Porez na ne­kret­ni­ne i te­atar oko nje­ga

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Ka­da se do­no­si bi­lo ko­ji za­kon, a ko­ji mo­ra za­do­vo­lji­ti nov­ča­ne ape­ti­te dr­ža­ve ili lo­kal­ne sa­mo­upra­ve, po­di­la­ze­ći ko­ali­cij­skim part­ne­ri­ma, te za­do­vo­lja­va­ju­ći sta­vo­ve gla­sač­kog stro­ja po­treb­nog za slje­de­će iz­bo­re, ka­ko bi sa­daš­nja vla­da­ju­ća stran­ka i na­da­lje os­ta­la na vlas­ti, on­da uvi­jek ko­nač­na pro­ved­ba tak­vog za­ko­na ovi­si o od­lu­ci onog ko­ji je “pri­mus in­ter pa­res” u Vla­di i stran­ci na vlas­ti, u ovom slu­ča­ju pred­sjed­ni­ka vla­de An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, ko­ji je od­lu­ku o pro­vo­đe­nju Za­ko­na o po­re­zu na ne­kret­ni­ne od­go­dio za ne­ko dru­go vri­je­me. Ako je tu od­lu­ku gosp. Plen­ko­vić do­nio za­to što je uvi­dio da je taj za­kon loš, on­da mu se mo­ra oda­ti pu­no priz­na­nje na ovom dr­žav­nič­kom po­te­zu. U slu­ča­ju da je od­go­da za­ko­na do­ne­se­na iz raz­lo­ga ka­ko bi se smi­ri­lo ne­za­do­volj­no gra­đans­tvo ko­je i da­lje sto­ji na ba­ri­ka­da­ma obra­ne svo­jih ste­če­nih pra­va i pri­vi­le­gi­ja, on­da je ta od­lu­ka o od­go­di u pot­pu­nos­ti pro­ma­še­na i do­ne­se­na je is­klju­či­vo iz raz­lo­ga ka­ko bi se za­dr­ža­la te­škom mu­kom us­pos­tav­lje­na vlast. Za­ču­đu­ju­će je da mno­gi opo­nen­ti Za­ko­na o ne­kret­ni­na­ma ni­su nas­tu­pi­li pro­tiv nje­ga u tre­nut­ku ka­da je bio na či­ta­nju i ko­nač­nom do­no­še­nju u Hr­vat­skom sa­bo­ru, već sa­da ka­da su grad­ske ili op­ćin­ske služ­be sla­njem svo­jih raz­no raz­nih po­lu­pi­sme­nih upit­ni­ka gra­đa­ni­ma na­ja­vi­li nje­go­vu sko­ru pri­mje­nu. Ka­da bi se oz­bilj­no ana­li­zi­ra­li tek­s­to­vi i iz­ja­ve mno­gih no­vi­na­ra, čel­ni­ka stra­na­ka, uvjet­no na­zva­nih stra­nač­kih glas­no­go­vor­ni­ka, te poz­na­tih eko­nom­skih struč­nja­ka oki­će­nih s ci­je­lim ni­zom aka­dem­skih ti­tu­la, la­ko bi se mo­glo ut­vr­di­ti da se pos­li­je 27 godina od pre­ki­da s ko­mu­nis­tič­kom ide­jom Kar­de­lje­vog sa­mo­uprav­nog so­ci­ja­liz­ma i dr­žav­nog do­go­vor­nog gos­po­dar­stva i da­lje na ne­ki na­čin bra­ni pro­pa­li mo­del sa­mo­uprav­lja­nja i dr­žav­no vlas­niš­tvo sa svim be­ne­fi­ci­ja­ma ko­je tak­vo vlas­niš­tvo no­si. To je i pot­pu­no ra­zum­lji­vo ako se ima na umu da su svi na­ši vo­de­ći eko­nom­ski struč­nja­ci, či­ji se sa­vje­ti o na­pret­ku na­šeg gos­po­dar­stva per­ma­nent­no pre­zen­ti­ra­ju pu­tem me­di­ja, za­pra­vo uče­ni­ci so­ci­ja­lis­tič­kog eko­nom­skog pro­jek­ta, pa nije ni­kak­vo ču­do što se po­seb­no fa­vo­ri­zi­ra tvrd­nja po ko­joj se zbog so­ci­jal­ne prav­de sa­mo bo­ga­ti mo­ra­ju opo­re­zi­va­ti i to pro­gre­siv­no. One rijetke ko­ji upo­zo­ra­va­ju na štet­nost tog znans­tve­nog nas­li­je­đa us­pješ­no se one­mo­gu­ća­va u nji­ho­vim po­ku­ša­ji­ma ras­krin­ka­va­nja te so­ci­ja­lis­tič­ke za­blu­de. Dr­ža­va u ko­joj 90 pos­to gra­đa­na ima u vlas­niš­tvu bi­lo kak­vu ne­kret­ni­nu po svim pra­vi­li­ma tre­ba­la bi se sma­tra­ti bo­ga­tom dr­ža­vom, ali ona to nije zbog to­ga što se ne­kret­ni­ne ni­su stje­ca­le ra­dom već i na os­no­vu po­li­tič­kih od­lu­ka ras­pro­da­jom tu­đeg u ne­ko­li­ko na­vra­ta op­ljač­ka­nog imet­ka i tu le­ži glav­ni pro­blem, pa je u nas u pot­pu­nos­ti po­t­vr­đe­na tvrd­nja Mil­to­na Fri­ed­ma­na “da ima­mo druš­tvo ko­je sve vi­še opo­re­zu­je rad a sti­mu­li­ra ne­rad.” No to ne mo­že i ne smi­je bi­ti glav­ni raz­log da se odus­ta­ne od po­re­za na ne­kret­ni­ne, što je sa­mo je­dan seg­ment po­re­za na imo­vi­nu ko­ji bi se za­pra­vo tre­bao uves­ti. Pri­je vi­še od 200 godina Adam Smith je u svo­joj knji­zi “Bo­gat­stvo na­ro­da” re­kao da “dr­ža­va ne sa­mo što ne mo­že bi­ti do­bar vlas­nik, ona ne mo­že bi­ti ni­ti loš vlas­nik”, pa sli­je­dom to­ga, uvjet­no re­če­no, tre­ba­lo bi se ri­je­ši­ti dr­žav­ne imo­vi­ne i us­pos­ta­vi­ti tak­ve imo­vin­ske od­no­se po ko­ji­ma su u dr­ža­vi vlas­ni­ci sa­mo nje­ni gra­đa­ni. Us­tav Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske u čl. 48. jam­či pra­vo vlas­niš­tva, uz va­žan do­da­tak: “Vlas­niš­tvo obve­zu­je. No­si­te­lji vlas­nič­kog pra­va i nji­ho­vi ko­ris­ni­ci duž­ni su pri­do­no­si­ti op­ćem do­bru”. A pre­ma pro­pi­si­ma Europ­ske ko­nven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i te­melj­nih slo­bo­da, u ko­joj se na­po­mi­nje da pos­to­ji i “pra­vo dr­ža­ve da pri­mi­je­ni za­ko­ne ko­je sma­tra po­treb­ni­ma da bi ure­di­la upo­tre­bu vlas­niš­tva u skla­du s op­ćim in­te­re­som ili za osi­gu­ra­nje pla­ća­nja po­re­za ili dru­gih do­pri­no­sa ili kaz­ni.” Bu­du­ći da je porez je­dan od važ­nih pri­ho­da dr­ža­ve ova od­go­da pri­mje­ne za­ko­na mo­že bi­ti pozitivan tre­nu­tak ka­ko bi tim sas­tav­ljen od poz­na­va­te­lja tog pro­ble­ma pod tim mis­lim tim neo­vis­nih struč­nja­ka a ne po­dob­nih dr­žav­nih či­nov­ni­ka, sas­ta­vio no­vi pri­jed­log za­ko­na u ko­jem bi se po uzo­ru na po­zi­tiv­na iskus­tva u tom po­dru­čju, na pr. Ita­li­ja i Aus­tri­ja, mo­gao do­ni­je­ti kva­li­te­tan za­kon o po­re­zu na ne­kret­ni­ne na dr­žav­noj ra­zi­ni. U tom za­ko­nu bi se mo­ra­li de­fi­ni­ra­ti te­melj­ni pa­ra­me­tri kao ka­tas­tar­ska vri­jed­nost ne­kret­ni­ne, iz­nos po­re­za ko­ji bi tre­bao bi­ti odre­đen s po­čet­nom vri­jed­nos­ti od tri do pet pro­mi­la, te de­fi­ni­ci­je ne­kret­ni­ne od dvor­ca do po­tle­uši­ce s ko­efi- ci­jen­tom po­lo­ža­ja ko­ji mo­ra bi­ti odre­đen pre­ma bro­ju sta­nov­ni­ka odre­đe­nog mjes­ta s po­dat­kom gos­po­dar­skog ra­zvo­ja od tu­ris­tič­kog do po­ljo­pri­vred­nog. U tak­vom no­vom za­ko­nu ne bi smje­lo bi­ti mjes­ta za sve nas­li­je­đe­ne so­ci­ja­lis­tič­ke be­smis­li­ce kao, pri­mje­ri­ce, pr­va ili dru­ga ne­kret­ni­na, nas­li­je­đe­na ne­kret­ni­na, op­će­ni­to broj ne­kret­ni­na, a po­seb­no na­ziv “ku­ća za od­mor” ili “vi­ken­di­ca”, jer se ra­di o ne­kret­ni­ni, a za što će ju vlas­nik ko­ris­ti­ti to je is­klju­či­vo nje­go­vo pra­vo i nitko mu to pra­vo ne smi­je op­te­re­ti­ti s do­dat­nim nov­ča­nim da­va­nji­ma sa­mo jer je ne­kret­ni­ni pri­di­je­ljen ta­kav na­ziv. Bu­du­ći da bi to mo­rao bi­ti za­kon ko­ji je jed­nak za sve, on­da se u za­kon ne mo­gu uno­si­ti ogra­ni­če­nja uvo­de­ći neo­dr­ži­ve for­mu­la­ci­je pre­ma ko­joj porez ne bi pla­ća­li so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi, jer ako net­ko u vlas­niš­tvu ima bi­lo kak­vu ne­kret­ni­nu ne mo­že bi­ti so­ci­jal­ni slu­čaj. S dru­ge stra­ne oni­ma ko­ji sta­nu­ju u svo­joj ne­kret­ni­ni tre­ba porez sma­nji­ti za 50 pos­to pa i vi­še, a is­to ta­ko tre­ba uki­nu­ti pra­vo uprav­lja­nja dr­ža­ve pri­vat­nim vlas­niš­tvom kao što to ona či­ni u slu­ča­ju za­šti­će­ne naj­am­ni­ne, te pres­ta­ti sa stva­ra­njem poj­mov­ne zbr­ke us­po­red­bom po­re­za na ne­kret­ni­ne s ko­mu­nal­nom ili ne­kim dru­gim nak­na­da­ma. Ono što dr­ža­va mo­ra na­pra­vi­ti pri­je do­no­še­nja Za­ko­na o po­re­zu na ne­kret­ni­ne jest ko­nač­no do­ves­ti u red Zem­ljiš­no knjiž­ni ulo­žak te do­ni­je­ti Za­kon o naj­mu sta­no­va jed­nak za sve ko­ji svo­je ne­kret­ni­ne iz­najm­lju­ju a ko­ji če­ka­mo od 2002. go­di­ne, ali je oči­to da će­mo mo­ra­ti sa­če­ka­ti dok u Mi­nis­tar­stvu gra­di­telj­stva gra­ne sun­ce pos­li­je mra­ka ko­jeg nam je os­ta­vi­la mi­nis­tri­ca Ta­ri­taš. I da za­klju­čim ri­je­či­ma Ada­ma Smit­ha: “Ni­jed­no druš­tvo ne mo­že bi­ti u pro­cva­tu i sret­no ako je nje­gov ve­ći dio sa­či­njen od lju­di ko­ji su si­ro­maš­ni i jad­ni.”

Tre­ba pres­ta­ti sa stva­ra­njem poj­mov­ne zbr­ke us­po­red­bom po­re­za na ne­kret­ni­ne s ko­mu­nal­nom ili dru­gim nak­na­da­ma

U za­ko­nu ne bi smje­lo bi­ti mjes­ta za nas­li­je­đe­ne so­ci­ja­lis­tič­ke be­smis­li­ce kao što su “ku­ća za od­mor” ili “vi­ken­di­ca”

Comments

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.