Uvo­đe­nje po­re­za na ne­kret­ni­ne od­go­đe­no je jer pri­pre­ma nije bi­la do­bra

Kao li­be­ral te­ži dr­ža­vi sa što ma­nje po­re­za, ali pri­hvat­lji­vi­ji mu je, ka­že, sa­daš­nji oblik po­re­za na ne­kret­ni­ne kao za­mje­na za ne­ke dru­ge na­me­te ne­go porez na pro­ci­je­nje­nu vri­jed­nost ne­kret­ni­ne kao no­vi na­met

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Raz­go­va­ra­la Pe­tra Ma­re­tić Žo­nja pe­tra.ma­re­tic@ve­cer­nji.net

Vla­da se zad­njih da­na su­sre­la s ni­zom pro­ble­ma. Od­go­đen je porez na ne­kret­ni­ne, uma­lo je doš­lo do “ca­rin­skog ra­ta” sa su­sje­di­ma zbog od­lu­ke mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de, a pre­mi­jer je mi­nis­tri­ci obrazovanja Bla­žen­ki Divjak, ko­ja je doš­la u Vla­du iz kvo­te HNS-a, pos­lao jas­nu po­ru­ku da se ne sla­že s nje­nom ide­jom da ona bu­de na če­lu Po­seb­nog struč­nog po­vje­rens­tva za pro­ved­bu strategije obrazovanja. O to­me što se do­ga­đa, kak­va je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu mla­đeg i sta­ri­jeg part­ne­ra u Vla­di, raz­go­va­ra­li smo s pot­pred­sjed­ni­kom Vla­de, mi­nis­trom gra­di­telj­stva i pros­tor­nog ure­đe­nja te čel­nim čo­vje­kom HNS-a Pre­dra­gom Štro­ma­rom.

Iz­ja­va pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća da bi bi­lo naj­bo­lje od­go­di­ti porez na ne­kret­ni­ne sti­gla je iz­ne­na­đu­ju­će. Ka­ko je doš­lo do tak­ve od­lu­ke i za­što ta­ko na­glo?

Ne bih re­kao da je od­lu­ka do­ne­se­na na­glo. Sva­ka od­go­vor­na po­li­ti­ka pra­ti pro­ved­bu pla­ni­ra­nih ak­tiv­nos­ti i do­no­si od­lu­ke u skla­du s tim. U Vla­di smo doš­li do za­ključ­ka da je­dan va­žan dio pri­pre­me nije pro­ve­den na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin, a to je pr­vens­tve­no kva­li­tet­no i cje­lo­vi­to in­for­mi­ra­nje cje­lo­kup­ne jav­nos­ti, od je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve do gra­đa­na, pa se na kra­ju u jav­nos­ti stvo­ri­lo ne­ga­tiv­no oz­ra­čje ia­ko je ri­ječ o po­re­zu ko­ji ne pred­stav­lja no­vi na­met, ne­go obje­di­nju­je ne­ko­li­ko pri­jaš­njih na­me­ta – od ko­mu­nal­ne nak­na­de do spo­me­nič­ke ren­te.

Je li od­lu­ci za­pra­vo “ku­mo­vao“pre­ve­lik pri­ti­sak jav­nos­ti?

Za­da­tak je od­go­vor­ne po­li­ti­ke slu­ša­ti sta­vo­ve i ar­gu­men­te gra­đa­na, ali i ima­ti jas­nu vi­zi­ju ka­mo vo­di ovu zem­lju. U ovom slu­ča­ju pre­su­di­lo je to što je pro­ved­ba ko­ra­ka ko­ji pret­ho­de uvo­đe­nju po­re­za na ne­kret­ni­ne po­ka­za­la da Hrvatska na svim ra­zi­na­ma nije sprem­na za uvo­đe­nje tog po­re­za, ni na ra­zi­ni gra­đa­na ni na ra­zi­ni je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve.

I što sad, tre­ba­ju li gra­đa­ni i da­lje po­pu­nja­va­ti an­ket­ne upit­ni­ke ko­je su do­bi­li i ho­će li bi­ti kaž­nje­ni ako to ne uči­ne?

Ni do sa­da ni­su sve je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve ima­le je­dins­tven pris­tup pri­kup­lja­nju in­for­ma­ci­ja ni iden­tič­ne upit­ni­ke, a ne­ke su sa­me pri­kup­lja­le in­for­ma­ci­je pu­tem ko­mu­nal­nih re­da­ra. U sva­kom slu­ča­ju, si­gu­ran sam da ni­kak­vog kaž­nja­va­nja gra­đa­na ne­će bi­ti, ali is­to ta­ko da je sva­kom gra­du i op­ći­ni u Hr­vat­skoj u in­te­re­su da ima sre­đe­no sta­nje po pi­ta­nju ne­kret­ni­na na svom po­dru­čju. Sre­đe­ni re­gis­tar ne­kret­ni­na pod­lo­ga je za mno­ge ra­zvoj­ne pro­ce­se u je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne sa­mo­upra­ve pa vje­ru­jem da će svi gra­do­vi i op­ći­ne nas­ta­vi­ti ra­di­ti na po­pu­nja­va­nju i ažu­ri­ra­nju tih re­gis­ta­ra, ne­ovis­no o od­go­di pri­mje­ne po­re­za na ne­kret­ni­ne.

Ka­da se već go­vo­ri o od­go­di, zna­či li to da dr­ži­te da Hr­vat­skoj porez na ne­kret­ni­ne tre­ba i kad bi se on po va­ma tre­bao uves­ti?

Ia­ko kao li­be­ral te­žim dr­ža­vi sa što ma­nje po­re­za i dru­gih op­te­re­će­nja za gra­đa­ne i po­du­zet­ni­ke, osob­no mi je pri­hvat­lji­vi­ji ovaj sa­daš­nji oblik po­re­za na ne­kret­ni­ne kao za­mje­na za ne­ke dru­ge pos­to­je­će na­me­te ne­go porez na pro­ci­je­nje­nu vri­jed­nost ne­kret­ni­ne kao no­vi na­met. To vi­še što pred­lo­že­ni mo­del omo­gu­ća­va gra­do­vi­ma i op­ći­na­ma da sa­mi odre­de vi­si­nu iz­no­sa ko­ji gra­đa­ni tre­ba­ju pla­ti­ti te da taj pri­hod ko­ris­te za op­ći ra­zvoj svo­jih sre­di­na, a ne sa­mo za ra­zvoj ko­mu­nal­nog gos­po­dar­stva.

Što se do­ga­đa s ku­ri­ku­lar­nom re­for­mom? Mi­nis­tri­ca obrazovanja i pre­mi­jer oči­to ne di­je­le is­ti stav s ob­zi­rom na to da je mi­nis­tri­ca ka­za­la da bi ona tre­ba­la bi­ti na če­lu Po­seb­nog struč­nog po­vje­rens­tva, a pre­mi­jer je za op­ci­ju da to i da­lje bu­de Di­ja­na Vican?

I pre­mi­jer Plen­ko­vić i mi­nis­tri­ca Divjak i ja kao pot­pred­sjed­nik Vla­de nad­le­žan za obra­zo­va­nje di­je­li­mo is­ti stav – de­po­li­ti­za­ci­ja i reforma obrazovanja ne­ma­ju al­ter­na­ti­vu, to je ključ za us­pješ­ni­ju i sret­ni­ju bu­duć­nost Hr­vat­ske. Uo­či­li smo ne­ke ne­lo­gič­nos­ti i za­pre­ke ko­je pos­to­je u pro­ce­su pro­ved­be, ras­prav­lja­li smo o to­me u stran­ci i sa­da se raz­ra­đu­je pri­jed­log rje­še­nja ka­ko to ubr­za­ti o ko­jem će­mo se, u to čvr­sto vje­ru­jem, svi usu­gla­si­ti.

Nije li to do­kaz da mi­nis­tri­ca ipak ne­ma odri­je­še­ne ru­ke u svom re­so­ru?

Sva­ki mi­nis­tar, uklju­ču­ju­ći i me­ne, dio je je­dins­tve­ne Vla­de i mo­ra pro­vo­di­ti po­li­ti­ku Vla­de ko­ju za­jed­nič­ki do­go­va­ra­ju ko­ali­cij­ski part­ne­ri. Bu­du­ći da je pro­ved­ba strategije obrazovanja, zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je, a po­seb­no ku­ri­ku­lar­ne re­for­me, za­jed­nič­ki cilj ci­je­le Vla­de, si­gu­ran sam da će mi­nis­tri­ca Divjak ima­ti do­volj­no pro­ved­be­nih ala­ta u svo­jim ru­ka­ma, u skla­du s od­go­vor­noš­ću ko­ju je pre­uze­la.

Ka­ko je mo­gu­ća de­po­li­ti­za­ci­ja obrazovanja ako je na če­lu Struč­nog po­vje­rens­tva mi­nis­tar?

HNS-ova ideja je da se sva ti­je­la za pro­ved­bu strategije što vi­še ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­ju te da pos­to­ji rav­no­te­ža iz­me­đu od­go­vor­nos­ti i ov­las­ti, od­nos­no iz­me­đu pra­va i oba­ve­za. A ko­li­ko je HNS-u sta­lo do de­po­li­ti­za­ci­je obrazovanja, naj­bo­lje po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da je za funk­ci­ju mi­nis­tra obrazovanja i zna­nos­ti pred­lo­žio nes­tra­nač­ku i struč­nu oso­bu. Da bi se ku­ri­ku­lar­na reforma kao dio cje­lo­kup­ne re­for­me obrazovanja pro­ve­la i već na­go­di­nu po­če­la s pi­lot-pro­jek­tom, bit­no je da sus­tav funk­ci­oni­ra, a na če­lu tog sus­ta­va, pa sa­mim ti­me i po­vje­rens­tva, tre­ba bi­ti oso­ba ko­ja će za­is­ta pu­nim ka­pa­ci­te­tom ra­di­ti na to­me.

Ho­će­te li u HNS-u i da­lje in­zis­ti­ra­ti na smjeni D. Vican i što ako pre­mi­jer na to ne pris­ta­ne?

Su­šti­na nije u smjeni bi­lo ko­jeg po­je­din­ca, ne­go u us­tro­ja­va­nju mo­de­la pro­ved­be strategije obrazovanja ko­ji će omo­gu­ći­ti br­žu i efi­kas­ni­ju pro­ved­bu ku­ri­ku­lar­ne re­for­me kao jed­nog di­je­la te strategije. Ova reforma nije par­ti­ku­lar­ni in­te­res jed­ne po­li­tič­ke stran­ke, bi­lo ko­jeg po­je­din­ca ili mi­nis­tra, ne­go in­te­res Hr­vat­ske, a kad je in­te­res Hr­vat­ske u pi­ta­nju, vr­lo se br­zo u Vla­di do­go­vo­ri­mo.

Kak­va je uop­će ko­mu­ni­ka­ci­ja u Vla­di, iz­me­đu ve­li­kog i mla­đeg part­ne­ra?

Sve bo­lja. Na­kon po­čet­nog uho­da­va­nja sve kva­li­tet­ni­je funk­ci­oni­ra­mo, te­me­lje­ći na­šu su­rad­nju na iz­rav­nom di­ja­lo­gu, a ne pu­tem me­di­ja, na kons­truk­tiv­nos­ti i na ar­gu­men­ti­ma u in­te­re­su hr­vat­skih gra­đa­na.

Kad ste uš­li u Vla­du, naj­av­lji­va­li ste rje­še­nja za mno­ge pro­ble­me, pa i za plo­ču u Ja­se­nov­cu, me­đu­tim ona je i da­lje on­dje. Ra­di li se uop­će išta po tom pi­ta­nju?

Na­rav­no da se ra­di i vr­lo br­zo mo­že­mo oče­ki­va­ti cje­lo­vi­to rje­še­nje ko­je će ima­ti upo­ri­šte i u za­ko­no­dav­s­tvu. Važ­no je da ima­mo tak­vo za­kon­ski ute­me­lje­no cje­lo­vi­to rje­še­nje da bi­smo svi, i gra­đa­ni i dr­žav­ne ins­ti­tu­ci­je, zna­li što je na ra­zi­ni hr­vat­skog druš­tva u cje­li­ni pri­hvat­lji­vo, a što nije. To je po­seb­no važ­no i za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je, da se od­ga­ja­ju u du­hu otvo­re­nog to­le­rant­nog druš­tva i zdra­vog do­mo­ljub­lja, a ne u du­hu po­dje­la i is­klju­či­vos­ti.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te ovo­go­diš­nju pros­la­vu Olu­je u Kni­nu?

Bi­la je to vr­lo dos­to­jans­tve­na pros­la­va ko­ja je po­ka­za­la pi­je­tet pre­ma svim žr­tva­ma u Do­mo­vin­skom ra­tu. Sva­ka­ko je to bio pozitivan do­ga­đaj ko­ji je sla­vio lju­bav pre­ma svo­joj zemlji, bez pri­mje­sa mrž­nje pre­ma bi­lo ko­me.

Je li Vla­da tre­ba­la fi­nan­ci­ra­ti kon­cert Mar­ka Per­ko­vi­ća Thom­p­so­na u Slu­nju i tre­ba li on bi­ti kaž­njen jer je pje­smu Ča­vo­gla­ve za­po­čeo poz­dra­vom “za dom sprem­ni”?

Ne vi­dim ni­šta spor­no da Vla­da fi­nan­ci­ra obi­lje­ža­va­nje Da­na po­bje­de, do­mo­vin­ske za­hval­nos­ti i hr­vat­skih bra­ni­te­lja i na dru­gim mjes­ti­ma, a ne sa­mo sre­diš­nje pros­la­ve u Kni­nu. Ali ni­sam sre­tan zbog cje­lo­kup­nog oz­ra­čja u Slu­nju, a po­se­bi­ce zbog ope­to­va­nog iz­vi­ki­va­nja pa­ro­le “za dom sprem­ni”. Po­no­vit ću, tom i tak­vom iz­ri­ča­ju nije mjes­to u jav­nom pros­to­ru i ti­me se Hr­vat­skoj sa­mo na­no­si zlo.

Pro­blem Vla­di za­da­je i ca­rin­ski rat sa su­sje­di­ma. Ka­ko gle­da­te na po­tez mi­nis­tra To­lu­ši­ća i je li toč­no da mu je pri­je­ti­la smje­na?

Vje­ru­jem da je mi­nis­tar To­lu­šić imao naj­bo­lje na­mje­re za­šti­ti­ti do­ma­će pro­izvo­đa­če, ali mu oči­to su­rad­ni­ci ni­su do­volj­no do­bro pri­pre­mi­li mje­re jer ni­su ima­li u vi­du i hr­vat­ske iz­voz­ni­ke. U sva­kom slu­ča­ju, to ne bih zvao ca­rin­skim ra­tom, ne­go pri­je nes­po­ra­zu­mom za ko­ji vje­ru­jem da će u ci­je­los­ti bi­ti ri­je­šen idu­ćih da­na.

Jes­te za­do­volj­ni ra­zvo­jem si­tu­aci­je u kon­cer­nu Agro­kor?

Je­sam, pr­vens­tve­no zbog či­nje­ni­ce da se kri­za iz kon­cer­na Agro­kor nije pre­li­la na hr­vat­sko gos­po­dar­stvo u cje­li­ni, za­hva­lju­ju­ći po­li­tič­koj sta­bil­nos­ti ko­joj smo pri­do­ni­je­li ula­skom u Vla­du. Vje­ru­jem da će i dalj­nji pro­ces kon­so­li­da­ci­je i res­truk­tu­ri­ra­nja Agro­ko­ra ići u že­lje­nom smje­ru i sa­ču­va­ti ne­ko­li­ko de­se­ta­ka tisuća rad­nih mje-

Vje­ru­jem da je mi­nis­tar To­lu­šić imao naj­bo­lje na­mje­re za­šti­ti­ti do­ma­će pro­izvo­đa­če, ali mu oči­to su­rad­ni­ci ni­su do­volj­no do­bro pri­pre­mi­li mje­re pre­ma su­sje­di­ma jer ni­su ima­li u vi­du i hr­vat­ske iz­voz­ni­ke, ali na­zvao bih to nes­po­ra­zu­mom, a ne ca­rin­skim ra­tom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.