Ra­dim kao konj, valj­da će se is­pla­ti­ti

Kod me­ne ne­ma ni trun­ke ba­ha­tos­ti, is­ta sam ona klin­ka sa SP-a 2009. go­di­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Sport -

snim­ku da vi­dim ka­ko je doš­lo do ta­ko da­le­ke du­ži­ne. Proš­le go­di­ne na igra­ma u Ri­ju kva­li­fi­ka­ci­je di­ska bi­le su na­ve­čer, a fi­na­le dru­gi dan uju­tro. Ov­dje u Lon­do­nu su kva­li­fi­ka­ci­je bi­le u pe­tak uju­tro, a fi­na­le u ne­dje­lju na­ve­čer. – Ovo ov­dje je čis­ti luk­suz. Mis­lim da je stav­lja­nje fi­na­la žen­skog di­ska po­s­ljed­njeg da­na na­tje­ca­nja na jed­na na­čin is­kup­lje­nje čel­ni­ka Svjet­skog atlet­skog sa­ve­za za ono što su nam na­pra­vi­li u Bra­zi­lu – is­tak­nu­la je. Da­nas u fi­na­lu ne­će iza nje na tri­bi­ni sje­di­ti Ivan Ivančić kao pri­je pet go­di­na. Is­pa­lo je da je London bi­lo nji­ho­vo po­s­ljed­nje za­jed­nič­ko ve­li­ko na­tje­ca­nje. Jer, na­kon Lon­do­na San­dru je po­čeo tre­ni­ra­ti Edis El­ka­se­vić, a Ivančić je umro dvi­je go­di­ne kas­ni­je, kra­jem kolovoza 2014. go­di­ne. – Ka­da sam se vo­zi­la auto­bu­som na kva­li­fi­ka­ci­je, vra­ti­la su mi se sje­ća­nja. Vo­zi­la sam se po­kraj ne­ka­daš­njeg olim­pij­skog se­la. Sje­ti­la se tih da­na Iga­ra i dru­že­nja sa spor­ta­ši­ma. S ne­ki­ma sam i da­nas os­ta­la u do­brim od­no­si­ma. Sje­ćam se toč­no i mjes­ta na tri­bi­ni gdje je bio Ivančić. On ni­je mo­gao mir­no sje­di­ti, već je uvi­jek bio na ogra­di. Ne, Edis ne­će sta­ja­ti na nje­go­vu mjes­tu – is­tak­nu­la je na­ša naj­bo­lja atle­ti­čar­ka. Za­nim­ljiv po­ziv do­bi­la je pri­je kva­li­fi­ka­ci­ja. – Da, do­bi­la sam po­ziv od jed­ne oso­be ko­ja je po­hva­li­la mo­je po­na­ša­nje. Kak­va sam bi­la kao klin­ka na SP-u 2009. go­di­ne, tak­va sam i da­nas. Kod me­ne ne­ma ni trun­ke ba­ha­tos­ti. Ja sam rad­nik ko­ji ra­di kao konj ci­je­le se­zo­ne i uvi­jek čvr­sto sto­jim na zem­lji. Svi mi mo­že­mo vr­lo br­zo po­le­tje­li. Kao ja na Europ­skom pr­vens­tvu u Bar­ce­lo­ni 2010. Ta­mo sam na za­gri­ja­va­nju ba­ci­la disk de­be­lo iz­nad nor­me i po­mis­li­la sam – sad ću ja ovo br­zo ri­je­ši­ti. Na kra­ju ni­sam ba­ci­la pre­ko nor­me i griz­la sam nok­te če­ka­ju­ći da za­vr­ši ona dru­ga sku­pi­na i da vi­dim ho­ću li u fi­na­le. E, tak­ve stva­ri si vi­še ne­ću do­pus­ti­ti – rek­la je San­dra.

San­dra kon­tra svih dru­gih

Tko je oso­ba ko­ja vas je ta­ko hva­li­la? – To će os­ta­ti taj­na – is­tak­nu­la je. Vi ste je­di­na di­ska­ši­ca ko­ja se pri­je na­tje­ca­nja ide za­gri­ja­va­ti na po­moć­ni sta­di­on ko­ji je uda­ljen de­set mi­nu­ta vož­nje od glav­nog sta­di­ona? – Kad svi iz­a­đe­mo iz auto­bu­sa, ja je­di­na odem ta­mo. Os­ta­le me cu­re gle­da­ju u ču­du. A ja im ka­žem – hej, ovo je Svjet­sko pr­vens­tvo, ne­ma ze­zan­ci­je. I uoči fi­na­la opet ću valj­da je­di­na oti­ći na po­moć­ni sta­di­on. Či­ni nam se da Edis pos­ta­je sve stro­ži i stro­ži tre­ner? – U po­čet­ku je bio blag. On­da ka­da je 2013. pos­tao zlat­ni tre­ner, pos­tao je stro­ži. Vo­lim da mi tre­ner bu­de strog. Tko bi re­kao da me­ne net­ko mo­že obuz­da­ti, ali eto, on mo­že, i za­to je­smo da­nas tu gdje je­smo – ka­že San­dra.

Op­ti­mi­zam Že­lim bi­ti mir­na u fi­na­lu, ovo je na­tje­ca­nje vr­hu­nac se­zo­ne, i si­gur­na sam da vri­je­dim za zlat­nu me­da­lju, ka­že San­dra

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.