Smrt kar­di­na­lu – slo­bo­da na­ro­du!

Glav­ni ju­nak ovog jav­nog li­ko­va­nja nad Bo­za­ni­će­vom bo­leš­ću je dr. Pa­ul Stub­bs, na­še znans­tve­no, ci­vil­no, ljud­sko­pra­va­ško po­ja­ča­nje iz En­gle­ske. Je li za­mis­li­vo da Hr­vat u Lon­do­nu pos­ta­ne član vi­je­ća ko­je kro­ji ta­moš­nju na­ci­onal­nu obra­zov­nu i znans­tve­nu po

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Ni­no Ras­pu­dić

SDP-ov biv­ši sa­bor­ski zas­tup­nik Da­mir To­mić u ko­men­ta­ru na co­ol obja­vu “Umri Jo­si­pe ti­to mo­žeš” pi­še “ne­će grom u ko­pri­ve”, či­me valj­da re­zig­ni­ra­no su­ge­ri­ra ka­ko iz­ne­nad­ne, gro­mo­vi­te zdrav­s­tve­ne kom­pli­ka­ci­je po­ga­đa­ju sa­mo an­ti­fa­šis­tič­ko cvi­je­će, a ne ta­mo ne­ku kle­ri­kal­nu ko­pri­vu

Do­bro za­pam­ti­te ove vru­ći­ne ka­ko do­go­di­ne ne bi opet go­vo­ri­li o “ne­za­pam­će­nim vru­ći­na­ma” – do­bar je sa­vjet ko­ji kru­ži druš­tve­nim mre­ža­ma, a ko­jeg će ve­ći­na či­ta­te­lja za­bo­ra­vi­ti i pri­je ne­go ovo­go­diš­nju že­gu, pa će­mo od 2018. opet la­men­ti­ra­ti na­no­vo. U di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske tem­pe­ra­tu­ra je pre­la­zi­la i če­tr­de­set u hla­du što je na ru­bu ele­men­tar­ne ne­po­go­de ka­da se i for­mal­no obus­tav­lja nor­ma­lan rad­ni i ži­vot­ni ri­tam. Vru­ći­ne, ka­ko ne­pres­ta­no tu­pe li­ječ­ni­ci, na­ro­či­to po­ga­đa­ju sta­ri­je lju­de ko­ji­ma se sto­ga pre­ko da­na ne pre­po­ru­ču­je iz­la­zak iz ku­će. U tu ka­te­go­ri­ju gra­đa­na spa­da i šez­de­se­to­smo­go­diš­nji kar­di­nal Jo­sip Bo­za­nić ko­ji je proš­log tjed­na zbog iz­ne­nad­nih zdrav­s­tve­nih pro­ble­ma za­dr­žan na pre­tra­ga­ma i na li­ječ­nič­ku pre­po­ru­ku ot­ka­zao od­la­zak u Imot­ski gdje je tre­bao pre­dvo­di­ti mi­su po­vo­dom Gos­pe od an­đe­la. Vi­jest o kar­di­na­lo­vom zdrav­s­tve­nom pro­ble­mu iz­a­zva­la je, no­go­met­nim rječ­ni­kom ka­za­no, pra­vu erup­ci­ju odu­šev­lje­nja na di­je­lu li­je­ve po­li­tič­ke, me­dij­ske i ci­vil­ne sce­ne. Vr­hu­nac je bi­la Fa­ce­bo­ok obja­va An­ti­fa­šis­tič­kog vjes­ni­ka, ko­ji je sta­vio po­vez­ni­cu na vi­jest “Kar­di­nal Bo­za­nić za­vr­šio u bol­ni­ci” pod naj­a­vom – “Umri Jo­si­pe ti­to mo­žeš” (upra­vo ta­ko ne­pi­sme­no, gdje je “ti to” fre­udov­skom oma­škom spo­je­no u naj­dra­ži im na­di­mak). Ri­je­či­ma ko­ji­ma hra­bri­mo di­je­te ko­jem ne­dos­ta­je još ma­lo odvaž­nos­ti da pro­pli­va ili atle­ti­ča­ra du­go­pru­ga­ša da is­tr­či do kra­ja, na­ši an­ti­fa­šis­ti so­ko­le kar­di­na­la da umre. Me­đu ko­men­ta­ri­ma is­pod te obja­ve po­put “što pri­je to bo­lje” ili “da nije tu­mor? Bio bi to je­dins­tven slu­čaj da je tu­mor do­bio čo­vje­ka umjes­to obr­nu­to”, naš­li su se i iz­lje­vi ne­pa­tvo­re­nog an­ti­fa­šiz­ma ne­kih is­tak­nu­tih pri­pad­ni­ka po­li­tič­ke, ali i znans­tve­ne i NVO eli­te. SDP-ov biv­ši sa­bor­ski zas­tup­nik Da­mir To­mić u ko­men­ta­ru na co­ol obja­vu “Umri Jo­si­pe ti­to mo­žeš” pi­še “ne­će grom u ko­pri­ve”, či­me valj­da re­zig­ni­ra­no su­ge­ri­ra ka­ko iz­ne­nad­ne, gro­mo­vi­te zdrav­s­tve­ne kom­pli­ka­ci­je ko­je za­vr­ša­va­ju smr­ću po­ga­đa­ju sa­mo an­ti­fa­šis­tič­ko cvi­je­će i ple­me­ni­to lje­vi­čar­sko bi­lje, a ne ta­mo ne­ku kle­ri­kal­nu ko­pri­vu. No su­de­ći pre­ma ko­li­či­ni an­ti­fa-me­tu­za­le­ma, te­za mu ne sto­ji. Na kas­ni­je pi­ta­nje no­vi­na­ra o tom skan­da­loz­nom ko­men­ta­ru SDP-ova ma­ću­hi­ca se ne ogra­đu­je ni­ti is­pri­ča­va već ka­že ka­ko on ba­rem ne po­zi­va na stri­je­lja­nje kao što je HDZ-ovac Ma­ru­šić na­pi­sao za Ini­ci­ja­ti­vu mla­dih za ljud­ska pra­va (hr­vat­ski – Op­s­truk­ci­ja sta­rih kr­ši­te­lja ljud­skih pra­va). Sve to do­volj­no go­vo­ri o obo­ji­ci. Što bi se za an­ti­fa­šis­te pro­mi­je­ni­lo na­bo­lje da im se ko­jim slu­ča­jem že­lja is­pu­ni­la i da je za­gre­bač­ki nad­bi­skup kar­di­nal Jo­sip Bo­za­nić taj dan umro? Mis­le li ka­ko on­da vi­še ne bi bi­lo nad­bi­sku­pi­je? Ka­ko bi se ci­je­la “fir­ma” ras­pus­ti­la? Da nitko vi­še od Hr­va­ta ni­ka­da ne bi pos­tao kar­di­nal? Mo­žda ih nitko nije oba­vi­jes­tio da nad­bi­skup nije jed­no­krat­na funk­ci­ja, ka­ko to nije “Ti­to”, već sve i da se do­go­di­lo to što su pri­želj­ki­va­li, da bi se iz­a­brao dru­gi? Mo­žda i čvr­š­ći, žeš­ći, elok­vent­ni­ji, ka­riz­ma­tič­ni­ji, za njih pro­ble­ma­tič­ni­ji od in­tro­ver­ti­ra­nog i kon­ci­li­jant­nog Bo­za­ni­ća, ko­jem ipak jav­no po­ru­ču­ju da crk­ne. Sla­vi­li su ga kad je kra­jem de­ve­de­se­tih s pra­vom iz­re­kao sin­tag­mu “gri­jeh struk­tu­ra” za lo­pov­luk pod pla­štom HDZ-a. Na­kon to­ga nije se iz­rav­no pet­ljao u po­li­ti­ku i ne­ma utje­caj i omi­lje­nost u na­ro­du ko­ju je imao nje­gov pret­hod­nik Ku­ha­rić, is­ti­na u dru­ga­či­jim vre­me­ni­ma. Ia­ko se ra­ci­onal­no gle­da­no Bo­za­ni­će­vim od­la­skom An­ti­fa­šis­tič­kom vjes­ni­ku i nje­go­vim ko­men­ta­to­ri­ma ni­ma­lo ne bi olak­šao ži­vot, iz­gle­da ka­ko dru­go­vi jed­nos­tav­no vo­le ču­ti da je je­dan “fa­šist” ma­nje. Glav­ni ju­nak ovog jav­nog li­ko­va­nja nad Bo­za­ni­će­vom bo­leš­ću i za­zi­va­nja nje­go­ve smr­ti ipak nije is­tak­nu­ti SDP-ovac To­mić, već dr. Pa­ul Stub­bs, na­še znans­tve­no, ci­vil­no, ljud­sko­pra­va­ško po­ja­ča­nje iz En­gle­ske ko­ji je u ko­men­ta­ru na An­ti­fa­šis­tič­ku vi­jest “Umri Jo­si­pe, ti­to mo­žeš” na ma­te­rin­skom je­zi­ku na­pi­sao: “Die you evil S of aB”, u pri­je­vo­du: “Umri, zli kur­vin si­ne”. Pa­ul Stub­bs je znans­tve­ni sa­vjet­nik u traj­nom zva­nju na Eko­nom­skom ins­ti­tu­tu u Za­gre­bu. Taj čo­vjek ko­ji jav­no kar­di­na­lu po­ru­ču­je “umri zli kur­vin si­ne” član je na­šeg Na­ci­onal­nog vi­je­ća za zna­nost, vi­so­ko obra­zo­va­nje i teh­no­lo­ški ra­zvoj. Od­ne­dav­no je i član plat­for­me Zagreb je naš. Stub­bs je u Hr­vat­sku sti­gao 1993. kao vo­lon­ter u iz­bje­glič­kim kam­po­vi­ma, os­tao je traj­no i nas­ta­vio dje­lo­va­ti u ci­vil­nom druš­tvu. Iz­me­đu os­ta­log, je­dan je od os­ni­va­ča Cen­tra za mi­rov­ne stu­di­je. Stub­bs ne ar­gu­men­ti­ra za­što že­li da kar­di­nal, ko­jem je tog da­na poz­li­lo umre i za­što sma­tra da je zao. Ne objaš­nja­va ni za­što Bo­za­ni­će­vu maj­ku jav­no na­zi­va kur­vom? Sve što je poz­na­to o Din­ki Bo­za­nić rođ. Val­ko­vić je da je čes­ti­ta že­na s oto­ka Kr­ka či­ji mo­ral nitko osim Stub­b­sa do sa­da nije do­vo­dio u pi­ta­nje. Je li za­mis­li­vo da Hr­vat do­se­li u London, pos­ta­ne član vi­je­ća ko­je kro­ji ta­moš­nju na­ci­onal­nu obra­zov­nu i znans­tve­nu po­li­ti­ku, a us­put re­kre­ativ­no na vi­jest da je kra­lji­ci poz­li­lo is­ka­zu­je že­lju da sta­ra har­pi­ja oteg­ne pap­ke ili je na­zi­va kur­vom? Stub­bs se slje­de­ći dan jav­no is­pri­čao, oči­to svjes­tan ka­ko bi čak i u ovak­voj po­luk­met­skoj i po­lu­ko­lo­ni­jal­noj Hr­vat­skoj mo­gao ima­ti štet­nih po­s­lje­di­ca po znans­tve­nu i dru­gu ka­ri­je­ru, ali nije za­vi­rio u ko­ri­jen svog po­ri­va da se ta­ko ogla­si. Te­ško je po­vje­ro­va­ti da je u jed­nom da­nu do­ži­vio pav­lov­sko obra­će­nje na os­nov­ne hu­ma­ne vri­jed­nos­ti i da vi­še ne­ma ni­kak­ve ve­ze sa Stub­b­som ko­ji je dan ra­ni­je jav­no li­ko­vao jer je čo­vjek ko­ji je na če­lu hr­vat­ske fi­li­ja­le ins­ti­tu­ci­je sta­re dvi­je ti­su­će godina, ko­joj pri­pa­da de­ve­de­set pos­to sta­nov­ni­ka zem­lje, za­vr­šio u bol­ni­ci, na­zi­va­ju­ći ga pri­tom kur­vi­nim si­nom i za­zi­va­ju­ći mu smrt. Ka­kav je to čo­vjek i ko­ja je to tra­di­ci­ja? Nije to ra­di­ćev­ski an­tik­le­ri­ka­li­zam, ko­ji je la­tent­no pri­su­tan u di­je­lu na­ro­da i sin­te­ti­zi­ran u iz­re­ci – od Cr­k­ve ni bli­zu ni da­le­ko, već ne­ka vrsta vjer­ske mrž­nje i ne­tr­pe­lji­vos­ti iz po­zi­ci­je se­ku­lar­nog fun­da­men­ta­liz­ma ko­ji vi­še ne­ma ve­ze s pro­s­vje­ti­telj­skim ra­zu­mom već za­vr­ša­va u mrž­nji i bez­um­lju. Ne znam pos­to­ji li i na ko­ji na­čin dje­lu­je etič­ko po­vje­rens­tvo na Eko­nom­skom ins­ti­tu­tu gdje Stub­bs ra­di ili unu­tar plat­for­me Zagreb je naš i dru­gih udru­ga ko­jih je član i ka­ko mu se, ako je nje­go­vo po­ka­ja­nje u tre­nut­ku po­ja­ča­ne svi­jes­ti bi­lo is­kre­no, mo­že po­mo­ći da ga opet ne sav­la­da is­ti mrač­ni po­riv. Mo­že li se ova vrsta ra­di­ka­liz­ma, mrž­nje i agre­si­je “li­je­či­ti”? Mo­žda bi bi­lo ko­ris­no pre­uze­ti ne­ka iskus­tva po­put šved­skih te­ra­pi­ja re­so­ci­ja­li­za­ci­je ra­di­ka­li­zi­ra­nih mla­di­ća po­vrat­ni­ka iz Si­ri­je. Čes­to se ču­je – bio je ok mla­dić, a on­da se ra­di­ka­li­zi­rao. Ta­ko se iz­gle­da i ne­ki na­ši mla­di­ći i dje­voj­ke iz do­brih obi­te­lji na­kon što upi­šu odre­đe­ne stu­di­je ili po­ha­đa­ju iz­vjes­ne nev­la­di­ne se­mi­na­re “ra­di­ka­li­zi­ra­ju” pa poč­nu za­zi­va­ju smrt kar­di­na­la jav­no po Fa­ce­bo­oku. Ka­ko ih re­ha­bi­li­ti­ra­ti, po­mo­ći im da usvo­je os­no­ve em­pa­ti­je, to­le­ran­ci­je, bon­to­na? I An­ti­fa­šis­tič­ki vjes­nik je obja­vio “is­pri­ku” za nas­lov “Umri Jo­si­pe ti­to mo­žeš”, u ko­joj sto­ji da je to sta­vio “naj­mla­đi i naj­ra­zi­gra­ni­ji član re­dak­ci­je” te uz ge­džo­van­sko še­ga­če­nje do­da­je ka­ko je taj “naj­mla­đi i naj­ra­zi­gra­ni­ji” drug “bu­du­ći da nije is­ka­zao ža­lje­nje zbog svog či­na ko­ji ide na te­ret i os­tat­ku re­dak­ci­je zbog pro­pus­ta da se taj čin is­pra­vi i ra­ni­je, stri­je­ljan”. Na­kon te ur­ne­bes­ne ša­le an­ti­fa­šis­ti po­ka­zu­ju i za­vid­no poz­na­va­nje kr­š­ćan­ke ci­vi­li­za­ci­je i Cr­k­ve kroz po­vi­jest: “Kar­di­na­lu Bo­za­ni­ću že­li­mo brz opo­ra­vak i po­vra­tak vri­jed­nos­ti­ma ra­no­ga kr­š­ćans­tva”, do­da­ju­ći na kra­ju te “is­pri­ke”, ne­izos­tav­ni poz­drav “SF-SN!” Za mla­đe či­ta­te­lje, kra­ti­ca “SF” se ne od­no­si na znans­tve­nu fan­tas­ti­ku, ia­ko gra­ni­či s njom, već zna­či “smrt fa­šiz­mu”, pri če­mu va­lja ima­ti na umu ka­ko su “fa­šis­ti” svi osim sa­mo­dek­la­ri­ra­nih “an­ti­fa­šis­ta”, a “SN” ni­su sport­ske no­vos­ti već “slo­bo­da na­ro­du”, a na­rod su opet sa­mo oni. Jao zem­lja­ma ko­je je u po­vi­jes­ti za­de­sio fa­ši­zam, a bla­go oni­ma ko­je je za­obi­šao ova­kav an­ti­fa­ši­zam!

GO­RAN STANZL/PIXSELL

Stub­bs se jav­no is­pri­čao, oči­to svjes­tan ka­ko bi čak i u ovak­voj po­luk­met­skoj i po­lu­ko­lo­ni­jal­noj Hr­vat­skoj mo­gao ima­ti štet­nih po­s­lje­di­ca po znans­tve­nu i dru­gu ka­ri­je­ru

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.