Pe­lje­ški most na­šao se u cen­tru unu­tar­boš­njač­ke pre­diz­bor­ne kam­pa­nje

Vecernji list - Hrvatska - - Obzor - Ana­li­za De­jan Ja­zvić

Za­jed­nič­ka sjed­ni­ca Vla­de Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske i Vi­je­ća mi­nis­ta­ra Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, učes­ta­li mul­ti­la­te­ral­ni su­sre­ti te naj­av­lje­ni služ­be­ni po­sjet hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić Sa­ra­je­vu mo­žda mo­gu dje­lo­mič­no amor­ti­zi­ra­ti na­pe­tos­ti u hr­vat­sko-boš­njač­kim od­no­si­ma, ali će te­ško i za­us­ta­vi­ti ne­ga­ti­van smjer u ko­jem se oni po­s­ljed­njih mje­se­ci kre­ću. Iz­vla­če­nje iz kon­tek­s­ta i zlo­na­mjer­no tu­ma­če­nje iz­ja­va naj­vi­ših hr­vat­skih duž­nos­ni­ka, op­tuž­be za upli­ta­nje u unu­tar­nja pi­ta­nja Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, pa čak i me­dij­sko se­ci­ra­nje čla­na­ka objav­lje­nih u hr­vat­skim ti­sko­vi­na­ma, bi­li su uver­ti­ra u naj­no­vi­ju epi­zo­du – otvo­re­no pro­ble­ma­ti­zi­ra­nje grad­nje Pe­lje­škog mos­ta u za­vr­š­ni­ci pri­pre­ma za po­če­tak ra­do­va na tom ka­pi­tal­nom in­fras­truk­tur­nom pro­jek­tu za Hr­vat­sku, ali i ci­je­lu Eu­rop­sku uni­ju. Unu­tar boš­njač­ke po­li­tič­ke sce­ne već ne­ko vri­je­me tra­je utr­ki­va­nje u žes­ti­ni kritika na ra­čun Za­gre­ba, a u to­me po­djed­na­ko su­dje­lu­ju vla­da­ju­će na­rod­njač­ke i opor­be­ne so­ci­jal­de­mo­krat­ske, “gra­đan­ske“boš­njač­ke stran­ke. U zemlji s obi­ljem so­ci­jal­nih, eko­nom­skih i po­li­tič­kih pro­ble­ma, gdje se u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj sve otvo­re­ni­je špe­ku­li­ra i s od­cjep­lje­njem od Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, sre­diš­nja te­ma ra­ne pre­diz­bor­ne kam­pa­nje na boš­njač­koj po­li­tič­koj sce­ni Hrvatska je i nje­na po­li­ti­ka pre­ma BiH. Ana­li­ti­čar Ins­ti­tu­ta za druš­tve­no-po­li­tič­ka is­tra­ži­va­nja (IDPI) iz Mos­ta­ra Mi­lan Si­tar­ski sma­tra da je po­za­di­na ak­tu­al­ne eta­pe za­oš­tra­va­nja tog od­no­sa u že­lji do­mi­nant­nog di­je­la boš­njač­kih po­li­tič­kih eli­ta da skre­nu po­zor­nost s re­al­nih sus­tav­nih pro­ble­ma Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni.

Spo­ran iz­bor­ni za­kon

– Ti­me že­le od­lo­ži­ti do­no­še­nje od­lu­ka i pov­la­če­nje po­te­za nuž­nih ka­ko bi se ti pro­ble­mi ba­rem ubla­ži­li ili pak, u sret­ni­joj va­ri­jan­ti, ot­klo­ni­li. Ovu me­to­do­lo­gi­ju raz­li­či­ti seg­men­ti tih eli­ta već vi­še od de­set­lje­ća pe­ri­odič­no pri­mje­nju­ju na na­oko raz­li­či­te na­či­ne, ali po prak­tič­ki is­tom obras­cu. Po­ten­ci­ra­ju su­štin­ski pe­ri­fer­ne pro­ble­me, ili one is­klju­či­vo ma­ni­fes­ta­cij­skog i sim­bo­lič­kog zna­ča­ja, ka­ko bi spri­je­či­li nuž­ne za­kon­ske, pa i us­tav­ne pro­mje­ne ko­ji­ma bi se osi­gu­ra­la le­gi­tim­na zas­tup­lje­nost svih tri­ju kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da u za to na­mi­je­nje­nim ti­je­li­ma vlas­ti – Pred­sjed­niš­tvu Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne i do­mo­vi­ma na­ro­da, is­ti­če Si­tar­ski. Na­ime, za go­di­nu da­na u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni tre­ba­li bi se odr­ža­ti op­ći iz­bo­ri, a bu­du­ći da je Us­tav­ni sud, na zah­tjev hr­vat­skih pred­stav­ni­ka, sta­vio iz­van sna­ge odred­be iz­bor­nog za­ko­na ko­je se od­no­se na iz­bor Do­ma na­ro­da u Fe­de­ra­ci­ji Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, usva­ja­nje no­vog iz­bor­nog za­ko­na na­me­će se kao im­pe­ra­tiv. Hr­vat­ski po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci u BiH po­nu­di­li su i kon­kre­tan pri­jed­log ko­jim se ot­kla­nja mo­guć­nost iz­bor­nog in­že­nje­rin­ga pri iz­bo­ru iz­as­la­ni­ka u fe­de­ral­ni Dom na­ro­da, ali i pri iz­bo­ru čla­no­va Pred­sjed­niš­tva BiH. Već je dva pu­ta, za­hva­lju­ju­ći broj­ča­noj pre­mo­ći, boš­njač­ko bi­rač­ko ti­je­lo iz­a­bra­lo hr­vat­skog čla­na Pred­sjed­niš­tva Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. No­vi za­kon­ski pri­jed­log hr­vat­skih stra­na­ka u BiH znat­no uma­nju­je mo­guć­nost da se to do­go­di u bu­duć­nos­ti. Me­đu­tim, boš­njač­ke stran­ke taj su pri­jed­log do­če­ka­le “na nož“, op­tu­žu­ju­ći pred­la­ga­te­lje za dis­kri­mi­na­ci­ju. Ia­ko su to naj­a­vi­le, ni jed­na boš­njač­ka stran­ka još nije po­nu­di­la svoj pri­jed­log rje­še­nja za no­vi iz­bor­ni za­kon pa je ne­iz­vjes­no ka­ko će se uop­će odr­ža­ti, od­nos­no pro­ves­ti iz­bo­ri idu­će go­di­ne. Za­oš­tra­va­nje od­no­sa s Hr­vat­skom zbog grad­nje Pe­lje­škog mos­ta i ne­kih dru­gih pi­ta­nja ne po­go­du­je ni pos­ti­za­nju unu­tar­njeg po­li­tič­kog do­go­vo­ra o iz­bor­nim pra­vi­li­ma i dru­gim otvo­re­nim me­đu­na­ci­onal­nim pro­ble­mi­ma. Na­pro­tiv, Hr­vat­sku se iz Sa­ra­je­va op­tu­žu­je da po­du­pi­re “des­truk­tiv­nu po­li­ti­ku“HDZ-a BiH, po­seb­no na­kon što su hr­vat­ski pred­stav­ni­ci u Eu­rop­skom par­la­men­tu iz­lo­bi­ra­li usva­ja­nje re­zo­lu­ci­je o Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni u ko­joj se po­zi­va na po­što­va­nje na­če­la fe­de­ra­li­za­ci­je i rav­no­prav­nog pred­stav­lja­nja kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da u BiH. – Umjet­no iz­a­zva­no za­oš­tra­va­nje od­no­sa boš­njač­kih eli­ta s Hr­vat­skom ni­ka­ko ne­će po­mo­ći do­vo­đe­nju me­đu­na­ci­onal­nih, pa i me­đus­tra­nač­kih od­no­sa u BiH na ra­zi­nu ele­men­tar­ne kons­truk­tiv­nos­ti ko­ja bi omo­gu­ći­la ele­men­tar­nu funk­ci­onal­nost dr­ža­ve i nas­ta­vak nje­zi­na europ­skog pu­ta. Tre­nu­tak is­ti­ne, u ko­me će­mo saz­na­ti pra­ve na­mje­re do­mi­nant­nog di­je­la tih eli­ta, pri­je svih SDA, bit će od­lu­či­va­nje o HNS-ovu pri­jed­lo­gu iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­na BiH u Zas­tup­nič­kom do­mu Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne. Ako tom pri­li­kom SDA ne pod­ne­se svo­je aman­d­ma­ne na HNS-ov pri­jed­log, či­jim bi usva­ja­njem bi­la otvo­re­na mo­guć­nost da ga ta stran­ka po­dr­ži, ili ako ba­rem ne pod­ne­se svoj pri­jed­log iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­na i ti­me otvo­ri is­kre­nu i kons­truk­tiv­nu ins­ti­tu­ci­onal­nu de­ba­tu s HNS-om o tom pi­ta­nju, bit će jas­no da joj je cilj upra­vo odr­ža­va­nje Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne u per­ma­nent­noj ins­ti­tu­ci­onal­noj kri­zi zbog oču­va­nja vlas­ti – sma­tra Si­tar­ski. Tre­ba ima­ti u vi­du da je kon­ku­ren­ci­ja na boš­njač­koj po­li­tič­koj sce­ni znat­no ve­ća ne­go kod dru­ga dva na­ro­da. Zbog svo­je ma­lo­broj­nos­ti i ne­ri­je­še­nog sta­tu­sa unu­tar hr­vat­skog kor­pu­sa go­to­vo da i ne­ma stvar­nog po­li­tič­kog plu­ra­liz­ma i sa­mo je pi­ta­nje ho­će li ko­ali­ci­ja okup­lje­na oko Hr­vat­ske de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (HDZ) BiH osvo­ji­ti 70, 80 ili 90 pos­to hr­vat­skih gla­so­va. U Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj, pak, dva su vr­lo iz­ra­že­na po­li­tič­ka blo­ka, je­dan pre­dvo­đen Sa­ve­zom ne­za­vis­nih so­ci­jal­de­mo­kra­ta (SNSD) i dru­gi ko­ji vo­di Sr­p­ska de­mo­krat­ska stran­ka (SDS). Bi­lo kak­va tre­ća op­ci­ja ne­ma ni­kak­ve re­al­ne šan­se na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma, što iz­bor­nu utr­ku, baš kao i kod Hr­va­ta, či­ni pri­lič­no ne­za­nim­lji­vom.

Ne­ma na­pa­da na Vu­či­ća

S dru­ge stra­ne, ve­lik broj stra­na­ka pre­ten­di­ra na gla­so­ve naj­broj­ni­jeg, boš­njač­kog bi­rač­kog ti­je­la. Stran­ka de­mo­krat­ske ak­ci­je (SDA) Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća i Sa­vez za bo­lju bu­duć­nost (SBB) Fa­hru­di­na Ra­don­či­ća za­jed­no su u vlas­ti, ali već mje­se­ci­ma me­đu­sob­no vo­de me­dij­ski rat u ko­jem se ne bi­ra­ju sred­stva. Od­no­si su tak­vi da i je­dan i dru­gi već sad is­klju­ču­ju mo­guć­nost pos­tiz­bor­ne su­rad­nje. Opor­bu uglav­nom či­ne So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja (SDP) i stran­ke ko­je su for­mi­ra­li di­si­den­ti iz SDP-a, po­put De­mo­krat­ske fron­te (DF) Želj­ka Kom­ši­ća i Gra­đan­skog sa­ve­za (GS) Re­ufa Baj­ro­vi­ća. Već du­go ove stran­ke pre­go­va­ra­ju o mo­gu­ćem ko­ali­ra­nju pred iz­bo­re, ali su, či­ni se, ani­mo­zi­te­ti me­đu stra­nač­kim li­de­ri­ma pre­ve­li­ki. Uglav­nom, sve spo­me­nu­te stran­ke nas­to­je se bi­ra­či­ma pri­ka­za­ti kao naj­ve­ći za­štit­ni­ci dr­ža­ve i nje­nih gra­đa­na. Pri­ča o Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni kao “gra­đan­skoj dr­ža­vi“, po­put one pri­je­rat­ne u ko­joj nije bi­lo go­vo­ra o de­cen­tra­li­za­ci­ji ili fe­de­ra­li­za­ci­ji, nije no­va. Me­đu­tim, do­bi­la je na važ­nos­ti na­kon obja­ve re­zul­ta­ta pr­vog pos­li­je­rat­nog po­pi­sa sta­nov­niš­tva, po ko­jem Boš­nja­ci či­ne 50 pos­to bo­san­sko-her­ce­go­vač­ke po­pu­la­ci­je. Sve češ­će se u is­tu­pi­ma po­li­ti­ča­ra u Sa­ra­je­vu spo­mi­nje “ve­ćin­ski na­rod“, “ve­ći­na gra­đa­na BiH“, a služ­be­no je po­kre­nu­ta i ini­ci­ja­ti­va za uki­da­nje žu­pa­ni­ja u Fe­de­ra­ci­ji, ko­je Hr­va­ti sma­tra­ju je­di­nom ra­zi­nom vlas­ti na ko­joj mo­gu os­tva­ri­va­ti zna­čaj­ni­ji utje­caj. Boš­njač­ki po­li­ti­ča­ri hr­vat­skim pred­stav­ni­ci­ma u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni za­mje­ra­ju i part­ner­ski od-

Ba­kir Izet­be­go­vić sa sr­p­skim pred­sjed­ni­kom Vu­či­ćem: boš­njač­ka po­li­ti­ka danas mno­go lak­še na­la­zi za­jed­nič­ki je­zik sa Sr­bi­jom ne­go s Hr­vat­skom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.