BIT ĆU DERVIŠ AHMED NURIDIN U SPLITU

Tomislav Petranović o pre­mi­je­ri ba­le­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Ma­ja Pej­ko­vić-Ka­ćan­ski pa­no­ra­ma @ve­cer­nji.net

Pre­mi­je­ra ovog ba­le­ta za­ka­za­na je za 14. ko­lo­voz, na za­tva­ra­nju Split­skog lje­ta, a nas­lov­nu ulo­gu ple­še gost iz Za­gre­ba Zad­njeg da­na ovo­go­diš­njeg Split­skog lje­ta 14. ko­lo­vo­za na ve­li­koj po­zor­ni­ci HNK Split pre­mi­jer­no će bi­ti iz­ve­den ba­let “Derviš i smrt” ko­re­ogra­fa Igo­ra Ki­ro­va, u ko­jem će nas­lov­nu ulo­gu der­vi­ša Ah­me­da Nu­ru­di­na ple­sa­ti gost iz Za­gre­ba, na­ci­onal­ni pr­vak Ba­le­ta HNK Zagreb Tomislav Petranović. Ri­ječ je o ba­let­nom upri­zo­re­nju slav­nog ro­ma­na Meše Selimovića za ko­je li­bre­to pot­pi­su­je Sa­šo Di­mo­ski, a glaz­bu je skla­dao Go­ran Boj­čev­ski, dok je kos­ti­me kre­irao je­dan od naj­poz­na­ti­jih kos­ti­mo­gra­fa s ovih pros­to­ra Alek­san­dar No­sh­pal. Ot­kri­va­nje du­še glav­na je te­ma ove ba­let­ne pri­če, a šef split­skog Ba­le­ta Igor Ki­rov za no­si­te­lja glav­ne ulo­ge ima sa­mo ri­je­či hva­le. Što­vi­še, na­zi­va ga “ple­sa­čem ve­li­kog ka­li­bra” te is­ti­če ka­ko je nje­go­vu ka­ri­je­ru pra­tio na sce­na­ma Za­gre­ba, Be­ča i Li­sa­bo­na, na ko­ji­ma je Petranović os­ta­vio ne­iz­bri­siv trag.

ULOGA PO SLAVNOM DJELU MEŠE SELIMOVIĆA MOJ JE NAJTEŽI PO­SAO

Ve­li­ka je šte­ta što će­mo ovaj ba­let ple­sa­ti sa­mo jed­nom na Split­skom lje­tu, ali na sre­ću, on će iti na re­per­to­aru HNK Split ove je­se­ni

To­mis­la­va Pe­tra­no­vi­ća, na­ci­onal­nog pr­va­ka Ba­le­ta za­gre­bač­kog HNK, jed­nog od ri­jet­kih hr­vat­skih ba­le­ta­na ko­ji su za­vid­nu ka­ri­je­ru os­tva­ri­li u ino­zem­s­tvu, dos­lov­ce smo “uhva­ti­li” u pa­uzi na­por­nih pro­ba, na split­skom zviz­da­nu kad se bez ima­lo pre­tje­ri­va­nja “di­sa­lo na škr­ge”.

Pr­vi put ple­še­te u Splitu, re­la­tiv­no kas­no u va­šoj ka­ri­je­ri. Ka­ko je uop­će doš­lo do su­rad­nje s ko­re­ogra­fom Igo­rom Ki­ro­vom?

Da, pr­vi put ple­šem u Splitu. Ki­ro­va ja­ko ci­je­nim kao ko­re­ogra­fa, a pri­vuk­la me i či­nje­ni­ca da je ri­ječ o ba­let­nom upri­zo­re­nju kul­t­nog dje­la Meše Selimovića. Ko­li­ko mi je poz­na­to, sa­mo je Dra­go Bol­din pos­ta­vio ovaj ba­let u Sa­ra­je­vu. Ulo­ge kao što je derviš jed­nos­tav­no se ne mo­gu od­bi­ti. Ri­jet­ki su tre­nu­ci ka­da ple­sač do­bi­je tak­vu pri­li­ku. Obič­no ple­še­mo prin­če­ve, ha­ha­ha... Is­ti­na, i u “Gi­sel­le” sam tu­ma­čio vr­lo slo­je­vi­tu ulo­gu, ali ova je iz­ra­zi­to kom­plek­s­na i ka­rak­ter­na.

Ko­li­ko du­go pri­pre­ma­te ulo­gu der­vi­ša Ah­me­da, a ko­li­ko je “ži­vi­te”?

Knji­ga Meše Selimovića go­to­vo po­put Bi­bli­je; pu­na mu­dros­ti, pre­li­je­po je na­pi­sa­na. Či­tam je s oso­bi­tim uži­va­njem. Uloga der­vi­ša je ve­li­ki iz­a­zov i za­to sam se upus­tio u ovu “avan­tu­ru”. Avan­tu­ra je ta­ko ve­li­ko knji­žev­no dje­lo upri­zo­ri­ti ples­nim je­zi­kom. To je ri­zik. Po­go­to­vo mo­ja uloga. Derviš Ahmed je spi­ri­tu­alan, a do­ima se pot­pu­no hla­dan. Ve­li­ka je dis­kre­pan­ci­ja iz­me­đu nje­go­va unu­tar­njeg svi­je­ta i asket­ske vanj­šti­ne. Tre­ba to do­ča­ra­ti ples­nim ko­ra­ci­ma. Mo­ram priz­na­ti da sam na­kon pr­vog raz­go­vo­ra s ko­re­ogra­fom mje­sec da­na raz­miš­ljao, pos­tav­ljao si pi­ta­nja: Je­si nor­ma­lan? Znaš li ko­li­ko godina imaš?... Ali, na kra­ju. Imam godina ta­man ko­li­ko i derviš!

Ipak ste je pri­hva­ti­li, uhva­ti­li se s njom u ko­štac i s ve­li­kim ža­rom go­vo­ri­te o njoj?

Ve­li­ka je to uloga, ali i ve­li­ka čast. Is­kre­no, bi­lo me po­ma­lo strah Ovo je naj­slo­je­vi­ti­ja uloga u mo­joj ka­ri­je­ri, na­gla­še­no ka­rak­ter­na, ima pu­no glu­me. I fi­zič­ki je užas­no na­por­na, naj­zah­tjev­ni­ja do sa­da.

Ka­ko ju je Ki­rov za­mis­lio, ka­ko vi sli­je­di­te nje­go­ve ide­je i vi­zi­je?

Ne­vje­ro­ja­tan je Ki­rov­ljev ples­ni vo­ka­bu­lar. Iz­nim­no bo­gat. Ov­dje su spe­ci­fič­ni ko­ra­ci. Mis­lim da sam nje­gov tip ple­sa­ča. Ra­di­mo su­vre­me­ni ba­let ko­jeg ja­ko vo­lim, ali sam ga ri­jet­ko ple­sao. Htio sam se vra­ti­ti tom iz­ri­ča­ju, toj vr­sti ple­sa u ko­jem sam mo­žda i bo­lji prem­da sam ka­ri­je­ru pro­veo u bi­je­lom tri­kou.

Zna­či li to da je ovo vaš pr­vi is­ko­rak iz čis­tog kla­sič­nog ba­le­ta?

Ovo je pr­vi put da kao gost ple­šem su­vre­me­ni, mo­der­ni ba­let u ve­li­koj kom­pa­ni­ji. I pr­vi put u Splitu. I za­nim­lji­vo je da me u Split po­zvao Ma­ke­do­nac.

Da­lo bi se za­klju­či­ti da s Ki­ro­vom uis­ti­nu do­bro su­ra­đu­je­te, da ste se jed­nos­tav­no “naš­li” na ovom ve­li­kom pro­jek­tu ko­ji se s

nes­trp­lje­njem oče­ku­je?

Fas­ci­nant­no je ko­li­ko je on vre­me­na, ener­gi­je, en­tu­zi­jaz­ma i strp­lje­nja ulo­žio u raz­go­vo­re s ple­sa­či­ma, dra­ma­tur­gom, kos­ti­mo­gra­fom, sce­no­gra­fom. Pu­na dva mje­se­ca ra­di­mo uju­tro i na­ve­čer po ovim nes­nos­nim vru­ći­na­ma. Či­ni mi se da sa­mo je­dem, spa­vam i pro­bam.

Što vam je naj­te­že u ulo­zi der­vi­ša Ah­me­da Nu­ru­di­na?

Pre­ma po­vi­jes­nom iz­vor­ni­ku Meše Selimovića, u djelu se go­vo­ri o su­ko­bu po­je­din­ca s vre­me­nom u ko­jem ži­vi. Osim psi­ho­lo­ške pro­ble­ma­ti­ke, u ro­ma­nu su iz­ra­že­na i mno­ga fi­lo­zof­ska pi­ta­nja ve­za­na uz ljud­ski ži­vot, druš­tvo i po­li­ti­ku... Naj­te­že mi je ka­za­liš­no re­če­no “pri­je­ći pre­ko ram­pe”, do­ča­ra­ti du­hov­nost sve­će­ni­ka. Sre­ća je što Ki­rov ima raz­no­vr­stan opus ples­nih ko­ra­ka, ja­ko eks­pre­siv­nih, a ja po­ku­ša­vam is­pri­ča­ti pri­ču da ne bu­de pre­vi­še na­ra­tiv­na. Do­go­va­ra­mo se o sva­kom de­ta­lju. Ki­rov mi je re­kao da mu tre­ba mo­je is­kus­tvo. Do sa­da je uglav­nom radio tzv. ap­s­trak­t­ne ba­le­te. Dr­žim da nam je is­kus­tvo obos­tra­no, da ra­di­mo po­sao u ko­jem mo­že­mo pu­no na­uči­ti i pro­fi­ti­ra­ti. Ni­sam ov­dje do­šao zbog nov­ca. Htio sam ple­sa­ti u Splitu.

Kak­vi su čla­no­vi split­skog ba­let­nog an­sam­bla?

Ni­kad ni­sam to­li­ko jeo, spa­vao i ple­sao. Ci­je­le sam pred­sta­ve na sce­ni, imam se­dam di­oni­ca ple­sa s part­ne­ri­com, tri va­ri­ja­ci­je. U ples­nom sam “okr­ša­ju” sa sva­kim čla­nom an­sam­bla, ha­ha­ha... Osje­ćam se kao da se pripremam za Svjetsko prvenstvo u desetoboju: ba­ca­nje ka­me­na s ra­me­na, sko­ko­vi u vis i u dalj, sve to is­to­vre­me­no uz ri­je­či Meše Selimovića. U Splitu ima ta­len­ti­ra­nih ple­sa­ča, ne­ko­li­ci­na vr­lo po­seb­nih. Pro­blem je s ne­što sta­ri­jim ko­le­gi­ca­ma i ko­le­ga­ma, no to mu­či ple­sa­če u svim hr­vat­skim ka­za­liš­nim na­ci­onal­nim ku­ća­ma, zbog neo­d­go­va­ra­ju­ćih za­kon­skih odred­bi ve­za­nih za naš po­sao.

Ka­ko pod­no­si­te juž­njač­ki tem­pe­ra­ment?

Ja­ko vo­lim Split. Ov­dje je­dem la­ga­nu me­di­te­ran­sku hra­nu, pu­no ri­be, po­vr­ća, vo­ća, sve fi­no i zdra­vo. Sva­ki dan na­vra­tim do Sa­nje (Sa­nja Bir­čić, ne­ka­daš­nja pr­va­ki­nja split­skog Ba­le­ta u či­ji res­to­ran u sre­di­štu Gra­da ra­do za­la­ze umjet­ni­ci, op. a.) Imam ov­dje pu­no pri­ja­te­lja, a či­ni mi se po­ne­kad da Split vo­lim vi­še od sa­mih Spli­ća­na. Pod­sje­ća me na Li­sa­bon, pu­no je slič­nos­ti, pu­no sun­ca. No, lju­di su ov­dje sr­ča­ni­ji, tem­pe­ra­ment­ni­ji. Go­di­na­ma do­la­zim, Split se ja­ko ra­zvi­ja, pos­ta­je svjet­ski grad. Po­seb­nost je u to­me što sad pr­vi put ov­dje ra­dim i što tek sad shva­ćam men­ta­li­tet lju­di ko­ji mo­ra­ju ra­di­ti lje­ti. Za­to kad su slo­bod­ni, sve in­ten­ziv­ni­je i dub­lje do­živ­lja­va­ju. Ov­dje mi se svi­đa, ra­dim i na ne­ki se na­čin od­ma­ram prem­da nije baš ugod­no ovih 40-ak stup­nje­va Cel­zi­je­vih. Stvar­no je vru­će, ali na­ma ple­sa­či­ma go­di to­pli­na. Ma­nje nas bo­le kos­ti.

Zna­či li to da sa­da ra­zu­mi­je­te što je dal­ma­tin­ska fja­ka?

Sa­da znam i ja­ko do­bro ra­zu­mi­jem sti­ho­ve TBF-a: ”Nitko mi ne­će ovaj dan pok­va­rit...”

Ima­te ses­tru i za­nim­lji­vo, bra­ta bli­zan­ca. Ko­li­ko ste uz njih ve­za­ni?

Ja­ko smo po­ve­za­ni. Brat ima džu­do klub, naj­tro­fej­ni­ji u nas, s vi­še od sto dva­de­set po­laz­ni­ka. Ima dvo­je dje­ce, ko­je obo­ža­vam. Pro­veo sam go­to­vo dva­de­set godina u ino­zem­s­tvu. Una­toč to­mu što sam u Por­tu­ga­lu do­bio ugo­vor na neo­dre­đe­no vri­je­me, “tuk­la” me nos­tal­gi­ja i že­lja za po­vrat­kom. Sad sam u svo­joj zemlji, stje­čem no­va iskus­tva.

Ka­mo će­te na od­mor na­kon pre­mi­je­re?

Imam sa­mo dva tjed­na go­diš­njeg od­mo­ra jer već 28. ko­lo­vo­za po­či­nje se­zo­na u HNK Zagreb. Os­tat ću neg­dje na na­šoj pre­li­je­poj oba­li, po­bje­ći na ne­ki otok.

Do­kad on­da mis­li­te ple­sa­ti?

Ne znam. Stal­no me zbu­nju­ju no­ve po­nu­de. A već sam se po­bri­nuo za no­vi po­sao. Stu­di­ram na Vi­so­koj ško­li me­đu­na­rod­nih od­no­sa i di­plo­ma­ci­je. Zez­nuo me Ki­rov, ha­ha­ha...Ple­sat ću dok me ti­je­lo slu­ži, dok mi se nu­de no­ve ulo­ge. Pu­no vi­še ra­dim ne­go kad sam bio mla­đi, a ma­nje sam na sce­ni. Na sre­ću ču­vao sam ti­je­lo, ni­sam imao ve­li­kih oz­lje­da ti­je­kom ka­ri­je­re i vje­ro­jat­no sa­da ubi­rem plo­do­ve to­ga. No, uvi­jek sam že­lio stu­di­ra­ti. Stu­dij me uis­ti­nu za­ni­ma, to vi­še što go­vo­rim pet je­zi­ka.

Vi­di­te se u ne­kom pos­lu u di­plo­ma­ci­ji?

Bio bi to lo­gi­čan sli­jed. Vi­dim se u di­plo­ma­ci­ji. Čes­to sam bio gost na raz­no­raz­nim pri­ma­nji­ma, s dr­žav­ni­ci­ma i okru­nje­nim gla­va­ma. Nije mi to stra­no. Miš­lje­nja sam ka­ko bi mo­ja dr­ža­va to mo­gla pre­poz­na­ti i od to­ga ima­ti ko­ris­ti.

U ko­joj bis­te zemlji že­lje­li pred­stav­lja­ti Hr­vat­sku?

Go­vo­rim i por­tu­gal­ski je­zik, mo­gao bi to bi­ti na pri­mjer Bra­zil. Ta­mo je i ve­li­ka nje­mač­ka ko­lo­ni­ja, a ja go­vo­rim i nje­mač­ki i imam aus­trij­sko dr­žav­ljans­tvo, mis­lim da bi to bi­la do­bra kom­bi­na­ci­ja. Una­toč aus­trij­skom dr­žav­ljans­tvu i fan­tas­tič­nom sta­tu­su ko­ji sam ta­mo imao, uvi­jek i svu­da se dek­la­ri­ram kao Hr­vat. Hrvatska je mo­ja do­mo­vi­na.

Ža­li­te li što će ba­let “Derviš i smrt” bi­ti iz­ve­den sa­mo jed­nom na Split­skom lje­tu i to po­s­ljed­njeg da­na fes­ti­va­la?

Straš­no mi je žao i mis­lim da je stvar­no šte­ta što će na Split­skom lje­tu bi­ti sa­mo jed­na iz­ved­ba. To nije do­bro prem­da će ba­let “Derviš i smrt”, ko­li­ko ču­jem, bi­ti na re­per­to­aru u idu­ćoj ka­za­liš­noj se­zo­ni.

Prin­če­vi i bi­je­li ba­le­ti nje­go­va su ka­ri­je­ra, a ka­že ka­ko je mo­žda i bo­lji u su­vre­me­nom ple­su. Znat će­mo na­kon Der­vi­ša

Una­toč aus­trij­skom dr­žav­ljans­tvu i sta­tu­su ko­ji ta­mo imam, svu­da is­ti­čem da sam Hr­vat i da je Hrvatska mo­ja zem­lja

Ne znam do ka­da ću ple­sa­ti. Dok ti­je­lo do­zvo­li, ali na sre­ću do­bro sam ga oču­vao

RIJETKE PRILIKE Pu­no je ve­li­kih žen­skih uloga u kla­sič­nom be­le­tu, a rijetke su prilike ko­je do­bi­je ple­sač. Za­to i ni­sam mo­gao od­bi­ti po­nu­du za ba­let “Derviš i smrt”, ka­že Tomislav

”Gi­sel­le” I u tom sam ba­le­tu tu­ma­čio vr­lo slo­je­vi­tu ulo­gu, ali ni­šta se ne mo­že us­po­re­di­ti s ulo­gom Der­vi­ša Meše Selimovića

U za­gr­lja­ju ko­le­gi­ce S glu­mi­com Do­ris Ša­rić-Ku­ku­lji­com

Split­ski da­ni Či­ni se da ov­dje sa­mo ple­šem, spa­vam i je­dem! Uživam ia­ko nije la­ko na plus 40

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.