Pod­zem­ni Re­ich Hi­tle­ro­ve pla­ni­ne

U SVOJOJ JE ALPSKOJ OAZI DIK­TA­TOR TREĆEG REICHA PRO­VEO ČAK ČETVRTINU OKRUTNE VLADAVINE

Vecernji list - Hrvatska - - Feljton - Iz Ber­c­h­te­sga­de­na: MLADEN MILETIĆ

Ber­c­h­te­sga­den, Nje­mač­ka. Gra­dić bom­bon­čić na gra­ni­ci s Aus­tri­jom kao na­cr­tan za raz­gled­ni­cu Ba­var­ske, al­p­ski bi­ser na sa­mom ula­zu u na­ci­onal­ni park, sa­vr­šen bi­jeg od ljet­nih vru­ći­na i... na­kon Ber­li­na dru­gi naj­važ­ni­ji “ko­man­d­ni most” Adol­fa Hi­tle­ra u vri­je­me 12-go­diš­nje vladavine na­cis­ta (1933. – 1945.) i Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ta­mo gdje je pri­ro­da ču­des­na, a po­gle­di na pla­nin­ske vr­ho­ve ča­rob­ni, Fü­hrer Trećeg Reicha pri­mao je naj­ve­će dr­žav­ni­ke svo­ga do­ba, od­ma­rao se, vo­dio bes­kraj­ne raz­go­vo­re s naj­bli­žim su­rad­ni­ci­ma, raz­ra­đi­vao stra­te­gi­ju osva­ja­nje Eu­ro­pe, ali i pri­pre­mio naj­ve­ći zlo­čin 20. sto­lje­ća – ho­lo­ka­ust. Pre­ciz­ni Ni­jem­ci iz­ra­ču­na­li su da je Hi­tler u Ber­c­h­te­sga­de­nu, od­nos­no na svom ima­nju Ber­g­hof na Ober­sal­z­ber­gu, pro­veo ku­mu­la­tiv­no četvrtinu od tih dva­na­est go­di­na, tra­gič­nih za Eu­ro­pu i svi­jet.

Glav­ni vo­đe – Ba­var­ci

Ako po­sje­ti­te­lji na mjes­ti­ma po­put Aus­c­hwit­za ili Vu­čje jaz­bi­ne i se­dam­de­se­tak go­di­na pos­li­je osje­ća­ju je­zu, pi­to­re­sk­ni kraj za ko­ji ka­žu “ta­mo gdje je Ba­var­ska naj­ljep­ša“, i gdje su lju­di to­pli i sr­dač­ni, iz­a­zi­va sa­mo div­lje­nje i za­pra­vo ni­je ni ču­do da si ga je na­cis­tič­ka vr­hu­ška pu­na he­do­nis­ta, po­put Görin­ga, iz­a­bra­la za svo­ju ba­zu. Ne­pris­tu­pač­nu i za vlas­ti­te pris­ta­še, osim kad bi se sni­ma­la mon­ti­ra­na dru­že­nja Hi­tle­ra s dje­com i na­ro­dom. Ulo­gu je, na­rav­no, odi­gra­lo i to što su glav­ni na­cis­ti ro­đe­ni u go­to­vo ne­po­sred­noj bli­zi­ni – Hi­tler u aus­trij­skom Bra­una­uu na In­nu, Göring u Ro­sen­he­imu, a Him­mler u ba­var­skoj pri­jes­tol­ni­ci Mün­c­he­nu. On­dje zlo­či­na uglav­nom ni­je bi­lo, ali će kraj ipak os­ta­ti traj­no obi­lje­žen. Ame­rič­ka voj­ska si je tzv. Hi­tle­ro­vu pla­ni­nu, za­jed­no s ču­ve­nim Or­lo­vim gni­jez­dom Ke-

nas­ta­vak s pret­hod­ne stra­ni­ce >> hl­s­te­inom, pri­svo­ji­la za svo­ju ba­zu ko­ju je na­pus­ti­la tek po­čet­kom de­ve­de­se­tih. Tu­ri­zam je tek ta­da pro­c­vje­tao, ali obi­čan, vi­ken­da­ški ili al­p­ski, ni­ka­ko po­li­tič­ki. Sva­ki oblik neo­na­cis­tič­kog okup­lja­nja on­dje je jed­nos­tav­no ne­po­že­ljan i baš nig­dje u sa­mom gra­di­ću ne­će se na­ći pu­to­ka­zi za “Hi­tle­rov bri­jeg“. Ipak, tu­ris­ti hr­le u ve­li­kom bro­ju, auto­bus broj 843 pun je u sva­ko do­ba, od ra­nog ju­tra put­ni­ka iz ci­je­le Nje­mač­ke, ali i okol­nih ze­ma­lja, En­gle­ske, te na­rav­no SAD-a i Ja­pa­na. Sta­ni­ca – Dokumentation Obersalzberg. Ta­ko se, na­ime, zo­ve muzej u ko­jem su iz­lo­že­ne fo­to­gra­fi­je, kar­te, ma­te­ri­ja­li iz tih mrač­nih dva­na­est go­di­na, a za ko­ji se pla­ća ulaz­ni­ca od sve­ga tri eura, uvjer­lji­vo naj­jef­ti­ni­ja ko­ju smo pla­ti­li. Jer, pri­mje­ri­ce, kar­ta za auto­bus ko­ji vas od tog mjes­ta vo­di pre­ma pod­nož­ju Or­lo­va gni­jez­da, i vo­zi 20-ak mi­nu­ta, ko­šta 13,5 eura, a vož­nja bro­di­ćem duž ci­je­log obliž­njeg Kön­nig­se­ea ko­šta 17,5 eura.

“Spre­mi­te se za Dac­hau...”

Muzej Dokumentation sla­vi ove go­di­ne pu­no­ljet­stvo, i baš je u ožuj­ku i lip­nju 2017. rušio rekorde posjećenosti. Me­in Kam­p­fa ne­ma u po­nu­di, ali za­to je iz­lo­že­na uz mo­guć­nost kup­nje knji­ga či­ji nas­lov do­volj­no go­vo­ri – “Smr­to­nos­na uto­pi­ja”. Na ula­zu je i in­te­rak­tiv­na ma­ke­ta Hi­tle­ro­va bri­je­ga, na ko­joj je pri­ka­za­no gdje su bi­le ku­će os­ta­lih na­cis­tič­kih vo­đa, a gdje vo­jar­na. U jed­noj od ga­le­ri­ja na­la­ze se sli­ke Hi­tle­ra s dr­žav­ni­ci­ma ko­je je pri­mao na svom ima­nju. Na jed­noj od njih je i po­glav­nik NDH An­te Pa­ve­lić. Hi­tler ga je pri­mio 1941. u cr­nom ka­pu­tu i s osmi­je­hom, toč­no dva mje­se­ca na­kon na­pa­da nje­mač­kih sna­ga na Kra­lje­vi­nu Ju­gos­la­vi­ju. U jed­noj od pros­to­ri­ja pri­ka­zu­je se film o Hi­tle­ro­vim da­ni­ma na Ober­sal­z­ber­gu, uz iz­ja­ve svje­do­ka ko­ji su u to vri­je­me bi­li dje­ca. Me­đu nji­ma su i čla­no­vi obi­te­lji Sc­hus­ter ko­ja je dr­ža­la od 1911. obliž­nji ho­tel Zum Tür­ken. Bi­lo je idi­lič­no dok Hi­tler ni­je nov­cem od autor­skih pra­va za Me­in Kam­pf ku­pio pr­vo obliž­nju ko­li­bu. Kad je pos­tao kan­ce­lar, i kad je knji­ga pos­ta­la obvez­na, od­lu­čio je na tom mjes­tu iz­gra­di­ti ne sa­mo ima­nje ne­go i ci­je­li kom­pleks za svo­je su­rad­ni­ke ko­ji­ma je ina­če taj kraj bio bes­kraj­no do­sa­dan u od­no­su na raz­vrat­ni Ber­lin, ali su htje­li bi­ti što bli­že Fü­hre­ru, pa su si i oni mo­ra­li po­di­ći ku­će. – Ni­kad ni­sam vje­ro­vao onoj Görin­go­voj ru­lji s Ober­sal­z­ber­ga – jed­na je od re­pli­ka iz fil­ma Ko­nač­ni pad, a ko­ju iz­go­va­ra mi­nis­tar pro­pa­gan­de Go­eb­bels na­kon što Hi­tler do­bi­je pi­smo od mi­nis­tra zra­ko­plov­s­tva da tra­ži uprav­ljač­ke ov­las­ti s ob­zi­rom na to da je Fü­hrer iz­o­li­ran u ber­lin­skom bun­ke­ru. Bu­du­ći da su ku­će on­dje po­di­gli Göring, Him­mler, Spe­er, Bor­mann... ci­je­li je kom­pleks tre­ba­lo sto­ga iz­o­li­ra­ti, pa je tre­ba­lo pre­uze­ti i spo­me­nu­ti ho­tel, ta­da Gas­t­ha­us zum Tür­ken. No vlas­nik Karl Sc­hus­ter ni­je htio pro­da­ti ve­leb­nu ku­ću. Uvje­ra­va­nja su po­tra­ja­la, po­di­za­la se i po­nu­da, a Sc­hus­ter je od­bi­jao sve dok raz­go­vor ni­je po­te­kao u po­greš­nom smje­ru. Te­kao je ot­pri­li­ke ova­ko: – Jes­te li raz­mis­li­li, Herr Sc­hus­ter? – Žao mi je, ku­ća ni­je na pro­da­ju. – Sprem­ni smo još ma­lo po­di­ći po­nu­du... – Ne­in, ne­in, ne­in! Ne pro­da­jem ko­li­ko god da po­nu­di­te... – U re­du, Herr, spre­mi­te se na on­da za iz­let u Dac­hau. Ja­dan, vje­ro­jat­no ni­je ni znao što ga ta­mo če­ka. Na­kon tri tjed­na bo­rav­ka, pot­pi­sao je pro­da­ju. Obi­telj je us­pje­la pos­li­je ra­ta do­ka­za­ti vlas­niš­tvo ku­će i vra­ti­ti je, a iz nje vo­di je­dan krak pod­zem­nog me­ga­kom­plek­sa ka­ta­kom­bi i bun­ke­ra ko­je su na­cis­ti pro­bi­li u tih dva­na­est go­di­na i ko­je su na­mje­ra­va­li i da­lje pro­ši­ri­va­ti, na­do­gra­đi­va­ti, do te mje­re da su i auto­mo­bi­li, pa čak i ka­mi­oni, tre­ba­li vo­zi­ti kroz utro­bu pla­ni­ne. No, kad se okre­nu­la rat­na sre­ća i Re­ich se po­čeo uru­ša­va­ti, sta­lo se i s grad­njom. A spo­me­nu­ti Dokumentation Obersalzberg ot­kri­va po­sje­ti­te­lji­ma sa­mo dje­lić tog pod­zem­nog Reicha či­ji su kra­ko­vi vo­di­li do svih ključ­nih pun­k­to­va pla­ni­ne na­cis­ta, do ku­će sva­kog od na­cis­tič­kih gla­ve­ši­na. La­bi­rint tu­ne­la pro­te­zao se pu­no da­lje od Ber­g­ho­fa, uda­lje­nog sa­mo dvjes­to­ti­njak me­ta­ra od da­naš­njeg mu­ze­ja. Ne­ka­daš­nje Hi­tle­ro­vo ima­nje vi­še ni­je ni ru­še­vi­na jer je na­kon bom­bar­di­ra­nja još i do­dat­no mi­ni­ra­no te je sa­da os­tao sa­kri­ven u šu­mi sa­mo je­dan du­gi zid, pre­kri­ven ma­ho­vi­nom. No, tu­ris­ti i tu do­la­ze, sli­ka­ju i še­ću se uz plo­ču ko­ja oz­na­ča­va po­dru­čje ne­ka­daš­njeg ima­nja, za­pam­će­nog s ko­lor snim­ki Vo­đe i nje­go­ve ra­zi­gra­ne dra­ge Eve Bra­un, ko­ja je bo­ra­vi­la on­dje go­to­vo do pred sam kraj ra­ta. Sa­mo Or­lo­vo gni­jez­do, pla­nin­ska ku­ća smje­šte­na na vr­hu na vi­si­ni od 1834 me­tra, ide­ja je Mar­ti­na Bor­man­na, a iz­gra­đe­no je ne­vje­ro­jat­nim na­po­ri­ma i vje­šti­nom u sa­mo go­di­nu da­na, 1938.

Što je tih dva­na­est go­di­na...

Ra­ni­je spo­me­nu­ti auto­bus vo­zi sa­mo do pod­nož­ja vr­ha, a da­lje se mo­že pje­ši­ce ili po­seb­nim lif­tom do ko­jeg vo­di tu­nel u sr­ce pla­ni­ne. Hi­tler ni­je vo­lio Or­lo­vo gni­jez­do jer ga je bi­lo strah vi­si­ne, i sli­ka s te­ra­se Ke­hl­s­te­in­ha­usa ko­jom sa­da še­ću tu­ris­ti pri­ka­zu­je ga ka­ko se dr­ži po­da­lje od pro­zo­ra i pro­ma­tra al­p­ske vr­ho­ve dok sje­di na le­žalj­ci. Ukup­no je bio on­dje 14 pu­ta, uglav­nom kad je tre­ba­lo fas­ci­ni­ra­ti gos­te. Uis­ti­nu, za ono vri­je­me ri­ječ je o ne­mo­gu­ćem gra­đe­vin­skom pot­hva­tu ko­ji je 1960-ih ame­rič­koj hol­lywo­od­skoj pro­duk­ci­ji bio in­s­pi­ra­ci­ja za le­gen­dar­ni film s Clin­tom Eas­two­odom i Ric­har­dom Bur­to­nom ia­ko je ta­da za po­tre­be sni­ma­nja is­ko­ri­šten za­pra­vo dvo­rac u obliž­njem aus­trij­skom Wer­fe­nu. Po­gled s Or­lo­va gni­jez­da se­že u bes­kraj, na pla­nin­ske vr­ho­ve Aus­tri­je i Nje­mač­ke, pa se go­to­vo sva­kih pet mi­nu­ta go­re i gu­žva­ju po­ru­ke SMS-a: “Do­bro­doš­li u Aus­tri­ju”, “Do­bro­doš­li u Nje­mač­ku!. I ta­ko u krug. Do­lje du­bo­ko je Ber­c­h­te­sga­den. Idi­lič­na oaza gos­po­da­ra smr­ti iz vre­me­na ko­je bi Ni­jem­ci vo­lje­li da se ni­kad ni­je do­go­di­lo. I pre­ma ko­jem su za­uze­li ja­san stav: ne po­no­vi­lo se. Oaza mi­ra ko­ja ne že­li da je se ve­že s re­ži­mom ko­ji je nje­mač­kom na­ro­du na­nio naj­ve­ću sra­mo­tu u po­vi­jes­ti. I kao što je net­ko na­pi­sao – što je tih dva­na­est go­di­na u ti­suć­ljet­noj po­vi­jes­ti na­šeg kra­ja.

Hi­tler je dr­žav­ni­ke vo­dio u Or­lo­vo gni­jez­do da bi ih im­pre­si­oni­rao, ali ni­je ga vo­lio jer se – bo­jao vi­si­ne

MUZEJ DOKUMENTATION OBERSALZBERG POSVEĆEG RAZDOBLJU NACIZMA OBILJEŽAVA 18 GO­DI­NA, A U 2017. JE RUŠIO REKORDE POSJEĆENOSTI Kom­pleks ljet­ni­ko­va­ca na­cis­tič­kih vo­đa bio je ne­dos­tu­pan za puk osim za po­tre­be sni­ma­nja Hi­tle­ro­vih dru­že­nja s na­ro­dom U mu­ze­ju Dokumentation Obersalzberg iz­lo­že­na je i fo­to­gra­fi­ja do­la­ska po­glav­ni­ka NDH An­te Pa­ve­li­ća u po­sjet Hi­tle­ru Iz Ber­li­na je Hi­tler naj­ra­di­je od­la­zio u Ber­c­h­te­sga­den da bi uži­vao u šum­skom mi­ru

Or­lo­vo gni­jez­do, ču­ve­ni Ke­hl­s­te­in­ha­us, na­cis­ti su po­di­gli u sa­mo go­di­nu da­na. Da­nas priv­la­či mi­li­ju­ne tu­ris­ta go­diš­nje

Pi­to­re­sk­ni gra­dić u sr­cu Ba­var­ske Ber­c­h­te­sga­den je du­go na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta bio obi­lje­žen kao Hi­tle­ro­vo naj­dra­že al­p­sko uto­či­šte

Us­pon na 1834 m nad­mor­ske vi­si­ne Do Or­lo­va gni­jez­da mo­že se do­ći i pje­ške – iz­a­zov za iz­dr­ž­lji­ve jer po­treb­ni su sa­ti us­po­na

Vlas­ni­ci ho­te­la Zum Tür­ken mo­ra­li su u Dac­hau

Tu­nel u utro­bi pla­ni­ne vo­di pre­ma lif­tu za Or­lo­vo gni­jez­do

Kom­pleks tu­ne­la u utro­bi pla­ni­ne tre­bao je bi­ti do­dat­no pro­ši­ren ta­ko da bi kroz nje­ga i ka­mi­oni mo­gli vo­zi­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.