Na­jo­pa­ki­ji di­no­sa­ur na­zvan po Lem­myju

TEK JE OTKRIVENO DA JE RI­JEČ O NO­VOJ VR­STI KO­JOJ TRE­BA I – IME

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Zoran Vi­tas zoran.vi­tas@ve­cer­nji.net ZAGREB

U ra­me­ni­ma je imao šest me­ta­ra, a od vr­ha re­pa do vr­ha gla­ve 37 me­ta­ra

Lem­mysuc­hus je bio br­ži, snaž­ni­ji i straš­ni­ji od ve­ći­ne stvo­re­nja. Ot­kri­ven je i naj­ve­ći di­no­sa­ur do­sad – Pa­ta­go­ti­tan mayo­rum

Jed­no od naj­o­pa­ki­jih stvo­re­nja ko­je je ži­vje­lo u do­ba di­no­sa­ura do­bi­lo je ime po kul­t­nom os­ni­va­ču, pje­va­ču i ba­sis­tu hard rock ben­da Mo­tor­he­ad, Lem­myju Kil­mis­te­ru. Fo­sil ko­ji je is­ko­pan iz gli­ne­ne ja­me po­kraj Pe­ter­bo­ro­ug­ha u En­gle­skoj pri­je vi­še od sto­ti­nu go­di­na du­go je le­žao u Na­ti­onal His­tory Mu­se­umu u Lon­do­nu da bi ko­nač­no zna­nost za­klju­či­la ka­ko se ra­di o po­seb­noj vr­sti pre­da­to­ra ko­ja bi zbog to­ga mo­ra­la do­bi­ti i ime. I ta­ko je ovaj te­lo­sa­ur, dio iz­u­mr­le vr­ste mor­skih kro­ko­di­la ko­ja je ži­vje­la u vri­je­me ju­re, no ima tek da­lju slič­nost s da­naš­njim kro­ko­di­li­ma, do­bio ime Lem­mysuc­hus. Bio je br­ži, snaž­ni­ji i straš­ni­ji od ve­ći­ne stvo­re­nja ko­ja su ži­vje­la u mo­ru pri­je 165 mi­li­ju­na go­di­na. Pri­ča o pret­po­vi­jes­nim stvo­re­nji­ma ov­dje ne nes­ta­je. Ju­čer je objav­lje­na stu­di­ja u ko­joj se opi­su­je naj­ve­ći di­no­sa­ur ko­ji je ika­da ho­dao Zem­ljom. Os­tat­ke Pa­ta­go­ti­ta­na mayo­ru­ma ot­krio je 2012. go­di­ne ar­gen­tin­ski pas­tir u Pa­ta­go­ni­ji, pre­ma ko­joj je i do­bio ime. U od­no­su na ovog gi­gan­ta ko­ji je te­žio go­to­vo 70 to­na, Ti­ra­no­sa­urus rex do­imao se po­put kak­vog mi­ša. Go­vo­ri­mo o te­ži­ni dvos­tru­ko ve­ćoj od bra­hi­osa­ura, a ko­ja bi od­go­va­ra­la te­ži­ni 15-ak slo­no­va, ko­ji su da­nas naj­ve­ća vr­sta ko­ja ho­da Zem­ljom. Je­di­no stvo­re­nje ko­je je do­nek­le bli­sko di­men­zi­ja­ma Pa­ta­go­ti­ta­na bio bi još je­dan di­no­sa­ur pronađen u Ar­gen­ti­ni – ar­gen­ti­no­sa­ur. O stvo­re­nju ko­je je ži­vje­lo pri­je sto­ti­nu mi­li­ju­na go­di­na do­ku­men­ta­rac je sni­mio i sam Sir Da­vid At­ten­bo­ro­ugh. U ra­me­ni­ma je bio vi­sok šest me­ta­ra, a od vr­ha re­pa do vr­ha gla­ve dug je bio 37 me­ta­ra. Dak­le kao zgra­da od de­se­tak ka­to­va. Vr­lo je vje­ro­jat­no ka­ko je ovaj sa­uro­pod i naj­ve­će stvo­re­nje ko­je je ho­da­lo Zem­ljom. Na­laz po­t­vr­đu­je ka­ko se iz ne­kog raz­lo­ga, vje­ro­jat­no zbog ja­ko bo­ga­te ve­ge­ta­ci­je, u Pa­ta­go­ni­ji ra­zvi­la gru­pa iz­nim­no ve­li­kih di­no­sa­ura ko­ja do sa­da ni­je poz­na­ta, a iz­ras­la je do gar­gan­tu­ov­skih ve­li­či­na. Os­ta­ci svih pro­na­đe­nih Pa­ta­go­ti­ta­na raz­li­ku­ju se 10 do 15 pos­to što zna­či da su, ba­rem, za­sad ovi fo­si­li os­ta­ci naj­ve­će vr­ste ži­vo­ti­nja ko­ja je ho­da­la po Zem­lji.

Ian Fra­ser Kil­mis­ter, poz­na­ti­ji kao Lem­my, umro je u pro­sin­cu 2015.

Lem­mysuc­hus je te­lo­sa­ur, dio iz­u­mr­le vr­ste mor­skih kro­ko­di­la ko­ja je ži­vje­la u vri­je­me ju­re

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.