Hr­va­ti se vi­še že­ne dr­žav­ljan­ka­ma BiH i Sr­bi­je ne­go ze­ma­lja EU

Una­toč EU bez gra­ni­ca hr­vat­ski dr­žav­lja­ni u tek 6,1% slu­ča­je­va za su­pruž­ni­ke bi­ra­ju stran­ce, a mu­škar­ci naj­vi­še bi­ra­ju že­ne iz BiH, Sr­bi­je, pa on­da Nje­mi­ce

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Di­ja­na Ju­ra­sić ZA­GREB

Po­s­ljed­njih go­di­na bi­lje­ži se bla­gi po­rast bra­ko­va hr­vat­skih dr­žav­lja­na i dr­žav­lja­na BiH i Sr­bi­je, sklop­lje­nih u Hr­vat­skoj Bez ob­zi­ra ne ne­pos­to­ja­nje gra­ni­ca unu­tar EU i na iz­re­ku da za lju­bav ne­ma gra­ni­ca, hr­vat­ski dr­žav­lja­ni u samo 6,1 % slu­ča­je­va za su­pruž­ni­ke bi­ra­ju – stran­ce. La­ni je u Hr­vat­skoj, pre­ma po­da­ci­ma Dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku, sklop­lje­no 20.467 bra­ko­va, a među nji­ma je bio 19.091 brak iz­me­đu hr­vat­skih dr­žav­lja­na, 1244 bra­ka hr­vat­skih dr­žav­lja­na i stra­na­ca te 132 bra­ka stra­na­ca. Kad je ri­ječ o

mi­je­ša­nim bra­ko­vi­ma, gra­đa­ni su bi­li otvo­re­ni­ji pre­ma nji­ma u biv­šoj dr­ža­vi, pa je 1990. u Hr­vat­skoj bi­lo 19% mi­je­ša­nih bra­ko­va s naj­češ­ćom kom­bi­na­ci­jom Sr­p­ki­nja – Hr­vat i Hr­va­ti­ca– Sr­bin. No, 2002. tak­vih bra­ko­va je bi­lo ma­nje od 5%. Ipak, po­s­ljed­njih go­di­na bi­lje­ži se bla­gi po­rast bra­ko­va hr­vat­skih dr­žav­lja­na i dr­žav­lja­na BiH i Sr­bi­je.

Bra­ko­vi Hr­va­ta i stra­na­ca u EU

Ako se s ula­skom Hr­vat­ske u EU oče­ki­vao po­rast bra­ko­va hr­vat­skih i dr­žav­lja­na čla­ni­ca Uni­je, na­ši mu­škar­ci za brač­ne part­ne­ri­ce naj­vi­še bi­ra­ju dr­žav­ljan­ke BiH i Sr­bi­je, pa tek on­da Nje­mi­ce, Ma­ke­don­ke, Slo­ven­ke, Aus­tri­jan­ke, Ame­ri­kan­ke... A uglav­nom su mu­škar­ci ti ko­ji se že­ne stran­ki­nja­ma u Hr­vat­skoj, nas­pram tek 89 hr­vat­skih dr­žav­ljan­ki ko­je su se uda­le za stran­ce što go­vo­ri i o tra­di­ci­onal­nom obras­cu da se mu­škar­ci že­ne stran­ki­nja­ma u svo­joj zem­lji, a že­ne uglav­nom uda­ju za stran­ce u nji­ho­voj. Ta­ko se la­ni od 1155 hr­vat­skih mla­do­že­nja ko­ji su se ože­ni­li stran­ki­nja­ma njih 269 ože­ni­lo mla­den­ka­ma iz BiH, a njih 235 mla­den­ka­ma iz Sr­bi­je. Na­po­mi­nje­mo da se ne ra­di o Hr­va­ti­ca­ma iz BiH, i o Sr­p­ki­nja­ma, hr­vat­skim dr­žav­ljan­ka­ma, već is­klju­či­vo o dr­žav­ljan­ka­ma BiH i Sr­bi­je. A slič­ni po­da­ci su i u 2015. i 2014. Us­po­red­be ra­di, 2001. bi­lo je 148 bra­ko­va na­ših gra­đa­na s ta­da ju­gos­la­ven­skim dr­žav­ljan­ka­ma. – Mi smo još za­tvo­re­no druš­tvo sklo­no tra­ži­ti part­ne­re unu­tar kru­ga ko­ji poz­na­je­mo, pri­je sve­ga u Hr­vat­skoj, pa u su­sjed­nim zem­lja­ma zbog in­ter­re­gi­onal­ne po­ve­za­nos­ti – ka­že so­ci­olo­gi­nja So­nja Pod­go­re­lec iz Ins­ti­tu­ta za mi­gra­ci­je i na­rod­nos­ti. Pro­fe­so­ri­ca psi­ho­lo­gi­je u mi­ro­vi­ni Mir­ja­na Na­zor sma­tra da su Hr­va­ti skep­tič­ni pre­ma bra­ko­vi­ma sa stran­ci­ma i da im je danas važ­ni­je da za su­pruž­ni­ke oda­be­ru “na­še” – Hr­va­te i ka­to­li­ke, mno­go vi­še ne­go što je to bi­lo u nje­zi­noj ge­ne­ra­ci­ji. Za hr­vat­ske mu­škar­ce ko­ji su se ože­ni­li že­na­ma iz su­sjed­nih zem­lja tu­ma­či da im je bi­tan ele­ment is­tog pod­neb­lja. – Bez ob­zi­ra na raz­li­či­te na­ci­onal­nos­ti, zna­ju u što se upu­šta­ju s nji­ma, a mu­škar­ci­ma je tu tra­di­ci­onal­no do­mi­nant­ni­je ne­go na­ci­onal­no jer je Hr­va­ti­ma važ­na tra­di­ci­onal­na ulo­ga že­ne, što objaš­nja­va zašto vi­še bi­ra­ju že­ne iz BiH i Sr­bi­je ne­go, pri­mje­ri­ce, iz Fran­cu­ske – dr­ži M. Na­zor. No, zbog is­e­lja­va­nja mla­dih za­si­gur­no u čla­ni­ca­ma EU ima vi­še bra­ko­va iz­me­đu hr­vat­skih dr­žav­lja­na i stra­na­ca ne­go u nas, ali oni ne ula­ze u sta­tis­ti­ku DZS-a jer su sklop­lje­ni iz­van Hr­vat­ske i ti pa­ro­vi naj­češ­će ži­ve va­ni. – Znam za slu­čaj Fran­cu­za ko­ji je di­plo­mi­rao na za­gre­bač­kom Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu i htio je odra­di­ti spe­ci­ja­li­za­ci­ju, ov­dje ži­vje­ti i ože­ni­ti se, ali po na­šim pro­pi­si­ma stran­ci još ne mo­gu do­bi­ti spe­ci­ja­li­za­ci­ju pa se vra­tio u Fran­cu­sku i ta­mo vjen­čao s Hr­va­ti­com. Na­ši mla­di lju­di ko­ji odu va­ni na spe­ci­ja­li­za­ci­ju i vjen­ča­ju se sa stran­ci­ma i, kad se žele vra­ti­ti u Hr­vat­sku, ne mo­gu čes­to do­bi­ti po­sao pa se vra­te va­ni – go­vo­ri Pod­go­re­lec. I među 89 hr­vat­skih dr­žav­ljan­ki ko­je su se vjen­ča­le sa stran­ci­ma naj­vi­še njih se u Hr­vat­skoj uda­lo za dr­žav­lja­ne BiH (26), a po če­ti­ri su se uda­le za dr­žav­lja­ne Sr­bi­je, Ma­ke­do­ni­je, Ita­li­je. Ia­ko se po­s­ljed­njih go­di­na bi­lje­ži bla­gi po­rast bra­ko­va s dr­žav­lja­ni­ma BiH i Sr­bi­je, ni­je oče­ki­va­ti u bli­žoj bu­duć­nos­ti po­nav­lja­nje sta­nja do 1990. s ta­da et­nič­ki mi­je­ša­nim bra­ko­vi­ma.

Pro­mje­ne na­kon 1990.

Prof. Snje­ža­na Mr­đen sa Sve­uči­li­šta u Za­dru u znans­tve­nom ra­du “Et­nič­ki mi­je­ša­ni bra­ko­vi na pros­to­ru biv­še Ju­gos­la­vi­je, 1970. – 2005.” na­ve­la je da je na­kon 1990. po­če­lo na­glo sma­nji­va­nje et­nič­ki mi­je­ša­nih bra­ko­va na pros­to­ru biv­še dr­ža­ve. Na­jin­ten­ziv­ni­je sma­nje­nje za­bi­lje­že­no je u Hr­vat­skoj s 19% 1990., na 9% 1993., a 2002. na ma­nje od 5%, pi­še Mr­đen. I u cen­tral­noj Sr­bi­ji je 2005. broj mi­je­ša­nih bra­ko­va pao is­pod 6%. – Po­dru­čje biv­še Ju­gos­la­vi­je još je dos­ta op­te­re­će­no po­li­tič­kim nas­li­je­đem, što se odra­ža­va i na skla­pa­nje bra­ko­va raz­li­či­tih na­ci­onal­nos­ti među zem­lja­ma biv­še dr­ža­ve, a u po­li­tič­ki kriz­nim vre­me­ni­ma mje­šo­vi­ti su bra­ko­vi bi­li nes­ta­bil­ni­ji – ka­že de­mo­graf An­đel­ko Akrap. Prem­da, do­da­je, bi­lje­ži­mo bla­ži po­rast bra­ko­va na­ših dr­žav­lja­na s dr­žav­lja­ni­ma BiH i Sr­bi­je, on je u ukup­noj broj­ci sklop­lje­nih bra­ko­va ma­li ia­ko je tih bra­ko­va vi­še od onih s dr­žav­lja­ni­ma čla­ni­ca EU.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.