­ku (Škol­ska knji­ga). – Vr­lo je bit­no da, kad se ba­vi­te ovim pro­ble­mom, objav­lju­je­te i lo­kal­no i glo­bal­no – ka­že Da­ni­el Dzi­no. Pre­ma nje­go­vu miš­lje­nju, Dal­ma­ci­ja ima ne­vje­ro­ja­tan ar­he­olo­ški po­ten­ci­jal. – Mo­ra­mo zna­ti da se vo­de­će si­le u ar­he­olo­gi­ji, Ame­ri­kan­ci, Fran­cu­zi i En­gle­zi pov­la­če s Bli­skog is­to­ka. Što je slje­de­će za is­tra­ži­va­nje? Bal­kan­ski po­lu­tok: Bu­gar­ska, Ru­munj­ska, Al­ba­ni­ja. Hr­vat­ska je tu, ali je još uvi­jek ter­ra in­cog­ni­ta. Na­ši znans­tve­ni­ci, ko­ji su bi­li bri­ljant­ni, u proš­lim ge­ne­ra­ci­ja­ma ni­su zna­li na pra­vi na­čin pra­vim rječ­ni­kom pri­ka­za­ti ovo što ima­mo. Dos­ta se objav­lji­va­lo na hr­vat­skom ko­ji je te­žak je­zik za či­ta­ti. Mi se na­da­mo da će­mo pre­ko utje­caj­nih svjet­skih nak­lad­ni­ka pre­zen­ti­ra­ti pu­no bo­lje ovo što ov­dje pos­to­ji i otvo­ri­ti ko­li­ko je mo­gu­će ar­he­olo­ški po­vi­jes­nu ba­šti­nu Hr­vat­ske – do­da­je Dzi­no. On i nje­gov ko­le­ga Ghi­ca ra­de naj­su­vre­me­ni­jim me­to­da­ma, za­hva­lju­ju­ći su­rad­ni­ci­ma iz Bri­ta­ni­je i Šved­ske.

Ne­oli­tik, Rim­lja­ni i Šu­bi­ći

– Ko­ris­ti­mo naj­su­vre­me­ni­je me­to­de, da­ti­ra­nje iz­o­to­pom C14, ima­mo stro­ge stra­ti­graf­ske i an­tro­po­lo­ške ana­li­ze, ar­he­obo­ta­ni­ku itd. Oba­vi­li smo ge­omag­net­skim ra­da­rom ge­omag­net­na is­tra­ži­va­nja Bri­bir­ske gla­vi­ce. Ta is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju što se na­la­zi is­pod zem­lje, gdje su bi­omag­net­ne toč­ke; vi­de se struk­tu­re is­pod po­vr­ši­ne, ka­me­nje, zi­do­vi i te stva­ri. Vi­dje­li smo vi­še slo­je­va i vi­dje­li smo da je tu bi­lo ne­ko­li­ko ve­li­kih zgra­da i da je tu bi­lo ne­ko­li­ko stam­be­nih kom­plek­sa ko­ji ni­su u ne­iska­pa­nim di­je­lo­vi­ma Gla­vi­ce. Ima ja­ko pu­no pos­la za ar­he­olo­ge, naj­ma­nje 30-ak go­di­na – do­da­je Da­ni­el Dzi­no. Bri­bir je vr­lo va­žan ar­he­olo­ški lo­ka­li­tet bur­ne proš­los­ti. Bio je smje­šten na Bri­bir­skoj gla­vi­ci, uzvi­si­ni na 300 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, po­go­dan za obra­nu: Gla­vi­ca je bi­la na­se­lje­na od neo­li­ti­ka i bro­ča­no­ga do­ba, na njoj su Li­bur­ni iz­gra­di­li svo­ju ut­vr­du (gra­di­nu), a Rim­lja­ni grad Var­va­ri­ju ko­ji su ut­vr­di­li zi­di­na­ma... U 9. sto­lje­ću na Bri­bir­skoj gla­vi­ci nik­nuo je cas­trum Bri­bir pre­ma ko­jem je ime do­bi­la i jed­na od sta­ro­hr­vat­skih žu­pa­ni­ja. Pra­vi pro­cvat do­živ­lja­va za vri­je­me upra­ve hr­vat­ske ve­li­ka­ške obi­te­lji Šu­bić. Pr­va is­tra­ži­va­nja na Bri­bir­skoj gla­vi­ci po­čeo je ar­he­olog Lu­jo Ma­run (1857.– 1939.) po­čet­kom 20. sto­lje­ća i on je Bri­bir­sku gla­vi­cu na­zvao hr­vat­skom Tro­jom.

Pos­to­ja­le su ma­le po­vez­ni­ce iz­me­đu ger­man­skih po­pu­la­ci­ja i Hr­vat­ske

Me­đu­na­rod­ni tim Oka­me­nje­ne gla­ve, ke­ra­mi­ka, oruž­je i oru­đe na­la­ze se po ci­je­lom lo­ka­li­te­tu Bri­bir­ska gla­vi­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.