SA­MI ĆE­TE SE­BI ISPEĆI ROŠTILJ U RESTORANU

Se­ul je grad gdje se spa­ja­ju teh­no­lo­gi­ja i tra­di­ci­ja i gdje će­te jes­ti naj­bo­lju hra­nu

Vecernji list - Hrvatska - - Putovanja& Pića -

Otrov­na na­pu­ha­ča či­je će vas me­so us­mr­ti­ti sa­mo jed­nim za­lo­ga­jem ako ri­ba ni­je do­bro očiš­će­na, ži­ve ma­le ho­bot­ni­ce ko­je je­de­te dok im iz­re­za­ni kra­ko­vi još mr­da­ju po ta­nju­ru, pe­če­ni hr­ska­vi kuk­ci na ma­lim raž­nji­ći­ma ko­je gric­ka­te umjes­to čip­sa dok se še­ta­te uli­ca­ma... Se­ul, glav­ni grad Juž­ne Ko­re­je, ve­ći­na Eu­rop­lja­na poz­na­je kao teh­no­lo­šku pri­jes­tol­ni­cu svi­je­ta, sje­di­šte elek­tro­nič­kih di­vo­va po­put Sam­sun­ga, LG-ja ili Hyun­da­ija. Ali Se­ul je pu­no vi­še od to­ga. Ovaj je grad ča­ro­ban spoj 21. sto­lje­ća i po­vi­jes­ti, što se oči­tu­je na sva­kom ko­ra­ku. Pa i u po­nu­di res­to­ra­na. S jed­ne stra­ne, grad je pre­pun su­vre­me­nih res­to­ra­na, McDo­nald’sa u ko­ji­ma mo­že­te na­ru­či­ti i dos­ta­vu na kuć­ni prag, po če­mu su je­dins­tve­ni u svi­je­tu. Ali s dru­ge stra­ne, tu su res­to­ran­či­ći i za­lo­gaj­ni­ce ko­je nu­de jela na kak­va pro­sje­čan Eu­rop­lja­nin baš i ni­je na­vi­kao. Oku­si su ne­po­nov­lji­vi i go­to­vo neo­pi­si­vi. Na­ime, Ko­rej­ci sli­je­de fi­lo­zo­fi­ju po ko­joj je hra­na svo­je­vr­s­ni li­jek i sva­ki obrok mo­ra bi­ti na do­bro­bit or­ga­niz­mu. Pa je sto­ga go­to­vo sva­ka na­mir­ni­ca fer­men­ti­ra­na po ne­ko­li­ko mje­se­ci, čak do gra­ni­ce kva­re­nja. Ko­rej­ska ku­hi­nja neo­pi­si­vo je do­bra, lju­ta, prot­ka­na mi­ri­si­ma i oku­si­ma na ko­je se ipak tre­ba na­vik­nu­ti. Sva­ki put ka­da do­đem u Se­ul, naj­pri­je odem u ne­ku od nji­ho­vih lo­kal­nih pe­če­nja­ra na ko­rej­ski roštilj. Fer­men­ti­ra­ni ko­ma­di go­ve­di­ne na stol do­la­ze si­ro­vi, za­jed­no sa kim­c­hi­jem i ci­je­lim ni­zom uma­ka i sa­la­ta. Me­so sa­mi pe­če­te na ma­lom ro­šti­lju ugra­đe­nom u stol, baš kao što se u ko­rej­skim ku­hi­nja­ma pe­če već sto­ti­na­ma go­di­na. Okus je ne­po­nov­ljiv. Ni­je gas­tro­no­mi­ja je­di­no što je os­ta­lo od pet ti­su­ća go­di­na du­ge po­vi­jes­ti Ko­re­je u da­nas su­per­mo­der­nom Se­ulu. Ia­ko je grad u ra­tu sre­di­nom proš­log sto­lje­ća bio pot­pu­no uni­šten, ipak je me­đu ma­som ne­pre­gled­nih ne­bo­de­ra os­ta­lo do­volj­no sta­rih če­t­vr­ti u ko­ji­ma ži­vot iz­gle­da nav­las is­to kao i pri­je ne­ko­li­ko de­set­lje­ća. Tra­di­ci­onal­ne ko­rej­ske ku­će sa “smi­je­škom”, od­nos­no s pre­ma ne­bu za­kriv­lje­nim ru­bo­vi­ma kro­va, sta­re pa­go­de, vr­to­vi mi­ra... U ovim di­je­lo­vi­ma gra­da ne­ma auto­mo­bi­la, uli­ce su jed­nos­tav­no pre­vi­še uske za njih, ali to ne zna­či da ne­ma gu­žve. Ulič­ni pro­da­va­či pov­la­če vas za ru­kav ka­ko bi vam utra­pi­li jef­ti­ni ki­šo­bran ili ne­ku igrač­ku, po­svu­da su ko­li­ca s br­zom hra­nom, sla­do­le­dom, piv­ni­ce iz ko­jih tre­šti tra­di­ci­onal­na glaz­ba... Se­ul ka­kav ma­lo tko da­nas zna, Se­ul s du­šom.

Hra­na je li­jek Go­to­vo sve na­mir­ni­ce Ko­rej­ci fer­men­ti­ra­ju, a iz­u­ze­tak su ho­bot­ni­ce ko­je se je­du ži­ve u so­ji­nu uma­ku

Sta­re kra­ljev­ske pa­la­če Ia­ko je go­to­vo ci­je­li grad bio sru­šen ti­je­kom Ko­rej­skog ra­ta, ob­nov­ljen je niz pa­la­ča

U sta­rom di­je­lu gra­da na­ići će­te na sto­ti­ne ulič­nih pro­da­va­ča, de­set­ke po­kret­nih tr­go­vi­na i pe­če­njar­ni­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.