Pje­vam na Cre­su u sa­mos­ta­nu ko­ji je sa­gra­di­la mo­ja obi­te­lji

DU­GO SAM ŽI­VJE­LA VANI, A NAJLJEPŠE JE BI­LO U MA­DRI­DU

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Lu­ci­ja Eic­hler pa­no­ra­ma@ve­cer­nji.net ZAGREB

Na ve­če­raš­njem kon­cer­tu, ko­ji se odr­ža­va u sklo­pu Cre­skih ljet­nih ve­če­ri me­zzo­so­pra­nis­ti­cu pra­ti gi­ta­rist Vik­tor Vi­do­vić

Hr­vat­ska oper­na pje­va­či­ca, me­zzo­so­pra­nis­ti­ca Na­ta­ša An­to­ni­azzo nas­tu­pit će na kon­cer­tu u sklo­pu Cre­skih ljet­nih ve­če­ri ko­ji se odr­ža­va u fra­nje­vač­kom sa­mos­ta­nu ko­ji je da­la sa­gra­di­ti nje­zi­na obi­telj. Na sa­mos­tan­skom zden­cu uk­le­san je grb ple­mić­ke obi­te­lji An­to­ni­azzo-Boc­c­hi­na.

Naj­sta­ri­je cre­sko plem­s­tvo

– Sa­mos­tan je sa­gra­đen pri­je 500 go­di­na, a ja da­nas kao pri­pad­ni­ca obi­te­lji An­to­ni­azzo-Boc­c­hi­na, ko­ja je zas­luž­na za grad­nju, nas­tu­pam na tom za me­ne po­seb­nom mjes­tu – ka­za­la je Na­ta­ša. Obi­telj An­to­ni­azzo-Boc­c­hi­na pri­pa­da­la je cre­skoj ko­mu­ni, a naj­sta­ri­ji spo­men o njoj da­ti­ra iz 1274. ka­da je ži­vio naj­sta­ri­ji poz­na­ti pri­pad­nik obi­te­lji An­ge­lo iz Pa­do­ve. Pr­vi po­da­ci o plem­s­tvu za­bi­lje­že­ni su u 15. sto­lje­ću, od ka­da po­tje­če i grb. Obi­telj je ta­da, kao jed­na od naj­sta­ri­jih cre­skih pa­tri­cij­skih lo­za, pos­ta­la do­na­tor otoč­nih sa­mos­ta­na fra­nje­va­ca tre­ćo­re­da­ca. No iako se o to­me u obi­te­lji go­vo­ri­lo, Na­ta­šu to u dje­tinj­stvu ni­je pre­vi­še za­ni­ma­lo. – Ka­da ima­te 14 go­di­na, on­da vas to ne za­ni­ma. Mi da­nas ne­ma­mo no­vac, dvor­ce, ko­nje, fer­ra­ri­je... sve što ima plem­s­tvo u En­gle­skoj. Ne­ka­da mi je to bi­lo glu­po spo­mi­nja­ti, pri­ča­ti o to­me. Mo­gu is­pred svog ime­na pi­sa­ti pl., ali to ne ra­dim – ka­že Na­ta­ša. Dva­de­se­to sto­lje­će ni­je ih šte­dje­lo. Imo­vi­na im je na­ci­ona­li­zi­ra­na, a čla­no­vi obi­te­lji ba­vi­li su se obič­nim za­ni­ma­nji­ma. – Ima­mo ve­lik ko­mad zem­lje ko­ji je pod za­šti­tom Mi­nis­tar­stva kulture. To je Pun­ta Kri­ža. Ta­mo je i cr­k­vi­ca ko­ja je 2014. ob­nov­lje­na – ka­že Na­ta­ša. Na Cre­su, oto­ku nje­zi­ne obi­te­lji, po­če­la je za­pra­vo i Na­ta­ši­na glaz­be­na ka­ri­je­ra. S 11 go­di­na po­če­la je svi­ra­ti kla­vir, no to ju je dr­ža­lo sa­mo go­di­nu da­na. A da će pos­ta­ti pje­va­či­ca, od­lu­či­la je če­ti­ri go­di­ne pos­li­je vra­ća­ju­ći se tra­jek- tom s pri­ja­te­lji­ca­ma iz kam­pa u cre­skoj Mar­tin­š­ći­ci. U pet uju­tro na tra­jek­tu pro­bu­di­la ju je jed­na vr­lo glas­na dje­voj­ka. – Rek­la sam joj: “Kaj se tak de­reš, pa zar ne vi­diš da lju­di spa­va­ju?” A ona mi je od­go­vo­ri­la: “Opros­ti, učim pje­va­nje u mu­zič­koj ško­li pa za­to imam ta­kav glas.” Bi­la sam za­ču­đe­na, mis­li­la sam da je pres­ta­ra za uče­nje pje­va­nja. Po­če­le smo raz­go­vor pa mi je objas­ni­la da se kla­sič­no pje­va­nje mo­žeš uči­ti tek kad na­vr­šiš 16-17 go­di­na. Doš­la sam ku­ći i od­mah ro­di­te­lji­ma rek­la da že­lim uči­ti pje­va­nje – pri­sje­ti­la se Na­ta­ša pa nas­ta­vi­la: – Nakon za­vr­šet­ka os­nov­ne glaz­be­ne ško­le za odras­le, a to je tra­ja­lo dvi­je go­di­ne, upisala sam još jed­nu go­di­nu sred­nje glaz­be­ne i, nakon ma­tu­re u re­dov­noj sred­njoj ško­li, upisala Mu­zič­ku aka­de­mi­ju. Na­ta­ša ka­že da je sluh nas­li­je­di­la od ro­di­te­lja. Maj­ka joj je bi­la spi­ke­ri­ca na ra­di­ju, a otac, ko­ji je za­vr­šio knji­žev­nost, krat­ko je bio pro­fe­sor u Fa­ža­ni, a po­tom je kao no­vi­nar HRT-a po­kre­nuo Ra­dio Pu­lu. – Upra­vo je on zas­lu­žan za sve pr­ve snim­lje­ne na­pje­ve is­tar­skog fol­k­lo­ra. To je nje­go­va po­vez­ni­ca s glaz­bom. A ma­ma Sla­von­ka bi­la je naj­pri­je spi­ke­ri­ca na Ra­di­ju Vukovar, a ta­tu je upoz­na­la kad je doš­la s dram­skom sku­pi­nom u Pu­lu. Dva­na­est go­di­na pos­li­je ro­di­la sam se ja. Ka­da sam ima­la tri go­di­ne, pre­se­li­li smo se u Zagreb ta­ko da sam ja za­pra­vo Za­grep­čan­ka. Ro­di­te­lji su me uvi­jek po­ti­ca­li na glaz­bu, pr­vi su uvi­dje­li moj ta­lent – is­ti­če. Zbog bri­ge o bo­les­nom ocu ovo lje­to ima ma­nje an­ga­žma­na. Je­dan kon­cert ima­la je u sr­p­nju na Pa­škim ljet­nim ve­če­ri­ma, za­tim na Kr­ku, a ve­če­ras nas­tu­pa na Cre­su.

Ha­lji­na pri­zi­va fla­men­co

Na toj mi­ni tur­ne­ji pra­ti je Vik­tor Vi­do­vić, naš poz­na­ti gi­ta­rist, s ko­jim već go­di­nu da­na ima duo Gi­ta­ra­me­zzo. Proš­le su go­di­ne nas­tu­pa­li u Are­ni u Pu­li, ne­dav­no u Li­sin­skom. Izvo­de špa­njol­sku kla­sič­ne skla­da­te­lje pa je svo­ju ha­lji­nu pri­la­go­di­la glaz­be­nom oda­bi­ru. – Cr­nu du­gu ha­lji­nu bez ru­ka­va upot­pu­nja­va cr­ve­ni bo­le­ro ši­rih ru­ka­va pa to­ale­ta pod­sje­ća na Špa­njol­sku, na fla­men­co – na­po­mi­nje Na­ta­ša, ko­ja za se­be ka­že da je bo­em­ske na­ra­vi: – Bo­em­sku cr­tu si­gur­no ni­sam stek­la u obi­te­lji ple­mi­ća, ali tko zna što su oni sve ra­di­li... Ša­lim se! Na­ta­ša je nakon ra­ta otiš­la u Švi­car­sku, po­tom se zbog lju­ba­vi pre­se­li­la u Ber­lin, odak­le je pu­to­va­la po ci­je­lom svi­je­tu i kao sa­mos­tal­na umjet­ni­ca stvo­ri­la za­vid­nu ka­ri­je­ru, a pri­je de­set go­di­na zbog obi­te­lji se vra­ti­la u Hr­vat­sku. I ni­je po­ža­li­la: – Stran­ci su hlad­ni, otu­đe­ni, po­go­to­vo u gra­do­vi­ma. Svat­ko ži­vi za se­be. No, pu­no su or­ga­ni­zi­ra­ni­ji, pla­ća­ju od­mah za obav­lje­ni po­sao. Ov­dje u Hr­vat­skoj ho­no­rar če­ka­te po dva, tri mje­se­ca. Ali mi smo pa­me­tan na­rod ko­ji je svjes­tan pro­laz­nos­ti ži­vo­ta i zna uži­va­ti u tom krat­kom pe­ri­odu ko­ji ima­mo. Tak­vi su svi juž­nja­ci i za­to mi je najljepše bi­lo u Ma­dri­du – ot­kri­la je Na­ta­ša. Ame­rič­ki ma­ga­zin “Fan­fa­re” na­šu je me­zzo­so­pra­nis­ti­cu svr­stao u druš­tvo pje­vač­kih ve­li­ka­na po­put Pa­va­rot­ti­ja, me­đu zvi­jez­de kla­sič­ne glaz­be poz­na­te ši­ro­koj pu­bli­ci: – Na tom po­pi­su Top Col­lec­ti­ons: Vo­cal naš­la sam se sa su­rad­ni­com, pi­ja­nis­ti­com Mi­jom Ele­zo­vić zbog CD-a ”Mig­non aus Go­et­hes ‘Wil­helm Me­is­ters Le­hr­ja­hre’”, ko­ji se pro­da­je di­ljem svi­jet. Izvo­di­mo Li­ed, ko­ji pje­vam na nje­mač­kom, osim Čaj­kov­skog, ko­jeg pje­vam na ru­skom je­zi­ku. Ri­ječ je o pje­sa­ma ko­je pje­va Mig­non iz Go­et­he­ova ro­ma­na “Na­uko­va­nje Wil­hel­ma Me­is­te­ra”. Za­is­ta je ve­li­ka čast što su ga iz­da­li Ni­jem­ci.

Stran­ci su hlad­ni, otu­đe­ni, po­go­to­vo u gra­do­vi­ma. Svat­ko ži­vi za se­be. No, pu­no su or­ga­ni­zi­ra­ni­ji, pla­ća­ju od­mah za obav­lje­ni po­sao O raz­lo­zi­ma za­što se nakon res­pek­ta­bil­ne ino­zem­ne ka­ri­je­re vra­ti­la u Hr­vat­skoj i na­šim ma­na­ma

TRADICIJA, A NE BO­GAT­STVO Ne­ma­mo no­vac, dvor­ce, fer­ra­ri­je kao bri­tan­sko plem­s­tvo, ali ja pje­vam na Cre­su uz zde­nac na ko­jem je grb mo­je obi­te­lji star 500 go­di­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.