Le­gen­da o is­tar­skom vam­pi­ru: je li Ju­re bio mons­trum ili sa­mo kle­sar ko­ji je bio žr­tva ve­li­ka­ša

TI­JE­LO SU HTJE­LI PROBOSTI GLOGOVIM KOLCEM, ALI NEUSPJEŠNO JER TRBUH ŽI­VOG MRTVACA BIO JE TVRD

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Do­ro­tea Ko­va­či­ćek do­ro­tea.ko­va­ci­cek@ve­cer­nji.net ZAGREB

O le­gen­di pos­to­je broj­ni za­pi­si, oče­ki­va­no, ro­ma­ni, no­ve­le, usme­ne pre­da­je, pa čak i ka­fić Vam­pir u mjes­taš­cu Krin­gi

“O nje­mu je pi­sao i lord Byron”, hva­le se bes­pu­ća in­ter­ne­ta ka­da u tra­ži­li­cu upi­še­te “Ju­re Gran­do”, “Vam­pir”, “Krin­ga” itd. Le­gen­da, po­jed­nos­tav­lje­no, ide ova­ko: 200 godina pri­je no što je Bra­mu Sto­ke­ru uop­će si­nu­la ideja da na­pi­še Dra­cu­lu po uzo­ru na kr­va­vog gro­fa Vla­da Te­pe­ša, ma­le­no is­tar­sko se­lo zlos­tav­ljao je – vam­pir. Nig­dje se ne na­vo­di da je pio krv, ali vam­pir­ske oso­bi­ne po­ka­zao je u 16 godina te­ro­ri­zi­ra­nja mje­šta­na, dok na­po­kon nije os­tao bez gla­ve. O le­gen­di pos­to­je broj­ni za­pi­si, oče­ki­va­no, ro­ma­ni, no­ve­le, usme­ne pre­da­je, pa čak i ka­fić Vam­pir u Krin­gi. No, kao i sve le­gen­de, ni ova se ne mo­že di­či­ti vi­škom do­ka­za ili odre­đe­nim kon­ti­nu­ite­tom u opi­si­ma do­ga­đa­ja. Ju­re je ta­ko sve – od utva­re do vam­pi­ra od kr­vi i me­sa ko­jeg su u gro­bu pro­naš­li ru­me­nih obra­za, de­be­la tr­bu­ha, sa za­do­volj­nim smi­je­škom na li­cu. Ne­ke pre­da­je ka­žu ka­ko je Ju­re po­put sjen­ke lu­tao uli­či­ca­ma Krin­ge i kuc­kao po vra­ti­ma. Onaj tko je čuo kuc­kuc sud­be, uju­tro se vi­še ne bi pro­bu­dio. Po­seb­no je taj Ju­re gnja­vio svo­ju udo­vi­cu. A ne­ki upra­vo u toj ne­sret­noj že­ni vi­de uz­rok svih pro­ble­ma. Ako za­ro­ni­mo dub­lje u pri­ču, sklo­ni­mo na tre­nu­tak “po­vi­jes­ne knji­ge” i ro­man­ti­zi­ra­ne pje­sme o kr­vo­pi­ji, doz­na­je­mo da je Ju­re Gran­do bio da­le­ko od slav­nih gro­fo­va žed­nih kr­vi. Us­tva­ri, ka­zu­je jed­na pre­da­ja, bio je obi­čan kle­sar. A nje­gov gu­bi­tak gla­ve kas­ni­je se pri­ka­zao kao uboj­stvo vam­pi­ra. No za­što je iz­gu­bio gla­vu? Kle­sar Gran­do za­lju­bio se u fa­tal­nu Ro­su, no na­ža­lost, ži­vio je u vre­me­nu u ko­jem je vri­je­di­lo pra­vi­lo ‘pr­ve brač­ne no­ći’ (jus pri­mae noc­tis). Raz­dje­vi­če­nje ne­vjes­te pri­pa­da­lo je is­klju­či­vo imuć­nim gos­po­da­ri­ma i vlas­te­li­ni­ma, u ovom slu­ča­ju pav­li­ni­ma iz Sve­to­ga Pe­tra u Šu­mi ko­ji su ima­li vlast nad is­tar­skim sel­cem. Gran­do, obi­čan rad­nik, nije htio da re­dov­nič­ki red une­sre­ći Ro­su i nje­ga. Re­dov­ni­ci su unaj­mi­li žu­pa­na da ga ubi­je, i to ta­ko da ga uda­ri kram­pom. Na­rav­no, Ju­re se one­svi­jes­tio, a upo­moć po­čeo za­zi­va­ti tek kad je već zem­lja bi­la nad nji­me. Re­dov­ni­ci su ga tad pro­gla­si­li “štri­gu­nom”, otvo­ri­li grob i odru­bi­li mu gla­vu. Gran­do je ži­vot iz­gu­bio 1672., a vam­pir­sku ver­zi­ju ne­sret­ne smr­ti za­bi­lje­žio je 1689. pi­sac Jo­hann We­ic­hard Val­va­sor u svom djelu “Sla­va voj­vo­di­ne Kranj­ske”. Od kle­sa­ra je ta­ko nas­tao vam­pir ko­ji je vi­še od de­set­lje­ća mal­tre­ti­rao se­lja­ne i svo­ju Ro­su. Vo­de­ći se ni­šom pre­ma ko­joj je Gran­do os­tao za­ko­pan, le­gen­da nam go­vo­ri ka­ko je iz gro­ba us­tao vo­đen osve­to­lju­bi­vim po­ri­vi­ma. Osim nad­na­rav­nih zgo­da, za­mje­ra­ju mu i si­lo­va­nja že­na. 16 godina nitko ne po­du­zi­ma ni­šta, ali šu­ška­ju ka­ko vam­pir nije ‘pra­vil­no za­ko­pan’ i u tom gr­mu le­ži zec. Na­po­kon se de­ve­te­ro mje­šta­na ohra­bri­lo po­sje­ti­ti grob pa su na­kon nes­lav­ne epi­zo­de bje­ža­nja ski­nu­li mr­tvač­ku plo­ču. On­dje je le­žao na­smi­je­še­ni Ju­re nad ko­jim je, ka­ko pi­še Val­va­sor, žu­pan Mi­ho Ra­de­tić iz­veo svo­je­vr­s­ni eg­zor­ci­zam. Mr­tvo su ti­je­lo ta­da htje­li probosti glogovim kolcem, ali neuspješno jer trbuh ži­vog mrtvaca bio je tvrd. Na­po­s­ljet­ku su uze­li sje­ki­ru i njo­me mu ne­ka­ko ot­ki­nu­li gla­vu, na što je vam­pir krik­nuo, a grob se na­pu­nio krv­lju. Od tog da­na mje­šta­ni ima­ju svoj mir. U Krin­gi je danas, či­ni se, to uno­san po­sao. Osim “kul­t­nog ka­fi­ća”, u mjes­taš­cu se odr­ža­va­ju raz­no­raz­ni fes­ti­va­li ko­ji sla­ve kr­vo­pi­je, ko­je u su­vre­me­nom svi­je­tu za­si­gur­no iz­gle­da­ju i po­na­ša­ju se dru­ga­či­je od “pi­oni­ra” Gran­da. Is­tar­skom je vam­pi­ru vra­ća­nje u ži­vot ne­dvoj­be­no us­pje­lo, ba­rem u vi­du mi­ta.

Ju­re Gran­do ži­vot je iz­gu­bio 1672., a vam­pir­sku ver­zi­ju ne­sret­ne smr­ti za­bi­lje­žio je 1689. pi­sac Jo­hann We­ic­hard Val­va­sor u svom djelu Sla­va voj­vo­di­ne Kranj­ske

Danas u is­tar­skom se­lu Krin­gi pos­to­ji ka­fić ko­ji je po­sve­ćen vam­pi­ru Ju­ri, u mjes­taš­cu se odr­ža­va­ju raz­ni fes­ti­va­li ko­ji sla­ve kr­vo­pi­je... Vam­pir se vra­tio u ži­vot

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.