Er­doğa­nov plan: ci­je­lu Tur­sku tre­ba opa­sa­ti zi­di­na­ma

Iz­gra­đen je zid uz sri­ji­sku gra­ni­cu, sad gra­de uz iran­sku, a po­tom i uz irač­ku

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Ha­ssan Ha­idar Di­ab

Tur­ski se zid ra­di po uzo­ru na zid iz­me­đu Iz­ra­ela i po­dru­čja Pa­les­tin­ske sa­mo­upra­ve Ana­li­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da zi­do­vi ni­su rje­še­nje i da oni ne spre­ča­va­ju pro­la­zak lju­di

Ve­li­ki ce­ment­ni blo­ko­vi pos­tav­lja­ju se uz­duž gra­ni­ce u pro­vin­ci­ji Agri ka­ko bi se spri­je­či­lo uba­ci­va­nje Kur­da i ile­gal­nih kri­jum­ča­ra

Pa­ra­no­ič­ni Enver Hoxha, biv­ši ko­mu­nis­tič­ki dik­ta­tor, ko­ji je na gra­ni­ca­ma Al­ba­ni­je i oba­li po­di­gao čak 750 ti­su­ća bun­ke­ra ko­ji su pos­ta­li sim­bo­lom al­ban­ske iz­o­la­ci­je, po sve­mu su­de­ći do­bio je svog na­s­ljed­ni­ka. U vri­je­me ko­mu­niz­ma, al­ban­ski dik­ta­tor Hoxha na­lo­žio je grad­nju bun­ke­ra zbog pa­ra­no­ič­nog stra­ha od stra­ne inva­zi­je. Is­pa­da da je za sva­kog če­t­vr­tog sta­nov­ni­ka Al­ba­ni­je iz­gra­đen po je­dan.

Sve zbog Kur­da

Pu­tem pa­ra­no­je kre­nuo je i tur­ski pred­sjed­nik Re­cep Tayyip Er­doğan ko­ji, za raz­li­ku od Hoxhe, ne gra­di bun­ke­re već di­že vi­so­ke zi­do­ve duž ci­je­le tur­ske gra­ni­ce. Na­kon što je zid na si­rij­skoj gra­ni­ci sko­ro go­tov, tur­ski pred­sjed­nik Er­doğan na­re­dio je po­če­tak grad­nje zi­da i na iran­skoj gra­ni­ci. Tur­ska je od­mah na­kon na­red­be sul­ta­na Er­doğa­na za­po­če­la s iz­grad­njom 145 ki­lo­me­ta­ra du­gog zi­da uz gra­ni­cu s Ira­nom u svr­hu po­ja­ča­nja svo­je si­gur­nos­ti. Ve­li­ki ce­ment­ni blo­ko­vi pos­tav­lja­ju se uz­duž gra­ni­ce u pro­vin­ci­ji Agri ka­ko bi se spri­je­či­la in­fil­tra­ci­ja Kur­da i ile­gal­nih kri­jum­ča­ra. Gra­ni­ca Tur­ske i Ira­na je du­ga oko 500 ki­lo­me­ta­ra. Tur­ska je 2015. po­če­la iz­grad­nju zi­da na gra­ni­ci sa Si­ri­jom, s ko­jim ima gra­ni­cu du­lji­ne 911 ki­lo­me­ta­ra i za sa­da je za­vr­še­no 556 ki­lo­me­ta­ra, ta­ko­đer da bi spri­je­či­la in­fil­tra­ci­ju pri­pad­ni­ka te­ro­ris­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je Is­lam­ske dr­ža­ve i ile­gal­ne pre­la­ske iz jed­ne u dru­gu zem­lju, kao i pre­la­zak mi­li­tant­nih Kur­da. Osim zi­da uz gra­ni­cu s Ira­nom, Tur­ska je spre­ma kre­nu­ti i s iz­grad­njom zi­da uz gra­ni­cu s Ira­kom, a to bi se on­da sve spo­ji­lo sa zi­dom na gra­ni­ci sa Si­ri­jom ko­ji je već do­brim di­je­lom iz­gra­đen. Tur­ske vlas­ti gra­de 2,75 me­ta­ra vi­so­ke za­pre­ke s po­mo­ću pri­je­nos­nih sed­mo­ton­skih blo­ko­va. Pr­va fa­za tre­ba­la bi bi­ti go­to­va do lis­to­pa­da sa ‘si­gur­nos­nom ces­tom’, za sna­ge si­gur­nos­ti ko­je bi pa­tro­li­ra­le gra­ni­com. Zid će se pro­te­za­ti sje­ve­ro­is­toč­nim di­je­lom gra­ni­ce te će ima­ti 15 vra­ta sa stak­lom ot­por­nim na met­ke. Pred­sjed­nik Er­doğan naj­a­vio je u si­ječ­nju pla­no­ve iz­grad­nje zi­da uz gra­ni­ce s Ira­kom i Ira­nom, po­put onog ko­ji se već gra­di uz 911 ki­lo­me­ta­ra du­gu gra­ni­cu sa Si­ri­jom. Re­kao ka­ko tur­ska na­mje­ra­va sa­gra­di­ti zid duž ci­je­le gra­ni­ce sa Si­ri­jom. “Uči­nit će­mo is­to i uz irač­ku gra­ni­cu te na po­treb­nim mjes­ti­ma uz gra­ni­cu s Ira­nom”, re­kao je ta­da. Poz­na­to je ka­ko je Er­doğan op­sjed­nut Kur­di­ma. Ne­dav­no mi je je­dan kur­d­ski ak­ti­vist Aydin De­ra

ka­zao ka­ko bi, da Kur­da ima i na Mje­se­cu, Er­doğan išao na Mje­sec za nji­ma. I sam Er­doğan, kao raz­log za iz­grad­nju zi­da na gra­ni­ci sa Si­ri­jom, Ira­kom i Ira­nom na­vo­di upa­de kur­d­skih mi­li­ta­na­ta iz sje­ve­ro­za­pad­nog Ira­na jer, ka­ko na­vo­di Er­doğan, s ob­zi­rom na to da je u Tur­skoj za­bra­nje­na Kur­dis­tan­ska rad­nič­ka stran­ka (PKK), ima mno­go lo­go­ra duž tur­sko-iran­ske gra­ni­ce u ko­ji­ma je ne­ko­li­ko ti­su­ća kur­d­skih mi­li­ta­na­ta. – Oni pre­la­ze gra­ni­cu, bo­ra­ve na tur­skom te­ri­to­ri­ju i vra­ća­ju se na­trag – ka­zao je Er­doğan do­da­ju­ći ka­ko An­ka­ra pla­ni­ra iz­gra­di­ti zid dug 70 ki­lo­me­ta­ra na gra­ni­ci is­toč­nih po­kra­ji­na Agra i Iğdır, a na os­tat­ku gra­ni­ce će se po­di­ći stra­žar­ni­ce, me­tal­na ogra­da i re­flek­to­ri. Di­je­lo­vi PKK ko­ji se na­la­ze u Ira­nu i iran­ski ogra­nak or­ga­ni­za­ci­je PJAK od za­vr­šet­ka pri­mir­ja s An­ka­rom pro­vo­de na­pa­de na tur­ske voj­ne i po­li­cij­ske sna­ge i in­fras­truk­tu­ru, ali mi­ni­ra­ju i pli­no­vod ko­ji po­ve­zu­je iran­ski za­pad­ni grad Ta­briz s tur­skom pri­jes­tol­ni­com. Samo u jed­nom na­pa­du pri­je do­tok iran­skog pli­na u Tur­sku bio pre­ki­nut na vi­še od tje­dan da­na, a na­kon uvi­đa­ja je ut­vr­đe­no da se ra­di­lo o te­ro­ris­tič­kom na­pa­du kur­d­skih bo­ra­ca ko­ji tra­že auto­no­mi­ju na ju­go­is­to­ku Tur­ske. PKK, ko­ji čes­to iz su­sjed­nih ze­ma­lja na­pa­da plin­sku in­fras­truk­tu­ru na is­to­ku Tur­ske, že­li us­tav­no priz­na­nje Kur­da kao ma­nji­ne, re­gi­onal­nu sa­mo­upra­vu i kur­d­ski je­zik u ško­la­ma.

Vi­so­ka ci­je­na

Si­gur­nos­ni zid, ka­ko ga Er­doğan na­zi­va, ra­di po uzo­ru na si­gur­nos­ni zid ko­ji su Iz­ra­el­ci iz­gra­di­li iz­me­đu Iz­ra­ela i po­dru­čja Pa­les­tin­ske sa­mo­upra­ve na Za­pad­noj oba­li ko­ji je du­ga­čak 730 ki­lo­me­ta­ra i ko­štao je 3,4 mi­li­jar­de do­la­ra. Ia­ko je zid tre­bao spri­je­či­ti upad pa­les­tin­skih mi­li­ta­na­ta na po­dru­čje Iz­ra­ela, ipak ni­je pos­ti­gao re­zul­ta­te jer pa­les­tin­ski mi­li­tan­ti i da­lje upa­da­ju na iz­ra­el­sku te­ri­to­ri­ju. Ana­li­ti­ča­ri su uvje­re­ni da će se to do­go­di­ti i s Er­doğa­no­vim si­gur­nos­nim zi­dom. I dok se Er­doğan u 21 sto­lje­ću vra­ća Tur­ci­ma za vri­je­me Oto­man­skog Car­stva ka­da su di­za­li zi­do­ve oko ku­la i šti­ti­li se i iz­o­li­ra­li, u Al­ba­ni­ji, ko­ja je po­put Tur­ske čla­ni­ca NATO-a, bun­ke­ri vi­še ni­su po­treb­ni. Sve je ve­ći broj onih ko­ji ih ru­še ka­ko bi gra­di­li mo­der­ne ho­te­le za stra­ne gos­te, dok su ne­ki bun­ke­ri na oba­li Dra­ča pre­tvo­re­ni u res­to­ra­ne.

REUTERS

Tur­ski pred­sjed­nik pred svo­jim sljed­be­ni­ci­ma

REUTERS

Pr­va fa­za tre­ba­la bi bi­ti go­to­va do lis­to­pa­da sa ‘si­gur­nos­nom ces­tom’ za sna­ge si­gur­nos­ti ko­je bi pa­tro­li­ra­le gra­ni­com.

Osi­gu­ra­nje Zid će se pro­te­za­ti sje­ve­ro­is­toč­nim di­je­lom gra­ni­ce te će ima­ti 15 vra­ta sa stak­lom ot­por­nim na met­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.