Porez na ne­kret­ni­ne od­go­đen, a nitko još ne zna što do­no­si

Taj je porez uve­den, pa se od nje­ga odus­ta­lo 80-ih godina, da­lje od pri­jed­lo­ga za­ko­na nije oti­šao ni Li­nić, a Ma­ri­ćev za­kon sto­pi­ran je če­ti­ri mje­se­ca pri­je pri­mje­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Lju­bi­ca Ga­ta­rić ZAGREB

U Hr­vat­skoj se ne zna ni vri­jed­nost stam­be­nog fon­da, za­to je ko­mu­nal­na nak­na­da okos­ni­ca Ma­ri­će­va mo­de­la opo­re­zi­va­nja ne­kret­ni­na

Sve dok Sa­bor ne pro­mi­je­ni za­kon, lo­kal­ne će vlas­ti nas­ta­vi­ti s us­tro­ja­va­njem ba­za po­da­ta­ka o ne­kret­ni­na­ma i pri­pre­ma­ma za nji­ho­vo opo­re­zi­va­nje, ta­ko da će se ro­vov­ska bitka o po­tre­bi opo­re­zi­va­nja ne­kret­ni­na nas­ta­vi­ti i na­kon pre­mi­je­ro­ve iz­ja­ve da će od­go­di­ti pla­ća­nje po­re­za. Nije na­od­met pod­sje­ti­ti da se Hrvatska, is­ti­na unu­tar SFRJ, već jed­nom upus­ti­la u ma­sov­no opo­re­zi­va­nje imo­vi­ne, ali ana­li­ti­čar­ka Ins­ti­tu­ta za jav­ne fi­nan­ci­je Ma­ri­na Kes­ner-Škreb pod­sje­ća da je ci­je­li pro­jekt nes­lav­no pro­pao, zbog ni­za pro­ble­ma ko­ji su i danas pri­sut­ni.

I Nje­mač­ka mi­je­nja pro­cje­ne

Po­zi­va­ju­ći se na rad pro­fe­so­ra Ju­re Ši­mo­vi­ća iz 1989. go­di­ne, Ma­ri­na Kes­ner-Škreb je u jed­nom od tzv. news­let­te­ra na­ve­la da ju­gos­la­ven­ski porez na imo­vi­nu iz 1980-ih nije po­lu­čio za­cr­ta­ne ci­lje­ve jer je po­rez­na os­no­vi­ca ne­re­al­no ut­vr­đi­va­na, evi­den­ci­je o imo­vi­ni bi­le su ne­pot­pu­ne, a Upra­va druš­tve­nih pri­ho­da, ka­ko se ta­da na­zi­va­la Po­rez­na upra­va, ne­pri­prem­lje­na za na­pla­tu. - Bez ob­zi­ra na to što je proš­lo mno­go vre­me­na, či­ni se da slič­ni pro­ble­mi pos­to­je i danas - upo­zo­ra­va­la je Kes­ner-Škreb am­bi­ci­oz­nog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Slav­ka Li­ni­ća ko­je­mu ni u dva man­da­ta nije poš­lo za ru­kom da uve­de porez na ne­kret­ni­ne. Ia­ko je pri­jed­log Li­ni­će­va po­re­za na ne­kret­ni­ne bio ra­di­kal­ni­ji od Ma­ri­će­va za­kon­skog rje­še­nja, Li­nić je 2012. go­di­ne imao ve­ću po­dr­šku jav­nos­ti ne­go što je ima Zdrav­ko Ma­rić danas jer je us­pio uvje­ri­ti do­bar dio gra­đa­na da će ku­će u ko­ji­ma ži­ve ili ko­je su stav­lje­ne u ne­ku funk­ci­ju bi­ti iz­u­ze­te od opo­re­zi­va­nja, a da će pod udar do­ći bo­ga­ta­ši s vi­še vri­jed­nih ne­kret­ni­na. Sa­daš­nja dr­žav­na i lo­kal­na ad­mi­nis­tra­ci­ja ni­su se pre­tje­ra­no ni upu­šta­le u objaš­nja­va­nje no­vih za­kon­skih rje­še­nja, ta­ko da ne pos­to­je pre­ciz­ne si­mu­la­ci­je ko­je bi po­ka­za­le tko bi i ko­li­ko pla­ćao. Uos­ta­lom, pre­ma pla­nu i pro­gra­mu za ovu go­di­nu, te bi se si­mu­la­ci­je mo­gle sas­ta­vi­ti tek pot­kraj go­di­ne. Ne­ovis­no o Plen­ko­vi­će­voj od­go­di, nitko od mje­ro­da­va­nih jav­no nije re­kao bi li op­ći­ne i gra­do­vi sti­gli po­pi­sa­ti i pra­vil­no opo­re­zo­va­ti sve ne­kret­ni­ne u idu­ćih pet mje­se­ci. Struč­nja­ci ka­žu da je opo­re­zi­va­nje ne­kret­ni­na naj­kom­pli­ci­ra­ni­ji po­rez­ni oblik jer tra­ži pu­no zna­nja, pri­pre­ma pa i nov­ca za raz­mjer­no ma­le pri­ho­de, zbog če­ga je to u os­no­vi i naj­ma­nje is­pla­tiv porez. Us­po­red­be ra­di, dr­ža­va go­to­vo da i ne­ma do­dat­nih tro­ško­va s na­pla­tom PDV-a ili po­re­za na do­ho­dak jer tvrt­ke i po­rez­ni obvez­ni­ci sa­mi obav­lja­ju ad­mi­nis­tra­tiv­ni po­sao i no­vac pro­s­lje­đu­ju u pro­ra­čun. Kod ne­kret­ni­na to nije ta­ko, pa i da­le­ko ra­zvi­je­ni­je i is­kus­ni­je dr­ža­ve svo­je pro­ra­čun­ske pri­ho­de te­me­lje na tzv. in­di­rek­t­nim po­re­zi­ma - što su po­re­zi či­ja se na­pla­ta mo­že pre­va­li­ti na po­rez­nog obvez­ni­ka, a lo­kal­nim vlas­ti­ma pre­pu­šta­ju da se bak­ću s di­rek­t­nim po­re­zi­ma kao što je to imo­vi­na. Kes­ner-Škreb ka­že da je opo­re­zi­va­nje ne­kret­ni­na u os­no­vi “mno­go vi­ke ni­za­što”. Čak i bo­ga­te nje­mač­ke po­kra­ji- ne sva­kih 30 godina mi­je­nja­ju vri­jed­nost jed­nom pro­ci­je­nje­nih ne­kret­ni­na, a Hrvatska za­pra­vo i ne zna ko­li­ko danas vri­je­di stam­be­ni fond u zemlji.

Mo­di­fi­ka­ci­ja nak­na­de

Za­kon ko­ji je do­nio Zdrav­ko Ma­rić la­ga­na je mo­di­fi­ka­ci­ja do­sa­daš­nje ko­mu­nal­ne nak­na­de i ne­ma os­nov­ne ka­rak­te­ris­ti­ke ne­kret­nin­skog po­re­za, kod ko­je­ga je bit­no odre­di­ti po­čet­ne vri­jed­nos­ti ne­kret­ni­na, tro­šak odr­ža­va­nja ne­kret­ni­ne, go­diš­nju re­va­lo­ri­za­ci­ju i iz­nos amor­ti­za­ci­je ovis­no o ula­ga­nju i iz­no­su stam­be­nih kre­di­ta. Ve­ći­na ze­ma­lja ko­je ima­ju porez na ne­kret­ni­ne odre­di­le su i mi­ni­mum stam­be­ne po­vr­ši­ne po čla­nu do­ma­ćins­tva ko­ji se ne­će opo­re­zi­va­ti.

Li­ni­ćev pri­jed­log za­ko­na imao je ve­ću po­dr­šku jav­nos­ti jer je ci­ljao na bo­ga­te vlas­ni­ke Ve­ći­na ze­ma­lja ko­je ima­ju taj porez odre­di­le su i neo­po­re­ziv mi­ni­mum kva­dra­ta

Ka­ko je po­če­lo s is­e­lja­va­njem, Sla­vo­ni­ja će ima­ti vi­še ne­kret­ni­na ne­go sta­nov­ni­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.