Pe­lje­ški most ni­je pro­blem dr­ža­ve, ne­go jed­ne stran­ke

Dra­gan Čo­vić, pred­sje­da­telj Pred­sjed­niš­tva Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne i čel­nik HDZ-a BiH, o po­za­di­ni naj­no­vi­jeg za­oš­tra­va­nja od­no­sa dvi­ju su­sjed­nih dr­ža­va

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Jo­zo Pav­ko­vić

Ovo su po­ku­ša­ji da se u na­šem Ne­umu po­nov­no ak­tu­ali­zi­ra­ju grad­nja lu­ke, skla­di­šta ukap­lje­nog pli­na i že­ljez­ni­ce. To ne­će pro­ći

Tur­bu­lent­ni od­no­si iz­me­đu Hr­vat­ske i Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne do­dat­no su za­oš­tre­ni pro­tek­lih da­na zbog spo­ra o uvo­zu vo­ća i po­vr­ća u Hr­vat­sku te boš­njač­kog pro­tiv­lje­nja grad­nji Pe­lje­škog mos­ta. Sve je to, na­rav­no, u ko­re­la­ci­ji i s unu­tar­njim po­li­tič­kim pro­ce­si­ma i me­đu­na­ci­onal­nim pri­je­po­ri­ma u BiH, o če­mu za Ve­čer­njak go­vo­ri Dra­gan Čo­vić, pred­sje­da­telj Pred­sjed­niš­tva BiH i čel­nik HDZ-a BiH. Boš­njač­ka po­li­ti­ka po­nov­no pro­ble­ma­ti­zi­ra grad­nju Pe­lje­škog mos­ta. Ka­kav epi­log oče­ku­je­te? Ho­će li se Pred­sjed­niš­tvo BiH na bi­lo ko­ji na­čin uklju­či­ti u ovu pri­ču? Moj je do­jam da se ovo pi­ta­nje iz za­vr­š­ne fa­ze svjes­no nas­to­ji vra­ti­ti na po­če­tak ka­ko bi se do­dat­no za­kom­pli­ci­ra­li od­no­si Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne pre­ma Hr­vat­skoj i EU. U po­za­di­ni su odre­đe­ni par­ti­ku­lar­ni in­te­re­si ko­ji ima­ju za cilj po­li­tič­ko po­zi­ci­oni­ra­nje za slje­de­će iz­bo­re. Ne vi­dim u to­me op­će in­te­re­se Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, ni­ti pro­blem BiH kao dr­ža­ve bu­du­ći da je samo jed­na stran­ka, post fac­tum, iz­ni­je­la odre­đe­ne za­dr­ške. To ni­je stav dr­ža­ve BiH. Ja bih ovo na­zvao po­ku­ša­ji­ma da se u na­šem Ne­umu po­nov­no ak­tu­ali­zi­ra­ju te­me kao što su grad­nja lu­ke, skla­di­šte ukap­lje­nog pli­na i že­ljez­ni­ce. To ne­će pro­ći. Ra­di se o ne­us­pješ­noj, ot­pri­je do­bro poz­na­toj ini­ci­ja­ti­vi jed­nog di­je­la kraj­nje na­ci­ona­lis­tič­kih pro­boš­njač­kih strategija da se od jed­nog eko­lo­ški čis­tog pros­to­ra, tu­ris­tič­ki pre­do­dre­đe­nog, kao i je­di­nog iz­la­za na­še do­mo­vi­ne na mo­re, na­pra­vi ne­što sa­svim dru­go. Za­oš­tra­va­nje od­no­sa s Hr­vat­skom oko mos­ta za­pra­vo je otva­ra­nja su­ko­ba s Eu­ro­pom? Mo­ra­mo bi­ti svjes­ni da je Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska čla­ni­ca EU i taj pro­jekt ni­je nje­zin na­ci­onal­ni pro­jekt, već stra­te­ški re­gi­onal­ni pro­jekt Eu­rop­ske uni­je, ko­ja na ne­ki na­čin po­la­že pra­vo na taj pros­tor i uži­va ne­ku vr­stu su­ve­re­ni­te­ta nad njim. Pri ut­vr­đi­va­nju teh­nič­kih spe­ci­fi­ka­ci­ja mos­ta zah­tje­vi bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke stra­ne i stru­ke pot­pu­no su uva­že­ni. Po­nov­no otva­ra­nje ovog pi­ta­nja sa stra­ne SDA BiH, po­go­to­vo u for­mi tvr­dog po­li­tič­kog uvje­to­va­nja kak­vo smo mo­gli ču­ti ovih da­na, ne samo da ne­će ri­je­ši­ti pro­blem u ko­rist BiH već mo­že samo na­ško­di­ti nje­zi­nu europ­skom pu­tu. Svje­do­či­li smo i svo­je­vr­s­nom tr­go­vin­skom ra­tu iz­me­đu Hr­vat­ske i su­sjed­nih ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći BiH. Ka­ko objaš­nja­va­te to za­oš­tra­va­nje ukup­nih od­no­sa s Hr­vat­skom, po­gla­vi­to na­kon pri­lič­no obe­ća­va­ju­će za­jed­nič­ke sjed­ni­ce Vi­je­ća mi­nis­ta­ra BiH i Vla­de RH? Ne bih ja to na­zvao tr­go­vin­skim ra­tom. Ra­di­lo se o odre­đe­nom nes­po­ra­zu­mu ko­ji se ri­je­šio us­pješ­no i na vri­je­me. To je bi­la i jed­na od te­ma raz­go­vo­ra s hr­vat­skim pre­mi­je­rom An­dre­jom Plen­ko­vi­ćem i hr­vat­skom pred­sjed­ni­com Ko­lin­dom Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, s ko­ji­ma sam se su­sreo u Sinju. Već uto­rak je g. Plen­ko­vić za­tra­žio da se u naj­br­žem ro­ku na­đe rje­še­nje ko­je će ot­klo­ni­ti na­še za­dr­ške i spri­je­či­ti bi­lo kak­vu dalj­nju ras­pra­vu o “tr­go­vin­skom ra­tu” iz­me­đu Hr­vat­ske i su­sjed­nih zem­lja. Ta­kav je pris­tup uro­dio plo­dom i ta je te­ma iza nas. Zna li se to­čan da­tum do­la­ska hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce i sr­p­skog pred­sjed­ni­ka u BiH i ko­li­ko ta dva do­ga­đa­ja mo­gu re­lak­si­ra­ti od­no­se sa su­sje­di­ma? Do­bro je za BiH da su i gđa Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i g. Vu­čić pri­hva­ti­li po­ziv da do­đu u BiH. Svr­ha ovih su­sre­ta je Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu iz­no­va na po­zi­ti­van na­čin sta­vi­ti u sre­di­šte nji­ho­vih in­te­re­si­ra­nja te raz­go­va­ra­ti o svim otvo­re­nim pi­ta­nji­ma. Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti, du­go smo do­go­va­ra­li i po­sjet pret­hod­nog pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je, me­đu­tim zbog na­ših unu­tar­njih pre­vi­ra­nja, po­sjet se ni­je do­go­dio. Upra­vo iz tog raz­lo­ga po­sjet g. Vu­či­ća ima do­dat­nu te­ži­nu. Što se ti­če da­tu­ma tih po­sje­ta, do­go­vor je da oni bu­du kra­jem ovo­ga mje­se­ca ili ti­je­kom ruj­na. Na­kon to­ga mo­gu­će je raz­go­va­ra­ti i o tri­la­te­ral­nom sas­tan­ku ko­ji će do­dat­no os­na­ži­ti na­še uza­jam­no part­ner­stvo. Jed­na od po­ru­ka ko­ju će­mo sa­svim iz­vjes­no pos­la­ti je da se po­li­ti­ča­ri ne smi­ju vra­ća­ti u proš­lost i pro­ble­mi­ma iz de­ve­de­se­tih go­di­na, već gle­da­ti što do­no­si pros­pe­ri­tet u ovom tre­nut­ku i za bu­duć­nost na­ših ze­ma­lja i na­ro­da. Ni­ka­da ra­ni­je, či­ni mi se, BiH ni­je uš­la u pre­diz­bor­nu kam­pa­nju. Po­li­tič­ki, me­dij­ski ra­tu­ju svi pro­tiv svih. Ko­li­ko je u tak­voj si­tu­aci­ji uop­će re­al­no go­vo­ri­ti o re­for­ma­ma, EU, ka­pi­tal­nim pro­jek­ti­ma? Na­ža­lost, svje­do­ci smo or­ga­ni­zi­ra­nih kam­pa­nja či­ji je cilj des­truk­ci­ja bi­lo kak­vog do­go­vo­ra o bit­nim po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma. Sve či­ne da sa­ču­va­ju sta­tus quo. Bo­jim se da upra­vo te des­truk­tiv­ne sna­ge smiš­lje­no sp­rje­ča­va­ju bi­lo kak­vu vr­stu di­ja­lo­ga ko­ji bi jas­no po­ka­zao da oni ko­ji, pri­mje­ri­ce, os­po­ra­va­ju Hr­va­ti­ma pra­vo na rav­no­prav­nost u iz­bor­nom pro­ce­su, ka­nal na hr­vat­skom je­zi­ku, pra­vo na pra­ved­nu pre­ras­po­dje­lu re­sur­sa, za­jam­če­nu par­ti­ci­pa­ci­ju u vlas­ti na svim ra­zi­na­ma, te na kon­cu us­tav­no pra­vo na na­ci­onal­no-po­li­tič­ki iden­ti­tet i su­bjek­ti­vi­tet, ne­ma­ju odr­ži­ve ar­gu­men­te ko­ji­ma bi tak­ve zah­tje­ve os­po­ri­li. Na­rav­no, ne­ma­ju i ne mo­gu ima­ti, jer sve ovo što tra­ži­mo za Hr­va­te BiH kao kons­ti­tu­ti­van na­rod u svo­joj do­mo­vi­ni mi­ni­mum je i ljud­skih i po­li­tič­kih pra­va. S dru­ge stra­ne, na­ši pro­gre­siv­ni zah­tje­vi su kons­truk­tiv­ni i vo­de zem­lju k europ­skim vri­jed­nos­ti­ma i in­te­gra­ci­ja­ma. Za Hr­va­te je im­pe­ra­tiv iz­mje­na Iz­bor­nog za­ko­na. Jas­no je da ne­ki pri­želj­ku­ju pro­ved­bu iz­bo­ra po ne­va­že­ćem za­ko­nu. Je li moguć ta­kav sce­na­rij i spre­ma li se no­vi in­že­nje­ring? Hr­vat­ski na­rod­ni sa­bor BiH po­nu­dio je pr­vi pri­jed­log iz­mje­na Iz­bor­nog za­ko­na, ali sprem­ni smo pri­hva­ti­ti i sva­ko dru­go rje­še­nje ko­je će jam­či­ti da je­dan na­rod dru­go­me ne mo­že iz­a­bra­ti čla­na Pred­sjed­niš­tva BiH ni­ti par­la­men­tar­ne zas­tup­ni­ke. Ako se Iz­bor­ni za­kon ne iz­mi­je­ni, ne­će se mo­ći im­ple­men­ti­ra­ti iz­bor­ni rezultati, jer se bez odred­bi Iz­bor­nog za­ko­na ko­je je po­ni­štio Us­tav­ni sud ne mo­že kons­ti­tu­ira­ti fe­de­ral­ni Dom na­ro­da, iz­a­bra­ti pred­sjed­nik i do­pred­sjed­ni­ci FBiH ni­ti Fe­de­ral­na vla­da, kao ni dr­žav­ni Dom na­ro­da. Me­đu­tim, ov­dje je po­raz­no da se otvo­re­no i bez ima­lo sti­da os­po­ra­va ono što je mi­ni­mum za hr­vat­ski na­rod kao kons­ti­tu­ti­van u BiH, ko­ji ov­dje ži­vi sto­lje­ći­ma. Ve­lik broj boš­njač­kih na­ci­ona­lis­tič­kih struk­tu­ra za­uzi­ma agre­siv­no ne­pri­ja­telj­ski stav kao da su u su­ko­bu s Hr­va­ti­ma. Nji­hov kraj­nji cilj je de­kons­ti­tu­ira­nje Hr­va­ta, ko­je bi to si­gur­no vo­di­lo u nes­ta­nak u BiH. Taj bi se pro­ces okon­čao ga­še­njem žu­pa­ni­ja kao ne­če­ga što je to­bo­že do­bro za Hr­va­te. Istina je, me­đu­tim, da bi ti­me Hr­va­ti izgubili je­di­no upo­ri­šte za kon­zu­mi­ra­nje auto­no­mi­je u ključ­nim po­dru­čji­ma za nji­ho­vo odr­ža­nje i na kon­cu bi kao na­rod izgubili mjes­to u tak­voj BiH. Proz­re­li smo tak­ve na­mje­re i tak­vo što ne­će­mo do­pus­ti­ti, već će­mo gra­di­ti BiH i po mje­ri hr­vat­skog na­ro­da i, bu­di­te uvje­re­ni, glav­ni­nu pro­ble­ma ri­je­ši­ti već do slje­de­ćih iz­bo­ra.

Kraj­nji cilj boš­njač­kih na­ci­ona­lis­ta je de­kons­ti­tu­ira­nje Hr­va­ta i nji­hov nes­ta­nak u BiH Gđa Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i g. Vu­čić po­sje­tit će BiH kra­jem ko­lo­vo­za ili po­čet­kom ruj­na

Dra­gan Čo­vić: Po­li­ti­ča­ri se ne smi­ju vra­ća­ti pro­ble­mi­ma iz de­ve­de­se­tih

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.