NA­KON TEŠKOG PO­LI­TIČ­KOG NASLIJEĐA ŽI­VOT IDE DA­LJE - I BRAK

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Di­ja­na Ju­ra­sić

Udr­ža­vi u ko­joj je, pre­ma po­s­ljed­njem po­pi­su sta­nov­niš­tva, ži­vje­lo 90 pos­to Hr­va­ta i među nji­ma 86 pos­to dek­la­ri­ra­nih ka­to­li­ka, ne­ma pre­vi­še mjes­ta za ču­đe­nje što hr­vat­ski dr­žav­lja­ni tek u 6,1 pos­to slu­ča­je­va za su­pruž­ni­ke bi­ra­ju – stran­ce. Ali is­to ta­ko ne tre­ba se ču­di­ti ni s po­li­tič­kog ni sa so­ci­olo­škog sta­ja­li­šta što je među sklop­lje­nim bra­ko­vi­ma na­ših i stra­nih dr­žav­lja­na naj­vi­še onih s dr­žav­ljan­ka­ma BiH i Sr­bi­je. Od ra­ta je proš­lo vi­še od dva de­set­lje­ća i, ia­ko je po­dru­čje biv­še dr­ža­ve još op­te­re­će­no po­li­tič­kim nas­li­je­đem, ži­vot ide da­lje. I lju­ba­vi. I bra­ko­vi. Uos­ta­lom, kao što je ra­zum­lji­vo da će mno­gi ka­to­li­ci ra­di­je iz­a­bra­ti za brač­ne part­ne­re one ko­ji s nji­ma di­je­le is­te te­melj­ne i vjer­ske vri­jed­nos­ti, jed­na­ko je ra­zum­lji­vo da je ni­zu hr­vat­skih gra­đa­na na­ci­onal­nost ne­bit­na i ne za­ni­ma ih je­su li im part­ne­ri ate­is­ti, vjer­ni­ci ili skep­ti­ci i u ko­joj su zem­lji ro­đe­ni. Čo­vje­ka čo­vje­kom ne či­ni nje­go­va na­ci­onal­nost, po­ri­jek­lo, vje­ra ili ne­vje­ro­va­nje ne­go dje­la i po­na­ša­nje zbog ko­jih jest ili ni­je do­bar čo­vjek. Ni hr­vat­ske dr­žav­lja­ne dr­žav­lja­ni­ma ne či­ni nji­ho­va na­ci­onal­nost ne­go lo­jal­nost i pa­tri­oti­zam pre­ma ovoj dr­ža­vi i tež­nja da je su­tra uči­ne bo­ljim mjes­tom za ži­vot ne­go što je danas, po­štu­ju­ći uvje­re­nja i vri­jed­nos­ti nje­zi­nih gra­đa­na. Ni­su Hr­va­ti kse­no­fo­bi­čan na­rod za­to što skla­pa­ju ma­li broj bra­ko­va sa stran­ci­ma u zem­lji u ko­joj je stra­na­ca ma­lo. Do­bro zna­mo još iz pri­jaš­njih ge­ne­ra­ci­ja, ko­je su se ra­se­li­le po Eu­ro­pi, Aus­tra­li­ji, Sje­ver­noj i Juž­noj Ame­ri­ci, da je među nji­ma zna­tan broj mi­je­ša­nih bra­ko­va, kao što ih je danas među mla­di­ma ko­ji su se is­e­li­li u EU. A to što će hr­vat­ski mu­škar­ci ko­ji se že­ne stran­ki­nja­ma pri­je oda­bra­ti dr­žav­ljan­ke BiH i Sr­bi­je ko­je bo­lje poz­na­ju ne­go Fran­cu­ski­nje ili Šve­đan­ke, po­ka­zu­je samo da su tra­di­ci­ona­lis­ti ko­ji u još uvi­jek pa­tri­jar­hal­nom druš­tvu že­nu pri­je sve­ga vi­de kao maj­ku i su­pru­gu, ko­joj je obi­telj na pr­vom mjes­tu i ko­ja, pri­mje­ri­ce, ne­će od njih oče­ki­va­ti da se u jed­na­koj mje­ri uhva­te “žen­skih pos­lo­va” kao što bi to od njih oče­ki­va­le Šve­đan­ke.

Ko­ga to so­ci­olo­ški i po­li­tič­ki ču­de bra­ko­vi s dr­žav­ljan­ka­ma BiH i Sr­bi­je?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.