Sa­ču­vaj­mo hr­vat­sko-sr­p­ski to­le­rant­ni su­ži­vot

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - prof. dr. Ol­ga Ca­re­vić čla­ni­ca Znans­tve­nog vi­je­ća za mir i ljud­ska pra­va HAZU

Mno­go je godina hr­vat­ski na­rod pro­miš­ljao o stva­ra­nju sa­mos­tal­ne i su­ve­re­ne Do­mo­vi­ne, ali put do slo­bo­de bio je dug i tr­no­vit. O tim te­škim vre­me­ni­ma svje­do­če broj­na po­vi­jes­na, znans­tve­na, kul­tur­na i dru­ga svje­do­če­nja. Sje­ti­mo se ri­je­či Ala­ina Fin­ki­el­kra­uta, fran­cu­skog pro­fe­so­ra so­ci­olo­ških zna­nos­ti ko­ji je u raz­go­vo­ru s uva­že­nim no­vi­na­rom Mir­kom Ga­li­ćem, biv­šim ve­le­pos­la­ni­kom u Pa­ri­zu iz­ja­vio: “Odu­vi­jek sam bio ga­nut čež­njom na­ro­da na sa­mo­opre­dje­lje­njem. Hrvatska je na­pad­nu­ta sa­mo za­to što se na­rod opre­di­je­lio za slo­bo­du, su­ve­re­ni­tet i neo­vis­nost svo­je Do­mo­vi­ne”. (Mir­ko Ga­lić, Zr­ca­lo nad Hr­vat­skom, pa­ri­ški raz­go­vo­ri, 1992.1993., Ne­djelj­na Dal­ma­ci­ja, Split 1994.). Na­ža­lost sto­ljet­na čež­nja hr­vat­skog na­ro­da bi­la je osu­je­će­na. Pri­sje­ti­mo se pred­sto­je­ćeg 17. ko­lo­vo­za! To­ga da­tu­ma, 1990. go­di­ne po­bu­nje­ni su gra­đa­ni sr­p­ske na­ci­onal­nos­ti pos­ta­vi­li bal­va­ne oko Kni­na i dru­gih gra­do­va s na­mje­rom da se stvo­ri sr­p­ska en­k­la­va, a po­tom pri­po­ji Sr­bi­ji… bio je to po­li­tič­ki pro­gram sr­p­skog po­li­ti­ča­ra Ili­je Ga­ra­ša­ni­na (1812.1874.) pod nas­lo­vom “Svi Sr­bi u jed­noj dr­ža­vi”. Mi­ro­lju­bi­va upo­zo­re­nja iz zem­lje i ino­zem­s­tva ni­su mo­gli za­us­ta­vi­ti sr­p­ski im­pe­ri­ja­li­zam ko­ji se pre­to­čio u rat­nih vi­hor ve­li­kih raz­mje­ra. Iz­gub­lje­ni su mno­gi ži­vo­ti, odras­lih i dje­ce a mno­gi su gra­đa­ni pro­tje­ra­ni sa svo­jih og­nji­šta. Nji­ho­ve su ku­će sru­še­ne i spa­lje­ne. Jed­na­ku su sud­bi­nu do­ži­vje­li po­vi­jes­ni i kul­tur­ni spo­me­ni­ci, zdrav­s­tve­ne us­ta­no­ve pa čak i dje­čji vr­ti­ći! Opus­to­še­ni su mno­gi gra­do­vi, a Vu­ko­var je bio go­to­vo srav­njen sa zem­ljom. Go­di­na­ma nas je Vu­ko­var pod­sje­ćao na Hi­ro­shi­mu i Na­ga­sa­ki ko­ji je upra­vo na da­naš­nji dan, 9. ko­lo­vo­za ka­da pi­šem ovaj tekst, obi­lje­žio 72. go­di­nu od na­pa­da ba­ca­njem atom­ske bom­be! Mno­go je vre­me­na proš­lo u po­ku­ša­ji­ma da se mir­nim pu­tem os­lo­bo­de oku­pi­ra­ni hr­vat­ski pros­to­ri, čak ni Plan Z-4 ko­ji je pru­žao naj­ši­ru auto­no­mi­ju tzv. SAO Kra­ji­ni nije bio pri­hvat­ljiv. Hrvatska je ta­da kre­nu­la u os­lo­bo­đe­nje svo­jih te­ri­to­ri­ja voj­no-re­dar­stve­nim ak­ci­ja­ma Blje­sak u svib­nju i Olu­ja u ko­lo­vo­zu 1995. Ak­ci­je su iz­ve­de­ne u su­gla­sju s po­t­vr­đe­nom Re­zo­lu­ci­jom Vi­je­ća si­gur­nos­ti UN iz 1993. na te­me­lju me­đu­na­rod­nih priz­na­tih gra­ni­ca. U tim je ak­ci­ja­ma os­lo­bo­đen naj­ve­ći dio oku­pi­ra­nih hr­vat­skih te­ri­to­ri­ja. Sva­ke se go­di­ne 5. ko­lo­vo­za sve­ča­no obi­lje­ža­va Dan po­bje­de i Do­mo­vin­ske za­hval­nos­ti i Dan hr­vat­skih bra­ni­te­lja. Ne­os­por­no je, da su ti­je­kom voj­no-re­dar­stve­nih ak­ci­ja gra­đa­ni sr­p­ske na­ci­onal­nos­ti u ko­lo­na­ma na­pu­šta­li Hr­vat­sku i po­tra­ži­li uto­či­šte u dru­gim zem­lja­ma. Na­ža­lost, ti­je­kom rat­nih zbi­va­nja imo­vi­na mno­gih gra­đa­na, hr­vat­ske, sr­p­ske i dru­gih na­ci­onal­nos­ti bi­la je op­ljač­ka­na. Osim rat­nih žr­ta­va bi­lo je i po­či­nje­nih rat­nih zlo­či­na ko­ji se mo­ra­ju pro­ce­su­ira­ti bez ob­zi­ra na na­ci­onal­nu i vjer­sku pri­pad­nost. Go­vo­re­ći o ra­tu kao po­vre­di ljud­skih vri­jed­nos­ti i slo­bo­de de­mo­krat­skog svi­je­ta, vri­jed­no sje­ti­ti se da­tu­ma 15. si­ječ­nja 1998. ka­da je za­vr­še­na mi­rov­na mi­si­ja UNTAES, poz­na­ti­ja kao mir­na re­in­te­gra­ci­ja hr­vat­skog Po­du­nav­lja bez ijed­ne žr­tve i is­pa­lje­nog met­ka.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.