IVI­CA PROPADALO

I na glaz­be­noj sce­ni pred­nja­či, kao i u dr­ža­vi, su­kob in­te­re­sa

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - R az­go­va­ra­la: EMINA BASARA

Sves­tra­nog Ivi­cu Pro­pa­da­la te­ško je pred­sta­vi­ti jed­nom ri­je­čju. On je i umjet­nik, i sce­no­graf, i di­zaj­ner..., a u po­s­ljed­nje vri­je­me po­nov­no je sve vi­še – glaz­be­nik. Ovom ba­sis­tu i fron­t­me­nu gru­pe “Te­ška in­dus­tri­ja”, ia­ko je u sed­mom de­set­lje­ću, ne ne­dos­ta­je ži­vot­ne i stva­ra­lač­ke ener­gi­je. A s “Te­škom in­dus­tri­jom” ove go­di­ne uis­ti­nu je mno­go no­vos­ti – bend je u lip­nju pred­sta­vio no­vu pje­va­či­cu, mla­du Lu­ci­ju Lu­čić, su­di­oni­cu showa “The Vo­ice”, tu su i no­ve pje­sme, no­vi nas­tu­pi... Sva­šta se za­re­da­lo. S Ivi­com smo raz­go­va­ra­li o no­voj pje­va­či­ci, kao i biv­ši­ma, o si­tu­aci­ji na do­ma­ćoj glaz­be­noj sce­ni, o nje­go­vu rad­noj lje­tu, a ot­krio nam je ka­ko se naj­ra­di­je opu­šta iz­me­đu nas­tu­pa. Ivi­či­no lje­to obi­lje­žio je i je­dan po­se­ban životni do­ga­đaj – za­ru­ke s nje­go­vom bo­ljom po­lo­vi­com Dra­ga­nom To­do­ro­vić, pa smo ga upi­ta­li i o da­tu­mu vjen­ča­nja. Na­rav­no, raz­go­va­ra­li smo i o nje­go­vu mi­lje­ni­ku, unu­ku An­dri, za ko­jeg po­nos­ni djed ka­že da je od nje­ga nas­li­je­dio broj­ne ta­len­te i da ga ne bi za­sme­ta­lo da ne­što od to­ga oda­be­re za svo­je bu­du­će za­ni­ma­nje.

Lje­to vam je rad­no. Evo usko­ro nas­tu­pa­te s “Te­škom in­dus­tri­jom” na Et­no­fes­tu u Ne­umu s pje­smom “Pra­tim te u sto­pu”. Što mo­že­mo oče­ki­va­ti od va­šeg nas­tu­pa, kak­va je pje­sma?

Pri­je sve­ga na taj fes­ti­val do­la­zim vi­še od 20 go­di­na kao sce­no­graf, i to­me se ja­ko ve­se­lim. Uz taj fes­ti­val gra­dio sam i svo­ju sce­no­graf­sku ka­ri­je­ru. Pr­ve sam go­di­ne gra­dio po­zor­ni­cu u mo­ru. Bi­lo je ja­ko zah­tjev­no i ri­zič­no. Da­nas se to ne bih usu­dio. Mo­ji pri­ja­te­lji Jurica Pa­đen i To­mis­lav Šo­jat fe­no­me­nal­no vo­de fes­ti­val, ne­ma na­tje­ca­nja, što je po­zi­tiv­no. Zna­či da ne­ma muć­ki ni­ti fa­vo­ri­zi­ra­nja. “Te­ška in­dus­tri­ja” ri­jet­ko nas­tu­pa na fes­ti­va­li­ma, ali Et­no­fest Neum je iz­nim­ka i ra­do ga po­dr­ža­va­mo. Ne­ka se dru­gi ne uvri­je­de – tu je naj­bo­lji af­ter. Kad je o oče­ki­va­nji­ma ri­ječ, ona su skrom­na. Znam da će bi­ti skrom­no, ali obi­la­to. To je mo­ja uz­re­či­ca nas­ta­la na tom fes­ti­va­lu. A pje­sma je u et­no­đi­ru pa će bi­ti i te ka­ko za­mi­je­će­na.

U Ne­umu će bi­ti broj­ni va­ši ko­le­ge. Ne­ka­ko mi se či­ni da su glaz­be­ni fes­ti­va­li kod nas u po­s­ljed­nje vri­je­me pri­lič­no za­ne­ma­re­ni u me­di­ji­ma, no ta­ko­đer mi se či­ni da ih vi glaz­be­ni­ci i da­lje do­živ­lja­va­te kao do­bru pri­li­ku da pro­mo­vi­ra­te no­vu pje­smu. Sla­že­te li se s ti­me?

Ka­ko smo mi re­gi­onal­ni bend, to je pri­li­ka da nas ču­je i re­gi­ja, gdje u po­s­ljed­nje vri­je­me vi­še svi­ra­mo ne­go kod nas. Hr­vat­ska i HRT odrek­li su se tog fes­ti­va­la, što sma­tram glu­pim. Ali ni­je to ni pr­va ni po­s­ljed­nja glu­post na­še na­ci­onal­ne te­le­vi­zi­je.

Vje­ru­jem da fes­ti­va­li­ma do­dat­nu čar za glaz­be­ni­ke do­no­si pri­li­ka za dru­že­nje s ko­le­ga­ma. Jes­te li čo­vjek od lu­dih tu­lu­ma?

He­do­nist sam od gla­ve do pe­te. Vo­lim tu­lu­me, do­bru hra­nu i cr­no vi­no. Sve­ga to­ga u Ne­umu ne ne­dos­ta­je. Ne­ma na­tje­ca­telj­ske at­mo­sfe­re i kud ćeš bo­lje?!

U Ne­umu će­te nas­tu­pi­ti s no­vom pje­va­či­com Lu­ci­jom Lu­čić, ko­ju ste pred­sta­vi­li pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci. Ka­ko se ona snaš­la u ben­du i ka­ko ju je pri­hva­ti­la pu­bli­ka?

Lu­ci­ja je ro­dom iz mog kra­ja – ja sam iz Liv­na, a ona iz To­mis­lav­gra­da. Dak­le, ima pre­du­vjet za do­bro sna­la­že­nje. Pr­ve kon­cer­te u Laj­kov­cu u Sr­bi­ji i u cr­no­gor­skom Bi­je­lom Po­lju odra­di­la je ja­ko do­bro. Is­kre­no se na­dam da će ta­ko bi­ti i ubu­du­će, jer joj se pru­ži­la pri­li­ka ko­ja se ne pro­pu­šta.

Ka­ko je za­ži­vje­la pje­sma “Rek­la­ma­ci­ja”, s ko­jom je Lu­ci­ja stu­pi­la na sce­nu kao va­ša pje­va­či­ca?

Ja­ko smo za­do­volj­ni, pje­sma je ljet­na, ve­se­la, a što je naj­važ­ni­je – kod pu­bli­ke pro­la­zi ja­ko do­bro i pri­hva­ti­li su je na pr­vo slu­ša­nje.

Lu­ci­ja je vr­lo mla­da. Ka­ko s njom funk­ci­oni­ra­te u ben­du?

Kad se u ben­du zbro­je go­di­ne, sa­da imamo 200 go­di­na, a ka­da se to po­di­je­li na pet čla­no­va, on­da smo svi oko če­tr­de­se­te, a svi ka­žu da su to naj­bo­lje go­di­ne. Lu­ci­ja svo­je go­di­ne zre­lo no­si, a mi svo­je po­pri­lič­no nez­re­lo.

Pri­je Lu­ci­ji­na do­la­ska krat­ko ste ra­di­li s Ma­jom Ba­ja­mić, a pri­je to­ga du­go raz­dob­lje “Te­ške in­dus­tri­je” obi­lje­ži­la je Lea Mi­ja­to­vić, ko­ja se od ben­da opros­ti­la vr­lo emo­tiv­nom po­ru­kom. Jes­te li s Le­om i da­lje u kon­tak­tu? Je li ko­men­ti­ra­la svo­ju na­s­ljed­ni­cu?

Na­kon Le­ina od­la­ska u so­lo vo­de,

Kad se u ben­du zbro­je go­di­ne, sa­da imamo 200 go­di­na, a ka­da se to po­di­je­li na pet čla­no­va, on­da smo svi oko če­tr­de­se­te, a to su naj­bo­lje go­di­ne ‘Te­ška in­dus­tri­ja’ ri­jet­ko nas­tu­pa na fes­ti­va­li­ma, ali Et­no­fest Neum je iz­nim­ka. Ne­ka se nit­ko ne uvri­je­di, ali tu je naj­bo­lji af­ter. Kad je pak o oče­ki­va­nji­ma ri­ječ, ona su pri­lič­no skrom­na

“Te­ška in­dus­tri­ja” do­bi­la je no­vu di­men­zi­ju i no­vu kva­li­te­tu. U krat­kom ro­ku iz­ba­ci­li smo dva us­pješ­na sin­gla i od­svi­ra­li no­vo­go­diš­nju tur­ne­ju. Us­li­je­di­li su ljet­ni kon­cer­ti ka­ko po Hr­vat­skoj ta­ko i po ci­je­loj re­gi­ji, pa nam pre­os­ta­je ma­lo vre­me­na za dru­že­nja, ka­ko pos­lov­na, ta­ko i pri­vat­na. Ko­men­ta­re pri­hva­ća­mo sa svih stra­na, na one li­je­pe ni­smo imu­ni, a i oni ma­nje li­je­pi nas os­na­žu­ju i po­ti­ču da bu­de­mo još bo­lji, kom­pak­t­ni­ji i ja­či.

U po­s­ljed­nje vri­je­me dos­ta je do­ma­ćih ben­do­va pro­mi­je­ni­lo pje­va­či­ce, a šu­ška se i o još ne­ki­ma. Što mis­li­te, je li slu­čaj­nost da se to pok­lo­pi­lo? Ili broj­ni glaz­be­ni­ci is­to­dob­no osje­ća­ju ne­ku po­tre­bu za pro­mje­nom?

U odre­đe­nom di­je­lu ži­vo­ta, svat­ko od nas osje­ti po­tre­bu za pro­mje­nom. Sta­ra iz­rek­la gla­si: “Pro­mje­na je do­bra, pa ma­kar i na­bo­lje.” A kod nas je to, priz­nat će­te, oči­to.

U ben­du “Te­ška in­dus­tri­ja” pje­va­le su još ne­ke da­me. No svi se i da­lje sje­ća­mo jed­nog vr­lo spe­ci­fič­nog pje­va­ča, Se­ida Me­mi­ća Vaj­te. Ču­je­te li se s njim? Ka­ko je, što ra­di?

Vaj­ta je za­si­gur­no bio i os­tao sim­bol “Te­ške in­dus­tri­je”. Nje­go­va je ka­riz­ma pri­do­ni­je­la to­mu da “Te­ška in­dus­tri­ja” i na­kon če­tr­de­set i ne­što go­di­na us­pješ­no vla­da re­gi­onal­nom sce­nom. Kad je o Vaj­ti ri­ječ, znam da ži­vi u Ham­bur­gu i po­ne­kad se sret­ne­mo na Baš­čar­ši­ji.

Ne­dav­no je u Pu­li na­gra­du Po­rin pri­mio slav­ni glaz­be­nik Sting. Ia­ko znam da nis­te za­do­volj­ni iz­bo­rom ka­me­na za skul­p­tu­ru ko­ju ste za­mis­li­li u stak­lu, no jes­te li po­nos­ni što se svjet­ska glaz­be­na zvi­jez­da di­vi ne­če­mu što ste vi iz­ra­di­li?

Što se ti­če ka­me­na, ima tu is­ti­ne, ni­je to bio ne­ki moj oda­bir. Vi­še bih vo­lio da je Sting pri­mio kris­tal­ni Po­rin, i to iz mo­jih ru­ku. Ali ta­ko­đer se ve­se­lim či­nje­ni­ci da moj Po­rin kra­si po­li­ce još mno­gih glaz­be­nih ve­li­ka­na po­put Rol­ling Sto­ne­sa, Nic­ka Ca­vea, Car­lo­sa San­ta­ne, Ali­ci­je Keys, Ero­sa Ra­ma­zzot­ti­ja, po­koj­nog Le­onar­da Co­he­na...

U po­s­ljed­nje vri­je­me po­kre­ću se no­ve glaz­be­ne emi­si­je, top-lis­te, po­jav­lju­ju se ta­len­ti­ra­ni mla­di iz­vo­đa­či, kan­ta­uto­ri i kan­ta­uto­ri­ce... Ka­ko vam se svi­đa to no­vo bu­đe­nje? Je li to znak da do­ma­ća glaz­ba ipak ima bu­duć­nost?

Ka­ko nam je ure­đe­na ci­je­la po­li­tič­ka si­tu­aci­ja u dr­ža­vi, ta­ko je i u svim seg­men­ti­ma ži­vo­ta, pa i u glaz­be­noj in­dus­tri­ji. Pred­nja­či su­kob in­te­re­sa na svim ra­zi­na­ma. Na fes­ti­va­li­ma, kao i na Po­ri­nu, una­pri­jed mo­že­te pre­dvi­dje­ti po­bjed­ni­ka. No­vi glaz­be­ni val do­no­si seg­ment us­pje­ha, ali sa­mo u Hr­vat­skoj. Me­đu­tim, to ne zna­či us­pjeh u re­gi­ji, jer za glaz­bu ne bi smje­le pos­to­ja­ti gra­ni­ce.

Ne­ko­li­ko da­na na­kon Ne­uma oče­ku­je vas i nas­tup u Sla­von­skom Bro­du, na CMC Sla­vo­ni­ja Fes­tu. Što pri­pre­ma­te, či­me će­te iz­ne­na­di­ti sla­von­sku pu­bli­ku?

Pri­mje­ću­jem da ste do­bro in­for­mi­ra­ni o kon­cert­noj tur­ne­ji “Te­ške in­dus­tri­je”. Ove go­di­ne svi­ra­mo na još jed­nom ve­li­kom fes­ti­va­lu – Bo­kelj­ska noć u Ko­to­ru. Ka­ko na svim kon­cer­ti­ma, ta­ko i u Sla­von­skom Bro­du, po­tru­dit će­mo se da se pri­je sve­ga do­bro za­ba­vi­mo i pre­ne­se­mo po­zi­tiv­nu ener­gi­ju.

Uz broj­ne nas­tu­pe ovog lje­ta, je li bi­lo vre­me­na za od­mor? Gdje se naj­ra­di­je opu­šta­te lje­ti?

Lje­to nam pro­la­zi rad­no, a naj­dra­že nam je opu­šta­nje u kom­bi­ju na­kon us­pješ­ne svir­ke.

Ovo će­te lje­to pam­ti­ti i po jed­nom li­je­pom tre­nut­ku ko­ji ste se po­hva­li­li na druš­tve­nim mre­ža­ma. Na­ime, za­ru­či­li ste se s Dra­ga­nom To­do­ro­vić. Zna­či li to da se pri­pre­ma i vjen­ča­nje?

A je­dan od naj­ljep­ših tre­nu­ta­ka ovog in­ter­v­jua jest ovo pi­ta­nje, za raz­li­ku od svih pret­hod­nih ko­ja su već do­bro zna­na. Vi­di se da ste se od­lič­no pri­pre­mi­li. Taj do­ga­đaj pla­ni­ra­mo obi­lje­ži­ti na sa­mo na­ma svoj­stven na­čin. Ži­vi bi­li pa vi­dje­li, i do­bro ste doš­li.

Na druš­tve­nim mre­ža­ma ne skri­va­te po­nos na svo­ju obi­telj, kćer i si­na, ali po­seb­no na unu­či­ća An­dru. Po­ka­zu­je li dje­dov mi­lje­nik ta­lent za glaz­bu ili mo­žda di­zajn? Vo­li li glaz­bu “Te­ške in­dus­tri­je”?

Na­rav­no, kao i sva­ki otac, po­no­san sam na svo­ju dje­cu, a iz­nad sve­ga na svog pr­vog unu­ka An­dru. Znam da je od me­ne nas­li­je­dio mno­ge ta­len­te – od ma­te­ma­ti­ke, cr­ta­nja, do glaz­be, pa ne bih imao ni­šta pro­tiv da ne­što od to­ga iz­a­be­re za svo­ju bu­duć­nost. Mo­žda je pre­ten­ci­oz­no re­ći, ali za­si­gur­no zna sve pje­sme “Te­ške in­dus­tri­je”.

Ve­dad Ha­dži­av­dić, Bo­ris Đurđević, Lu­ci­ja Lu­čić (no­va pje­va­či­ca ‘Te­ške in­dus­tri­je’), Ivi­ca Propadalo i Dra­ga­na To­do­ro­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.