ANVAR AZIMOV RUSKI VELEPOSLANIK: Ula­ga­njem u Agro­kor ulo­ži­li smo i u si­gur­nost Hr­vat­ske

Su­pru­ga, šes­te­ro dje­ce i ja za­ljub­lje­ni smo u va­šu zem­lju // Uz­bek sam, ali ne idem u dža­mi­ju jer sam ate­ist

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Raz­go­va­rao: H ASSAN HAIDAR DIAB

LAVROV ME JE POSLAO U HR­VAT­SKU DA OBNOVIMO DIJALOG. ZA NAS JE ČLANSTVO HR­VAT­SKE U NATO-U I EU REALNOST I TO NE SMI­JE SPRJEČAVATI RA­ZVOJ NAŠIH OD­NO­SA

Zna­mo da Hr­vat­ska ima te­žak te­ret sa Sr­bi­jom i da ra­ne još ni­su za­li­je­če­ne. Ru­si­ja je ja­ko za­in­te­re­si­ra­na i sve će uči­ni­ti da od­no­si iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je bu­du bo­lji

Ose­buj­ni ruski veleposlanik u Hr­vat­skoj Anvar Azimov pri­pa­da sta­roj ško­li ru­ske di­plo­ma­ci­je. Bez dla­ke je na je­zi­ku, što je do­ka­zao u ve­lja­či kad je otvo­rio pri­ču o Agro­ko­ru. S dru­ge stra­ne, u nje­mu je snaž­no pri­sut­na i ona njež­ni­ja stra­na ru­skog bi­ća – za­ljub­ljen je u ba­let, glaz­bu, ka­za­li­šte. U in­ter­v­juu s na­ma bio je vr­lo otvo­ren, go­vo­rio je o se­bi, svo­jim že­na­ma, po­li­ti­ci, ge­opo­li­ti­ci, ali i no­voj lju­ba­vi – pre­ma Hr­vat­skoj.

Gos­po­di­ne ve­le­pos­la­ni­če, gdje ste lje­to­va­li? Jes­te li po­sje­ti­li hr­vat­sku oba­lu ot­ka­ko ste veleposlanik u RH?

Svoj go­diš­nji od­mor pro­veo sam u Mo­sk­vi. Bio je to rad­ni go­diš­nji. Ra­dio sam u dva smje­ra. Pri­pre­mio sam do­la­zak iz­as­lans­tva Hr­vat­skog Sa­bo­ra na če­lu s gos­po­di­nom Mi­rom Ko­va­čem od 16. do 19. sr­p­nja. Že­lim na­gla­si­ti ka­ko je taj po­sjet do­nio mno­go ko­ris­ti. Mi­ro Ko­vač os­ta­vio je ja­ko do­bar do­jam na svo­je su­go­vor­ni­ke u Dr­žav­noj du­mi i u Vi­je­ću Fe­de­ra­ci­je. Ka­da sam is­pla­ni­rao ra­zvoj naših bi­la­te­ral­nih od­no­sa, jer na ža­lost po­s­ljed­njih de­set go­di­na na­ši su od­no­si stag­ni­ra­li, pr­vi ko­rak bio je po­sjet va­šeg mi­nis­tra vanj­skih pos­lo­va Ru­si­ji. Že­lio bih na­gla­si­ti ka­ko je gos­po­din Da­vor Ivo Sti­er na La­vro­va os­ta­vio vr­lo jak i sna­žan do­jam. Naj­važ­ni­je nam je bi­lo za­po­če­ti kon­tak­te na ra­zi­ni mi­nis­ta­ra vanj­skih pos­lo­va, što smo i us­pje­li po­sje­tom Ste­ira Mo­sk­vi u svib­nju. Pot­pi­sa­li smo plan me­đu­mi­nis­tar­skih kon­zul­ta­ci­ja. Na os­no­vi tog pla­na re­do­vi­to se odr­ža­va­ju kon­zul­ta­ci­je na raz­li­či­tim ra­zi­na­ma iz­me­đu Ru­si­je i Hr­vat­ske. Dru­gi pra­vac bio je ak­ti­vi­ra­ti me­đu­par­la­men­tar­ne ve­ze ko­je su bi­le za­mrz­nu­te vi­še go­di­na. Po­sjet iz­as­lans­tva na če­lu s gos­po­di­nom Ko­va­čem bio je za­is­ta pro­do­ran. Do­go­vo­ri­li smo za slje­de­ću go­di­nu uz­vrat­ni do­la­zak par­la­men­tar­nih iz­as­lans­tva, dva od­bo­ra, iz Ru­si­je u Hr­vat­sku, iz Dr­žav­ne du­me i Vi­je­ća Fe­de­ra­ci­je. U lis­to­pa­du u San­kt Pe­ter­bur­gu bit će odr­ža­na sjed­ni­ca o In­ter­par­la­men­tar­noj uni­ji. Na­ša pred­sjed­ni­ca Vi­je­ća Fe­de­ra­ci­je po­zva­la je pred­sjed­ni­ka Hr­vat­skog sa­bo­ra Gor­da­na Jan­dro­ko­vi­ća da bu­de pri­su­tan na tom sas­tan­ku. To je bio pr­vi dio mog rad­nog go­diš­njeg.

A dru­gi?

Dru­gi i naj­te­ži dio bi­lo je pri­pre­ma­nje sas­tan­ka, na­kon se­dam go­di­na, me­đuv­la­di­ne ko­mi­si­je za gos­po­dar­sku i znans­tve­nu su­rad­nju. Za­hva­lju­ju­ći na­po­ri­ma na­šeg ve­le­pos­lans­tva i hr­vat­skog ve­le­pos­lans­tva u Ru­si­ji, u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci us­pje­li smo or­ga­ni­zi­ra­ti tri sas­tan­ka rad­nih gru­pa Me­đuv­la­di­ne ko­mi­si­je, gru­pe za ener­ge­ti­ku i tr­go­vi­nu, kao i za tu­ri­zam. Sa­da su se stvo­ri­li do­bri te­me­lji i uvje­ti za bo­lju su­rad­nju. Do­go­vo­ri­li smo se da će­mo po­čet­kom lis­to­pa­da or­ga­ni­zi­ra­ti no­vu sjed­ni­cu Me­đuv­la­di­ne ko­mi­si­je na ko­ju će iz Hr­vat­ske kao pred­sje­da­va­ju­ći te ko­mi­si­je do­ći pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Mar­ti­na Da­lić. Ra­di­mo na pri­pre­mi sas­tan­ka na vi­so­koj ra­zi­ni u Mo­sk­vi do kra­ja go­di­ne. Na mar­gi­na­ma tog sas­tan­ka pla­ni­ra­mo or­ga­ni­zi­ra­ti i gos­po­dar­ski fo­rum. Za to su vr­lo za­in­te­re­si­ra­ni hr­vat­ski iz­voz­ni­ci. Eto, ta­kav je bio moj go­diš­nji od­mor.

Za­što je doš­lo do ta­ko du­gog za­hlad­nje­nja od­no­sa Za­gre­ba i Mo­sk­ve, po­go­to­vo ka­da zna­mo da je Ru­si­ja odi­gra­la ve­oma po­zi­tiv­nu ulo­gu u Do­mo­vin­skom ra­tu?

Mis­lim da je us­po­ra­va­nje ra­zvo­ja od­no­sa iz­me­đu naših ze­ma­lja bi­lo po­ve­za­no s ni­zom objek­tiv­nih raz­lo­ga. Me­đu os­ta­lim, to je bi­lo po­ve­za­no s učla­nje­njem Hr­vat­ske u NATO i EU. Osim to­ga, na­kon ras­pa­da SSSR-a, što je za nas bi­la ve­li­ka tra­ge­di­ja, Ru­si­ja se su­oča­va­la s ve­li­kim gos­po­dar­skim iz­a­zo­vi­ma. To ne zna­či da Ru­si­ja ni­je htje­la po­dr­ža­va­ti ak­tiv­ne tr­go­vin­ske i gos­po­dar­ske ve­ze. Ali ni­smo osje­ća­li da Hr­vat­ska ima do­volj­no po­li­tič­ke vo­lje za to. To su objek­tiv­ni raz­lo­zi. Me­ne je naš mi­nis­tar Lavrov poslao u Zagreb upra­vo za­to da ak­ti­vi­ra­mo i pos­pje­ši­mo po­li­tič­ki dijalog. Za nas je članstvo Hr­vat­ske u NATO-u i EU realnost i objek­tiv­na stvar i to ne smi­je spre­ča­va­ti ra­zvoj naših bi­la­te­ral­nih od­no­sa. Da bi­smo us­pje­li za­po­če­ti no­vu eta­pu naših od­no­sa, tre­ba­le su za­ma­lo dvi­je go­di­ne te­škog i na­por­nog ra­da. Že­lim na­gla­si­ti da se s ve­li­kim po­što­va­njem od­no­sim pre­ma hr­vat­skom ru­ko­vod­stvu. Imam vr­lo do­bre kon­tak­te s ve­ći­nom va­ših mi­nis­ta­ra i oni se pre­ma me­ni od­no­se s ve­li­kim po­što­va­njem. Ja sam kon­kre­tan, prak­ti­čan čo­vjek i že­lim u ti­je­ku svog man­da­ta na­pra­vi­ti što vi­še za ra­zvoj naših od­no­sa, što je u in­te­re­su obi­ju ze­ma­lja. I že­lim to pos­ti­ći za vri­je­me svog man­da­ta ko­ji je če­ti­ri, pet go­di­na. Za­to se žu­rim da sve stig­nem na­pra­vi­ti.

Ru­si­ja pla­ni­ra or­ga­ni­zi­ra­ti niz kul­tur­nih ma­ni­fes­ta­ci­ja u Hr­vat­skoj. Ka­ko us­pi­je­va­te do­ves­ti to­li­ko ve­li­kih ru­skih zvi­jez­da u Hr­vat­sku, jer ov­dje su već nas­tu­pa­le naj­bo­lje i naj­poz­na­ti­je zvi­jez­de ru­ske ope­re i ba­le­ta?

Is­ti­na je da smo naj­vi­še us­pje­ha pos­ti­gli u po­dru­čju kul­tur­ne su­rad­nje. Iz­me­đu ni­za do­ku­me­na­ta ko­je će­mo usko­ro pot­pi­sa­ti bit će i pro­gram kul­tur­ne su­rad­nje za dvi­je go­di­ne. Zna­te da imamo do­bre ses­trin­ske ve­ze iz­me­đu San­kt Pe­ter­bur­ga i Za­gre­ba. Tu mo­ram na­gla­si­ti da je tu va­žan čo­vjek, moj pri­ja­telj, za­gre­bač­ki gra­do­na­čel­nik Mi­lan Ban­dić. Ja­ko sam mu za­hva­lan za ve­lik do­pri­nos u od­no­si­ma sa San­kt Pe­ter­bur­gom i s Mo­sk­vom. Slje­de­će go­di­ne pla­ni­ra­mo or­ga­ni­zi­ra­ti Da­ne kul­tu­re iz ta dva gra­da u Za­gre­bu. Ja du­gu­jem Ban­di­ću, ko­ji nam je po­mo­gao po­di­ći tri spo­me­ni­ka Pu­ški­nu, Je­se­nji­nu i Ga­ga­ri­nu. Te smo spo­me­ni­ke pok­lo­ni­li gra­du Za­gre­bu. Sa­da mi je za­da­ća da što pri­je pos­ta­vi­mo spo­me­nik va­šem poz­na­tom te­olo­gu i po­vi­jes­nom dje­lat­ni­ku Jur­ju Kri­ža­ni­ću u Mo­sk­vi. Vla­da Mo­sk­ve od­lu­či­la se je­dan trg u Mo­sk­vi pre­ime­nu­je u Za­gre­bač­ki trg. Ta­mo že­li­mo sta­vi­ti ko­pi­ju spo­me­ni­ka ko­ji sto­je tu is­pred Kap­to­la. U Zagreb do­la­zi i zbor Cr­ve­ne ar­mi­je, vje­ro­jat­no naj­poz­na­ti­ji zbor tak­ve vr­ste u svi­je­tu. Od mno­gih Hr­va­ta ču­jem da s ve­li­kim nes­trp­lje­njem iš­če­ku­ju taj kon­cert... U po­s­ljed­nje vri­je­me do­la­zi­lo je vi­še oz­bilj­ni­jih, zna­čaj­nih ba­let­nih tru­pa u Hr­vat­sku. Slje­de­će go­di­ne će, pr­vi pu­ta, u Za­gre­bu bi­ti or­ga­ni­zi­ra­na iz­lož­ba iz Er­mi­ta­ža. Ni­zom ma­ni­fes­ta­ci­ja obi­lje­žit će­mo 50. go­diš­nji­cu od­no­sa iz­me­đu San­kt Pe­ter­bur­ga i Za­gre­ba. U je­sen ove go­di­ne oče­ku­je­mo do­la­zak Zbo­ra Alek­san­dro­va. Nji­ho­vi nas­tu­pi no­se po­seb­nu sim­bo­li­ku i bit­ni su jer su mno­gi čla­no­vi tog zbo­ra ne­dav­no po­gi­nu­li u zra­ko­plov­noj ne­sre­ći na pu­tu pre­ma Si­ri­ji, a za­mi­je­ni­la ih je no­va ge­ne­ra­ci­ja umjet­ni­ka. Ove smo go­di­ne pros­la­vi­li i 25. go­diš­nji­cu us­pos­tav­lja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa i mno­ge ma­ni­fes­ta­ci­je su bi­le na­prav­lje­ne u po­vo­du to­ga. I s ve­li­kim us­pje­hom u Mo­sk­vi u svib­nju je nas­tu­pio vaš poz­na­ti pje­vač Oli­ver Dra­go­je­vić. San­kt Pe­ter­burg je na­pra­vio iz­van­red­nu ges­tu i po­zvao Ba­let HNK ko­ji je nas­tu­pio u tom gra­du s ba­le­tom “Ana Ka­re­nji­na”. Imam ide­ju da slje­de­će go­di­ne do­ve­dem u Zagreb su­vre­me­ni ba­let „Ka­za­li­šte Ja­kob­so­na“.

Za­što ve­li­ke gra­do­vi po­put Du­brov­ni­ka i Spli­ta ima­ju ma­nje kul­tur­nih ma­ni­fes­ta­ci­ja iz Ru­si­je?

Objek­tiv­no tu je i fak­tor da­lji­ne. Mi ne­ma­mo di­plo­mat­skih pred­stav­ni­ka u Du­brov­ni­ku i Spli­tu. U Spli­tu imamo po­čas­nog kon­zu­la. To je je­dan od naj­bo­ljih struč­nja­ka i pro­fe­si­ona­lac za Ru­si­ju Josip Ete­ro­vić. Sa­da tra­žim do­brog kan­di­da­ta za mjes­to po­čas­nog kon­zu­la u Du­brov­ni­ku. To će si­gur­no do­pri­ni­je­ti me­đu­kul­tur­nim ve­za­ma s Du­brov­ni­kom i Spli­tom. Pu­no ovi­si i od ra­da pred­stav­niš­tva i udru­ga ru­sko-hr­vat­skog pri­ja­telj­stva. U Ri­je­ci je tak­va udru­ga dos­ta ak­tiv­na i ta­mo or­ga­ni­zi­ra­mo mno­go ma­ni­fes­ta­ci­ja.

U ža­ri­štu in­te­re­sa hr­vat­ske jav­nos­ti uš­li ste po­čet­kom go­di­ne ka­da ste naj­a­vi­li da Agro­kor vi­še ne­će do­bi­va­ti ru­ske kre­di­te. Što se od ta­da do da­nas pro­mi­je­ni­lo?

Stvar je u to­me da je pi­ta­nje od­no­sa iz­me­đu Sber­ban­ka i Agro­ko­ra pot­pu­no kor­po­ra­tiv­no pi­ta­nje. Po­zi­vam da bu­de­mo objek­tiv­ni i za­hval­ni Sber­ban­ku jer su nji­ho­va ula­ga­nja na kra­ju do­pri­ni­je­la odr­ža­va­nju Agro­ko­ra. Ne za­bo­ra­vi­mo da su ban­ke Ru­si­je, a ne europ­ske i za­pad­ne ban­ke, odi­gra­le od­lu­ču­ju­ću ulo­gu. To je još jed­no

svje­do­če­nje ko­li­ko je Hr­vat­ska dra­ga Ru­si­ji. Čak u ak­tiv­noj fa­zi krize Agro­ko­ra u ožuj­ku Sber­bank je ipak na­šao mo­guć­nost da fi­nan­ci­ra hr­vat­sku kom­pa­ni­ju s još do­dat­nih 100 mi­li­ju­na eura. Ukup­no su Sber­bank i VTB ulo­ži­li go­to­vo 1,5 mi­li­jar­di eura. Ta­kav iz­nos ni­je nit­ko dao. I sa­da je sa­svim pri­rod­no da su te ban­ke za­bri­nu­te oko is­pla­te tog du­ga. Na­dam se da će ti­je­kom pre­go­vo­ra do­ći do ko­mer­ci­jal­nog rje­še­nja ko­je bi od­go­va­ra­lo i Sber­ban­ku i nje­go­vim part­ne­ri­ma. Vr­lo do­bro shva­ća­mo da je sta­bil­nost Agro­ko­ra u is­to vri­je­me i sta­bil­nost Hr­vat­ske. Zbog to­ga sma­tra­mo da je fi­nan­cij­ska po­moć ko­ju smo pru­ži­li bi­la vr­lo bit­na i za va­šu zem­lju. S ob­zi­rom na to da sam do­tak­nuo pi­ta­nje sta­bil­nos­ti, ne mo­gu a da ne spo­me­nem do­pri­nos pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća u odr­ža­va­nju sta­bil­nos­ti va­še zem­lje. S ve­li­kim po­što­va­njem od­no­sim se pre­ma va­šem pre­mi­je­ru i na­dam se da će­mo us­pos­ta­vi­ti čvr­š­će ve­ze i s Mo­sk­vom.

Ni­je li vas iz­ja­va pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća o Ukra­ji­ni na­lju­ti­la?

Mi se pot­pu­no ne sla­že­mo s ini­ci­ja­ti­vom “mir­ne re­in­te­gra­ci­je te­ri­to­ri­ja”. To se pi­ta­nje tre­ba rje­ša­va­ti na­kon re­gu­li­ra­nja svih pro­ble­ma iz­me­đu Don­ba­sa i Ki­je­va. Osim to­ga, za tak­vo što po­treb­na je i su­glas­nost Don­ba­sa, a ne sa­mo Ki­je­va. Ru­si­ja je za­in­te­re­si­ra­na da ono što je do­go­vo­re­no u Min­sku bu­de pri­mi­je­nje­no što pri­je. Što se ti­če obve­za s na­še stra­ne, mi ih pot­pu­no is­pu­nja­va­mo. Me­đu­tim, re­žim u Ki­je­vu ne­ma do­volj­no vo­lje da bi ri­je­šio pi­ta­nje Don­ba­sa. Ru­si­ja ne po­dr­ža­va od­cjep­lje­nje Don­ba­sa od Ukra­ji­ne. Taj se pro­blem tre­ba ri­je­ši­ti pu­tem us­pos­tav­lja­nja po­seb­nog sta­tu­sa Don­ba­sa i rje­še­nja pos­to­je­ćih pro­ble­ma iz­me­đu Don­ba­sa i Ki­je­va. Za­to se ne sla­že­mo s po­zi­ci­jom EU i SAD-a ko­je po­ve­zu­ju uvo­đe­nje sank­ci­ja Ru­si­ji sa si­tu­aci­jom u Ukra­ji­ni. Pro­blem je što za­pra­vo Ki­jev ne is­pu­nja­va Min­ski spo­ra­zum i te sank­ci­je tre­ba­ju bi­ti us­mje­re­ne pre­ma Ki­je­vu, ali su us­mje­re­ne sa­mo pre­ma Ru­si­ji. Tak­va po­li­ti­ka sank­ci­ja ne­ma per­s­pek­ti­ve. Mi smo htje­li što pri­je po­bolj­ša­ti na­še od­no­se ne sa­mo sa SAD-om već i s EU. Zem­lje EU vr­lo do­bro shva­ća­ju da od sank­ci­ja one tr­pe šte­te vi­še ne­go Ru­si­ja. Sank­ci­je po­ma­žu na­ma u uč­vr­š­ći­va­nju na­še gos­po­dar­ske si­tu­aci­je. Ja­ko nam je žao što zbog sank­ci­je tr­pi i Hr­vat­ska, ko­ja go­diš­nje gu­bi do 40-50 mi­li­ju­na eura jer ne mo­že iz­ves­ti svo­je po­ljo­pri­vred­ne pro­izvo­de i ri­bu. Mi smo sprem­ni za uki­da­nje svo­jih od­go­vor­nih mje­ra ako bu­du uki­nu­te sank­ci­je.

Na­da­te se uki­da­nju sank­ci­ja? Što mis­li­te o ne­dav­no uve­de­nim no­vim sank­ci­ja­ma SAD-a?

Ne­dav­no uve­de­ne sank­ci­je SAD-a na­no­se šte­tu i gos­po­dar­skim in­te­re­si­ma zem­lja­ma EU. U opas­nost do­vo­de i pi­ta­nje ener­get­ske si­gur­nos­ti EU. Ru­si­ja je vr­lo po­uz­dan part­ner što se ti­če is­po­ru­ke ener­get­skih pro­izvo­da. Sma­tram da u EU ne­ma al­ter­na­ti­ve na­šim is­po­ru­ka­ma. Mis­lim da zem­lja­ma EU ni­je u in­te­re­su da pla­te dvos­tru­ko vi­šu ci­je­nu za ame­rič­ki plin umjes­to ru­skog pli­na.

Ka­ko u toj si­tu­aci­ji su­ra­đu­je­te s Hr­vat­skom?

Da­nas svje­do­či­mo ja­ča­nju na­šeg po­li­tič­kog di­ja­lo­ga, što je ja­ko bit­no. To bi tre­ba­lo po­du­pri­je­ti i us­pos­tav­lja­nju naših gos­po­dar­skih ve­za. Sa­daš­nje sta­nje naših tr­go­vin­sko-gos­po­dar­skih od­no­sa ap­so­lut­no mi ne od­go­va­ra. Uz po­ten­ci­jal od tri mi­li­jar­de eura go­diš­nje tr­go­vin­ske raz­mje­ne mi sto­ji­mo na is­tom mjes­tu s mi­li­jar­dom. Sta­bil­no is­po­ru­ču­je­mo Hr­vat­skoj naf­tu i plin i sprem­ni smo to po­ve­ća­ti uz ra­zum­nu ci­je­nu. Na­jus­pješ­ni­je se na­ša su­rad­nja ra­zvi­ja u sfe­ri is­po­ru­ke pli­na. Mo­ram da­ti kom­pli­ment tvrt­ki ko­ja ra­di na ovom tr­ži­štu – PPD-u. Pred­sjed­nik te tvrt­ke Pa­vao Vuj­no­vac us­pos­ta­vio je naj­tješ­nje od­no­se s ru­ko­vod­stvom Ga­z­pro­ma. Na­ma je cilj do­ves­ti is­po­ru­ku pli­na u Hr­vat­sku do mi­li­jar­de ku­bi­ka. Hr­vat­ski iz­voz­ni­ci ni­su za­do­volj­ni pos­to­je­ćom si­tu­aci­jom i jas­no da im sme­ta i po­li­ti­ka i sank­ci­je EU. Mi smo za­in­te­re­si­ra­ni za po­ve­ća­nje iz­vo­za hr­vat­skih pro­izvo­da u Ru­si­ju. Me­ni, kao ve­le­pos­la­ni­ku, za­da­ća je stva­ra­nje naj­bo­ljih uvje­ta za rad hr­vat­skih iz­voz­ni­ka u Ru­si­ju. Hr­vat­ska gos­po­dar­ska ko­mo­ra na naj­bo­lji na­čin zas­tu­pa in­te­res Hr­vat­ske i mi je sma­tra­mo jed­nim od naj­bit­ni­jih čim­be­ni­ka za po­ve­ća­nje naših gos­po­dar­skih od­no­sa. Sa­da imamo po­li­ti­ku za­bra­ne uvo­za svo­jih pro­izvo­da zbog sank­ci­ja. Sma­tra­mo bit­nim po­dr­ža­va­ti va­šu bro­do­grad­nju, ko­ja je sta­la na no­ge um­no­go­me i zbog ve­li­kih ru­skih na­rudž­bi. Bez ob­zi­ra na po­li­ti­ku za­mje­ne uvo­za svo­jim pro­izvo­di­ma, ipak će­mo nas­ta­vi­ti na­ru­či­va­ti pro­izvo­de od te in­dus­tri­je. Oče­ku­je­mo da će Ru­si­ja vi­še de­se­ta­ka, a mo­žda i sto­ti­ne mi­li­ju­na eura, utro­ši­ti u tu sfe­ru. Ja­ko smo za­do­volj­ni i na­šom su­rad­njom s AD Plas­ti­kom. Hr­vat­ska far­ma­ce­ut­ska in­dus­tri­ja je vr­lo po­pu­lar­na u Ru­si­ji. U po­s­ljed­nje vri­je­me Ru­si su dos­ta na­vik­li i na hr­vat­sku koz­me­ti­ku i u tom po­lju ima ve­li­ka per­s­pek­ti­va. Is­ti­na da EU pu­no ula­že u Hr­vat­sku, ali ru­ska po­moć mo­že is­to ta­ko bi­ti ja­ko do­bra pot­po­ra Hr­vat­skoj. Mi u Hr­vat­skoj ne kon­ku­ri­ra­mo NATO-u ni EU. Ne sa­mo u Hr­vat­skoj ne­go nig­dje na Bal­ka­nu. Vo­lje­li bi­smo i že­lje­li da bal­kan­ske zem­lje bu­du iz­van bi­lo ko­jih blo­ko­va. Ali na ža­lost stva­ri su pot­pu­no dru­ga­či­je.

Jed­no su vri­je­me ruski tu­ris­ti u ve­li­kom bro­ju do­la­zi­li u Hr­vat­sku, ali im se broj sma­njio, za­što?

Mo­ja je za­da­ća, me­đu os­ta­lim, po­ja­ča­ti tu­ris­tič­ku raz­mje­nu i sva­ka­ko po­ve­ća­ti broj ru­skih tu­ris­ta u Hr­vat­skoj. Imamo ja­ko do­bru sta­tis­ti­ku gle­de to­ga. Ove go­di­ne mo­žda će bi­ti go­to­vo 150 ti­su­ća tu­ris­ta ko­ji će po­sje­ti­ti Hr- vat­sku. Mo­ra­mo se vra­ti­ti u ona vre­me­na ka­da je do­la­zi­lo vi­še od 200 do 300 ti­su­ća tu­ris­ta go­diš­nje. Mo­žda po bro­ju ruski tu­ris­ti ni­su pr­vi ko­ji po­sje­ću­ju Hr­vat­sku, ali po po­troš­nji su si­gur­no pr­vi jer Ru­si vo­le tro­ši­ti no­vac. Imao sam nas­tup uime tu­ris­tič­ke za­jed­ni­ce u Ru­si­ji i re­kao sam im da Ru­si uis­ti­nu vo­le hr­vat­ski na­rod i ga­je sim­pa­ti­je pre­ma tom na­ro­du. Ruski tu­ris­ti vo­le do­bru hra­nu i pi­će, a Hr­vat­ska im to omo­gu­ću­je.

Ka­ko ocje­nju­je­te ne­dav­nu iz­ja­vu ame­rič­kog pot­pred­sjed­ni­ka Pen­cea u Cr­noj Go­ri da Ru­si­ja po­ku­ša­va cr­ta­ti no­ve gra­ni­ce na Bal­ka­nu. Ta je iz­ja­va dje­lo­va­la po­pu­lis­tič­ki...

Si­tu­aci­ja u Cr­noj Go­ri nas je ja­ko ra­zo­ča­ra­la. Ta­mo ni­je bio odr­žan re­fe­ren­dum o ula­sku te zem­lje u NATO. Is­to ta­ko, ni­je bi­lo re­fe­ren­du­ma ni na Ko­so­vu. Ali na Kri­mu je ipak bio re­fe­ren­dum. Ho­će­te li priz­na­ti ili ne, ali 98 pos­to je gla­sa­lo da se Krim pri­po­ji Ru­si­ji i is­pra­vi po­vi­jes­na ne­prav­da. Sprem­ni smo i s EU i SAD-om su­ra­đi­va­ti na Bal­ka­nu. Ka­žem, ne­moj­te di­je­li­ti Bal­kan na sfe­re utje­ca­ja. Mo­ra­mo za­jed­nič­kim sna­ga­ma osi­gu­ra­ti sta­bil­nost i pros­pe­ri­tet re­gi­je. Po­seb­no nas za­bri­nja­va si­tu­aci­ja u BiH, i to s raz­lo­gom. I ak­tiv­no se za­la­že­mo za oču­va­nje Dayton­skog spo­ra­zu­ma. I uvi­jek će­mo ra­di­ti pro­tiv pro­mje­ne tog spo­ra­zu­ma. U BiH su dva en­ti­te­ta i tri kons­ti­tu­tiv­na na­ro­da i ta­ko će os­ta­ti dok ta sva tri na­ro­da ne do­go­vo­re dru­ga­či­je rješenje. Mi is­to di­je­li­mo za­bri­nu­tost za sta­tus Hr­va­ta u BiH. Zbog to­ga smo do­go­vo­ri­li s mi­nis­tar­stvom vanj­skih pos­lo­va Ru­si­je da or­ga­ni­zi­ra­mo me­đu­mi­nis­tar­ske kon­zul­ta­ci­je o si­tu­aci­ji u re­gi­ji, a taj će se skup odr­ža­ti po­čet­kom je­se­ni u Mo­sk­vi.

Ka­ko Ru­si­ja da­nas gle­da na od­no­se na Bal­ka­nu i stal­ne sva­đe Sr­bi­je i Hr­vat­ske? Ne­ka­ko je do­jam da se Ru­si­ja us­pi­je­va dr­ža­ti po stra­ni u pre­pu­ca­va­nji­ma Za­gre­ba i Be­ogra­da. Mo­že li Ru­si­ja bi­ti ne­ka vr­sta mi­ri­te­lja dvi­ju su­sjed­nih dr­ža­va?

Mi bi­smo htje­li vi­dje­ti do­bro­su­sjed­ske od­no­se iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je, Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske i BiH. Zna­mo da Hr­vat­ska ima te­žak te­ret sa Sr­bi­jom i te ra­ne, na ža­lost, još ni­su za­li­je­če­ne. Ru­si­ja je ja­ko za­in­te­re­si­ra­na i sve će uči­ni­ti da od­no­si iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je bu­du bo­lji i sta­bil­ni­ji. Bit­no je da se sva spor­na pi­ta­nja sa Sr­bi­jom, Slo­ve­ni­jom i BiH rje­ša­va­ju u po­zi­tiv­nom du­hu i kom­pro­mi­som, a ne ni­kak­vom ten­zi­jom i sva­đom. Ru­si­ja ima naj­bo­lje ra­zvi­jen od­nos sa Sr­bi­jom. Že­lja Sr­bi­je za ula­zak u EU si­gur­no ne­će po­re­me­ti­ti na­še od­no­se jer mi po­štu­je­mo nji­ho­ve že­lje. Zna­te i sa­mi da Ru­si­ja ima do­bar imidž na Bal­ka­nu. Ti­je­kom sto­lje­ća smo do­ka­zi­va­li da je Ru­si­ja naj­bo­lji pri­ja­telj bal­kan­skim zem­lja­ma. Mo­je je miš­lje­nje da je ja­ka pri­sut­nost Ru­si­je na Bal­ka­nu ga­ran­ci­ja sta­bil­nos­ti i pros­pe­ri­te­ta tih ze­ma­lja. Mo­ram oda­ti ve­li­ki kom­pli­ment i priz­na­nje pred­sjed­ni­ci Ko­lin­di Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Stal­no pra­tim nje­zi­ne jav­ne nas­tu­pe ko­ji su ja­ko mu­dri i ba­lan­si­ra­ni. Poz­drav­ljam nje­zin stav da EU mo­ra ra­zvi­ja­ti od­no­se s Ru­si­jom jer smo i mi dio te Eu­ro­pe te da je bez Ru­si­je ja­ko te­ško os­tva­ri­ti mir i sta­bil­nost na kon­ti­nen­tu. Za­pra­vo zbog to­ga mi s EU že­li­mo stvo­ri­ti za­jed­nič­ki gos­po­dar­ski i hu­ma­ni­tar­ni pros­tor jer al­ter­na­ti­ve ne­ma. Is­to ta­ko že­lje­li bi­smo da se ru­sko-ame­rič­ki od­no­si do­bro ra­zvi­ja­ju i bu­du bo­lji. Na ža­lost, zbog unu­traš­nje si­tu­aci­je nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci >>

nas­ta­vak s pret­hod­ne stra­ni­ce >> u SAD-u to je sa­da ne­mo­gu­će. S dru­ge stra­ne mi smo op­ti­mis­ti da će te dvi­je ve­li­ke si­le mo­ći is­kre­no su­ra­đi­va­ti u bor­bi pro­tiv te­ro­riz­ma. Ia­ko je EU part­ner SAD-u, SAD je pot­pu­no sa­mos­ta­lan i ima dru­ge in­te­re­se ko­ji su po­ve­za­ni s Ru­si­jom. Uvje­ren sam da po­li­ti­ka na­me­ta­nja sank­ci­ja ne­će do­ves­ti do bo­ljeg me­đu­sob­nog po­vje­re­nja i bu­duć­nos­ti.

Op­ći je do­jam da je Ru­si­ja pod vod­stvom Pu­ti­na os­na­ži­la?

Pu­tin je za Ru­si­ju Bož­ji dar. On je po­di­gao moć i ve­li­čans­tve­nost Ru­si­je. Osam­de­set pos­to Ru­sa po­dr­ža­va pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na. Slje­de­će go­di­ne u ožuj­ku imamo i pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i za­si­gur­no vam mo­gu re­ći da će, ako se kan­di­di­ra, do­bi­ti još je­dan šes­to­go­diš­nji man­dat. Do­la­skom Pu­ti­na na vlast Ru­si­ja je pos­ta­la svjet­ska voj­na i gos­po­dar­ska si­la. Svat­ko da­nas po­štu­je Ru­si­ju, ko­ja je pos­ta­la cen­tar mul­ti­kul­tu­ral­nog svi­je­ta. SAD se, na­kon pa­da bi­po­lar­nog sis­te­ma, još sma­tra je­di­nom ve­li­kom si­lom. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca je da su zem­lje po­put Ru­si­je, In­di­je, Ki­ne, pos­ta­le da­nas moć­ni no­vi cen­tri vi­še­po­lar­nog svi­je­ta.

Je li Ru­si­ja po­bi­je­di­la u Si­ri­ji?

Što se ti­če Si­ri­je, us­pje­si su oči­ti, a to se vi­di i na te­re­nu. Me­đu­tim, još uvi­jek os­ta­je na ti­su­će te­ro­ris­ta s ko­jim tre­ba nas­ta­vi­ti rat dok ih ne is­ko­ri­je­ni­mo. Ka­da bi bi­la bo­lja ko­or­di­na­ci­ja iz­me­đu nas i Ame­ri­ka­na­ca, pu­no bi­smo to br­že ri­je­ši­li. Na­ma je iz­u­zet­no važ­no odvo­ji­ti umje­re­nu opor­bu od te­ro­ris­ta i us­pos­ta­vi­ti me­đu­si­rij­ski dijalog. Ho­će li se to ne­ko­me svi­đa­ti ili ne­će, si­rij­ski pred­sjed­nik Assad je je­di­ni ga­rant oču­va­nja Si­ri­je kao dr­ža­ve. Ka­da rat za­vr­ši, ne­ka si­rij­ski na­rod na iz­bo­ri­ma od­lu­či o pred­sjed­ni­ku Si­ri­je. Nit­ko dru­gi ne­ma pra­vo re­ći da Assad mo­ra oti­ći i da ne mo­že bi­ti pred­sjed­nik Si­ri­je, to mo­že sa­mo si­rij­ski na­rod. Ru­ska voj­na in­ter­ven­ci­ja u Si­ri­ji, pri­je sve­ga, po­mo­gla je Eu­ro­pi jer je za­pra­vo ona us­mje­re­na pro­tiv te­ro­ris­ta ko­ji su za­pri­je­ti­li ci­je­lom svi­je­tu, a po­go­to­vo Eu­ro­pi. Ru­si­ja je odi­gra­la iz­u­zet­no važ­nu ulo­gu u bor­bi pro­tiv te­ro­riz­ma. U Si­ri­ji se na stra­ni te­ro­ris­ta bo­ri­lo iz­me­đu 5 i 6 ti­su­ća bo­ra­ca iz ze­ma­lja biv­šeg SSSR-a. Na­ma je pri­ori­tet ne­utra­li­zi­ra­ti te te­ro­ris­te pri­je ne­go što se vra­te u svo­je zem­lje da ne bi iz­vo­di­li te­ro­ris­tič­ke na­pa­de. Te­ro­ri­zam ne­ma na­ci­onal­nost ni vje­ru. Te­ro­rist je te­ro­rist i ima sa­mo je­dan cilj, a to je ubi­ti što vi­še ne­vi­nih lju­di. U bor­bi pro­tiv te­ro­riz­ma Ru­si­ja že­li is­kre­no su­ra­đi­va­ti i sa SAD-om i s EU. Da ni­je Assad os­tao na vlas­ti, Si­ri­ja bi do­ži­vje­la sud­bi­nu po­put Li­bi­je i Ira­ka.

Jes­ti li si­gur­ni u Hr­vat­skoj?

Ja sam ap­so­lut­no si­gu­ran u Hr­vat­skoj. Sva­ki dan na po­sao idem pje­ši­ce. Jer sva­ki dan že­lim vi­dje­ti li­je­pa, to­pla i sr­dač­na li­ca Hr­va­ta. Svi me pre­poz­na­ju i sr­dač­no poz­drav­lja­ju. Objek­tiv­no go­vo­re­ći, Hr­vat­ska je jed­na od naj­si­gur­ni­jih ze­ma­lja na Bal­ka­nu. Mo­ram oda­ti priz­na­nje ra­du hr­vat­ske po­li­ci­je i oba­vje­štaj­ne služ­be. Ono što je ka­rak­te­ris­tič­no kod Hr­va­ta jest to što zna­ju lju­bi­ti svo­ju do­mo­vi­nu i tu je ve­li­ka slič­nost s Ru­si­ma.

Jes­te li tu s obi­te­lji i što ra­di­te u slo­bod­no vri­je­me?

Ja sam po pri­ro­di ra­do­ho­li­čar i ra­dim sva­ki dan od 8 do 20 sa­ti. Uklju­ču­ju­ći vi­kend. Na­rav­no da mo­ja obi­telj ni­je za­do­volj­na ti­me. Imam ugod­nu, li­je­pu i vr­lo sim­pa­tič­nu su­pru­gu i šes­te­ro dje­ce i svi su za­ljub­lje­ni u Hr­vat­sku. Moj je je­di­ni ho­bi rad. Imam za­da­tak zbli­ži­ti Hr­vat­sku i Ru­si­ju.

Vi ste et­nič­ki Uz­bek, zar ne? Jes­te li vjer­nik?

Ni­sam vjer­nik. Ru­si­ja je mul­ti­et­nič­ka dr­ža­va i ima vi­še od 100 et­nič­kih sku­pi­na. Ja sam se ro­dio u Ta­šken­tu. Uop­će ne idem u dža­mi­ju jer sam ate­ist. Ali, po­štu­jem is­lam i sve re­li­gi­je svi­je­ta. Sa­da ra­dim za Ru­si­ju, a pri­je to­ga sam ra­dio za SSSR. Već sam 44 go­di­ne u di­plo­ma­ci­ji i sad sam već ve­te­ran u mi­nis­tar­stvu vanj­skih pos­lo­va. Mo­ja pr­va i dru­ga že­na su Ru­ski­nje. Mo­je šes­te­ro dje­ce sma­tra­ju se Ru­si­ma.

Pa ko­li­ko ste se pu­ta že­ni­li?

Dva pu­ta. Ali imam tre­ću že­nu – moj po­sao, ha­ha.

Vo­li­te li hr­vat­sku hra­nu? Ko­je vi­no vo­li­te pi­ti?

Ja­ko vo­lim hr­vat­sku hra­nu. Od vi­na obo­ža­vam Din­gač i Zla­tan pla­vac, ali u Ru­si­ji uvi­jek pi­jem vot­ku. Imamo su­per vot­ku Pu­tin­ku, sjaj­na je.

Jed­nom ste se na ti­skov­noj kon­fe­ren­ci­ji po­ja­vi­li u odi­je­lu s pu­no or­de­na. Kak­vi su to sve or­de­ni?

U skla­du s po­ve­ljom pred­sjed­ni­ka, na na­ci­onal­ne praz­ni­ke i kod pre­da­je vje­ro­daj­ni­ca u zem­lja­ma ko­je do­la­zim, mo­ram se po­ja­vi­ti u po­seb­noj uni­for­mi za ve­le­pos­la­ni­ke Ru­ske Fe­de­ra­ci­je. I tu ne­mam što kri­ti. Imam mno­go dr­žav­nih or­de­na i na­gra­da. Ipak 44 go­di­na ra­dim u mi­nis­tar­stvu vanj­skih pos­lo­va. Bio sam 15 go­di­na u In­di­ji. Sve što sam do­bio, do­bio sam zbog svo­jih zas­lu­ga.

Slje­de­će je go­di­ne Svjet­sko no­go­met­no pr­vens­tvo u Ru­si­ji, ho­će­te li na­vi­ja­ti i za Hr­vat­sku?

Ot­krit ću vam jed­nu taj­nu. Pro­fe­si­onal­no sam se ba­vio no­go­me­tom. Igrao sam za klub Bah­tar dok sam ži­vio u Ta­šken­tu. Imam i tre­ner­sku li­cen­ci­ju. Is­kre­no ću vam re­ci, ne za­to što sam u Hr­vat­skoj, ja­ko mi se svi­đa ra­zi­na hr­vat­skog no­go­me­ta. Ja i gos­po­din Mi­lan Ban­dić imamo ide­ju or­ga­ni­zi­ra­ti pri­ja­telj­sku utak­mi­cu iz­me­đu Di­na­ma iz Mo­sk­va i Di­na­ma iz Za­gre­ba. Si­gur­no da ću na Svjet­skom pr­vens­tvu, kao hr­vat­ski pa­tri­ot, na­vi­ja­ti za hr­vat­sku re­pre­zen­ta­ci­ju.

Ključ­no fi­nan­ci­ra­nje Agro­ko­ra oba­vi­le su ban­ke iz Ru­si­je, a ne iz EU

SA SUPRUGOM NATALIJOM Veleposlanik Azimov dva­put se že­nio i ima šes­te­ro dje­ce. Et­nič­ki je Uz­bek, ni­je vjer­nik i ne ide u dža­mi­ju

Valj­da ni­je u in­te­re­su zem­lja­ma Europ­ske uni­je da pla­te dvos­tru­ko vi­šu ci­je­nu za ame­rič­ki plin umjes­to ru­sko­ga

RO­BERT ANIĆ/PIXSELL

Azimov s rav­na­te­ljem Ba­le­ta HNK Le­onar­dom Ja­ko­vi­nom i in­ten­dan­ti­com Du­brav­kom Vr­goč O hr­vat­skoj pred­sjed­ni­ci Ko­lin­di Gra­barKi­ta­ro­vić Azimov ima sa­mo ri­je­či hva­le

JURICA GALOIĆ/ PIXSELL

Ve­čer­nja­kov no­vi­nar s ru­skim ve­le­pos­la­ni­kom Azi­mo­vim

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.